.webp){kind=icon}
Cene sirove kafe, ključne sirovine za prerađivače kafe, znatno su porasle u 2021. godini. Arabika je imala prosečno povećanje cene od 51,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je robusta porasla za 37,3 odsto. Prema analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije, predviđanja vodećih banaka sugerišu da znatno niže cene kafe nisu verovatne u budućnosti.
Celu analizu možete pročitati OVDE.
Uzlazni trend povećanja cena kafe nastavio se i u 2022. godini, pri čemu su cene arabike porasle u proseku za 27,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a robuste za 19,1 odsto za isto vreme, navode analitičari.
Opširnije
Ko je profitirao, a ko izgubio u sirovinskim igrama?
Ako u proizvodnji koristite kakao ili kafu kao sirovinu, onda vas sigurno boli glava od rasta njihovih cena.
14.03.2024
Čokolada je sve skuplja i manja jer cene kakaoa ruše rekorde
Agoniji nema kraja: posle rasta cena šećera, na redu je kakao, čija je cena skočila 170 odsto od početka 2023. godine.
13.03.2024
Srbija prednjači u regionu po poskupljenju kafe, čokolade, šećera i čaja
Rast cena na svetskim berzama vidljiv je na cenama konačnih proizvoda i u Adria regionu.
13.03.2024
Mogu li mača i mate čaj da zamene jutarnju kafu u Srbiji?
Naši sagovornici se slažu da se Srbija sve više okreće ka ispijanju čaja, ali i više pažnje posvećuju celokupnom procesu serviranja.
11.03.2024
Nekoliko faktora doprinelo je ovom rastu cena kafe: vremenski uslovi, pandemija virusa korona i ekonomski faktori.
U 2023. godini, tržišta su konačno donela olakšanje za potrošače arabike s prosečnim cenama koje su bile 19,6 odsto niže u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, cene robuste nastavile su da rastu 18,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. Dodatno, kako u 2021. tako i u 2022. godini nabavka sirove kafe postala je znatno izazovnija i skuplja zbog nezapamćenog skoka u cenama prevoza preko okeana.
Evropski prerađivači kafe, uključujući one u Adria regionu, suočili su se sa još jednom preprekom od EUR/USD deviznog kursa, s obzirom na to da se kafa kupuje u američkim dolarima. Prosečni EUR/USD kurs u 2022. godini iznosio je 1,05, što predstavlja pad od 10,9 odsto u odnosu na prosečni kurs od 1,18 u 2021. godini.
Finansijski rezultati
Analitičari su izdvojili istaknute razvoje finansijskih rezultata kompanija u njihovoj konkurentnoj grupi u poslednje tri godine:
• Agregatna prodaja analiziranih kompanija iznosila je 494,9 miliona evra u 2022. godini.
• Kompanije su ostvarile prosečni ponderisani rast prihoda od 17,7 odsto u 2022. u odnosu na 2021. godinu.
• Profitabilnost je opadala od 2020. do 2022. godine, merena ponderisanim prosečnim EBITDA maržama. U 2021. godini, smanjenje je iznosilo 1,3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je pad u 2022. godini iznosio 5,2 procentna poena u odnosu na 2021. godinu.
• Prosečni ponderisani troškovi materijala kao procenat prodaje, osim relativne doslednosti njihovog udela u prihodu od oko 65 odsto tokom 2020. i 2021. godine, dostigli su nivo od 74,8 odsto tokom 2022. godine.
Cene za arabiku i robustu/ Bloomberg Adria
Izuzimajući Atlantic Grand i Atlantic Grand Bijeljinu, ostale analizirane kompanije nisu ograničene isključivo na proizvodnju i prodaju proizvode od kafe, ali su uključene u analizu jer proizvodi od kafe predstavljaju dominantan udeo prodaje. Neki od analiziranih kompanija bazirali su svoje poslovne modele na specifičnim proizvodima od kafe - Elle Gi i Julius Meinl.
"U 2020. godine, Julius Meinl i Elle Gi u sektoru HoReCa zabeležili su najveći pad prodaje od 28,8 odsto, odnosno 38,7 odsto, u poređenju sa 2019. godinom. Dodatno, period pandemije doveo je do povećane potrošnje mlevene kafe. Prihodi su se počeli blago oporavljati 2021. godine nakon pada od 2,5 odsto u 2020. godini, s ponderisanim rastom prodaje od 6,3 odsto, a potpuni oporavak postignut je u 2022. godini, kada su kompanije zabeležile ponderisani prosečni rast prodaje od 17,7 odsto", navodi se u analizi.
