Čokolada je sve skuplja i manja jer cene kakaoa ruše rekorde

Cene sirovina koje se koriste za pravljenje čokolade ljubiteljima slatkiša prave problem još od 2022. godine. Agoniji konditora kao da nema kraja: posle velikog rasta cena šećera, na redu je kakao, čija je cena na svetskim tržištima skočila 170 odsto od početka 2023. godine.

Rast cena na svetskim tržištima preliva se i na Srbiju, a na kraju krajeva, i na kupce, koji sve više moraju da izdvajaju za 100 grama čokolade (ili ponekad i 80 grama, na šta utiče fenomen poznat kao šrinkflejšn (engl. shrinkflation), odnosno inflacija smanjenjem).

Prošle godine smo pisali o tome koliko je skočila cena šećera zbog neizvesnosti proizvodnje kod ključnih država proizvođača, Brazila i Indije, kao i zbog rizika od fenomena El Nino. U međuvremenu, cene šećera i kafe su se stabilizovale, ali je sada na redu kakao.

"Za kakao je ključno područje uzgoja Obala Slonovače koja čini čak 44 odsto svetske proizvodnje. Bolest izdanka uzrokovan gljivicama zbog prekomerne kiše, nižih temperatura i nedovoljno sunčanih dana u paketu s vremenskim fenomenom El Niño ključni su problem pada proizvodnje kakaoa na tom području. Dodatno, starenje zasada i loša primena agrotehničkih mera dovode do dodatnog rasta cena kakaoa, što i vidimo na svetskim berzama", navode analitičari Bloomberg Adrije u svojoj analizi.

Nedavno je najveći proizvođač kakaoa iz Obale Slonovače saopštio da očekuje da će predstojeća berba biti oskudnija ove sezone, što bi moglo da produbi globalni nedostatak koji je doveo do rekordnog poskupljenja kakaoa.

 

"Cena kakao zrna je od kraja 2023. u naglom porastu i dostiže rekordno visoke nivoe nezabeležene u istoriji trgovine ovom sirovinom i trenutno ne pokazuje znake usporavanja. Kao glavni uzrok navode se loše vremenske prilike u Zapadnoj Africi, a koje su prouzrokovale lošu berbu i deficit na tržištu već treću godinu zaredom. Kako se očekuje nestašica kakaoa na svetskom tržištu, cene su takođe dostigle istorijske maksimume", objašnjavaju iz Atlantic Grupe.

Fjučersi kakaoa su u februaru zabeležili najveći mesečni rast u više od dve decenije u Njujorku zbog sve većeg straha od snabdevanja, preneo je Bloomberg. Fjučersi su porasli za 25 odsto u februaru, što je najveći mesečni dobitak od 2001. godine, pošto loše vreme i bolesti štete usevima u zapadnoj Africi, gde se uzgaja većina zrna.

Cene kafe

Što se kafe tiče, cene su se stabilizovale s obzirom na to da se očekuje vrlo dobra berba u Brazilu. "Proizvodnja kafe oporavila se nakon mraza iz 2021. godine, za koji se smatra da je bio najgori unazad pola veka, a redukovao je rod kafe u Brazilu za otprilike 25 odsto", pokazuje analiza Bloomberg Adrije.

Međutim, ljubitelji kafe su u prednosti u odnosu na ljubitelje kakaoa. Analitičari BBA za cenu kafe očekuju stabilizaciju cena na sadašnjim nivoima, a značajniji oporavak zasada kafe zbog mraza u Brazilu uslediće tek u narednoj godini. 

"U slučaju kafe procena je dobre globalne raspoloživosti arabike, čija je cena zbog raznih okolnosti na veoma visokom nivou. Kod robuste postoji i izazov nedovoljne raspoloživosti u 2024. zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zemljama porekla i problem visoke cene zbog izazova u transportu", kažu iz Atlantic Grupe. 

Bloomberg

 

Naši analitičari ističu da u porastu cena u regionu prednjači Srbija. Zvanična statistika pokazuje da su cene više u odnosu na 2023. godinu, mada je rast usporio. Šećer, džem, med i čokolada bili su skuplji u februaru za 6,8 odsto u odnosu na februar 2023, dok su kafa, čaj i kakao poskupeli 4,3 odsto. Poređenja radi, kategorija hrane ukupno je porasla 4,5 odsto za godinu dana.

Još poskupljenja?

Ono što dodatno zabrinjava je da će cene još skočiti, pošto su kompanije nabavile određene zalihe po nižim cenama, ali kada se one potroše, poskupljenja će biti neizbežna ukoliko cene sirovina ostanu iste. Analitičari BBA smatraju da će cene kakaoa na svetskim berzama ostati na povišenim nivoima ove godine zbog problema u zapadnoj Africi i regulacije EU, prema kojoj od decembra 2024. neće biti dozvoljena prodaja kakaoa koji se uzgaja u područjima seče šuma.

"Prošla godina je bila katastrofa, cene sirovina su nam otišle 40 