Hrvatsko tržište doživelo je najveće fluktuacije, s padom od 13 odsto u 2020. godini, ali je takođe doživelo najbrži oporavak u 2021. godini s rastom od 13 odsto. Takav rezultat nije iznenađujući s obzirom na to da je hrvatsko tržište visoko zavisno od turističke sezone. Sva ostala tržišta imala su negativne stope rasta u 2020. godini i postupno su se oporavila – Bosna i Hercegovina i Srbija, s padom prodaje od sedam odsto u 2020. godini, nadoknađenim rastom u sledećoj godini od sedam, odnosno pet odsto.
Najbrže rastuće tržište bila je Slovenija, gde je rast prodaje od šest odsto u 2021. godini ubrzan na 19 odsto u narednoj godini, a zatim Srbija s povećanjem od pet odsto u 2021. godini na 17 odsto u 2022. godini. Hrvatska je postigla istu stopu rasta kao i Srbija u 2022. godini.
"Poslednji kvartal 2021. godine bio je prekretnica, kada je došlo do povećanja cena sirovih zrna kafe, što je samo delimično uticalo na grupu kompanija jer je većina robe već bila osigurana za tu godinu. Stoga je ukupni efekt na materijalne troškove bio blag, s ponderisanim prosečnim porastom troškova materijala od 7,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu u 2021", objašnjavaju analitičari.
Stopa rasta po zemljama / Bloomberg Adria
Međutim, kako kažu, u sledećoj godini, dvostruki efekat nabavke kafe i rastućih cena energije uzrokovao je prosečan porast troškova materijala za grupu kompanija od 33 odsto, dok je prosečni ponderisani rast prodaje iznosio 17,7 odsto, što znači da prerađivači nisu uspeli da nadoknade povećanje troškova materijala, koji su stoga činili 74,8 odsto prodaje te godine, u poređenju sa ponderisanim prosečnim udelom od 65,4 odsto u prethodnoj godini.
"Za čitavu grupu kompanija, prosečni ponderisani rast troškova materijala bio je za 0,7 procentnih poena veći od rasta ponderisanog prosečnog prihoda od prodaje u 2021. godini. Ovaj pad bio je izraženiji u 2022. godini, kada je prosečna ponderisana profitabilnost merena EBITDA maržom smanjena sa 13,5 odsto u 2021. godini na 8,3 odsto u 2022. godini u poređenju sa padom od 1,3 procentna poena u 2021. godini (u odnosu na 2020. godinu)", navode analitičari.
Prosečna pondersana zaduženost grupe kompanija je niska uprkos povećanju pokazatelja Neto dug/EBITDA u 2022. godini na 2,1x sa 1,4x. Uzrok povećanja može se pronaći u generisanju nižih vrednosti EBITDA umesto povećane zaduženosti. Kompanije sa natprosečnom zaduženošću izložene su dugoročnim zajmovima – najprogresivniji porast Neto dug/EBITDA zabeležen je kod Vispaka od 7x u 2022. godini. Najveća zaduženost u 2022. godini zabeležena je kod Strauss Adriatic od 12,2x.
Pogled u budućnost
Prosečne cene arabike i robuste razlikovale su se u 2023. godini, pri čemu su cene arabike smanjene za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su cene robuste povećane za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova godina nije započela pozitivno za prerađivače kafe - prosečna cena arabike sada je 10 odsto viša od proseka za celu 2023. godinu, dok je za isti period prosečna cena robuste viša 30 odsto.
"Gledajući predviđanja velikih banaka, vidimo konsenzus koji sugeriše da se značajno niže cene kafe ne mogu očekivati u budućnosti. S očekivanim stabilizacijama troškova nabavke i potpunim efektima ugovorenih prodajnih cena koji će se osetiti u 2024. godini, očekujemo da će prerađivači kafe povratiti neke od izgubljenih marži u poslednje 2-3 godine", navodi se u analizi.
Što se tiče osnovnih troškova, prognoze su solidne kako za 2024. tako i za 2025. godinu jer inflacija ostaje u (nepredvidljivom) trendu opadanja, a tesno tržište rada osigurava da nominalni rast plata ostane na jednocifrenoj godišnjoj stopi rasta. To takođe znači da će plate rasti u realnom iznosu i da će se domaći sentiment postepeno poboljšavati.
"Performanse sektora HoReCa dodatno će biti podržane onim što očekujemo da će biti još jedna solidna letnja turistička sezona, tj. priliv stranih turista sličan onome u 2023. godini", zaključuju analitičari.
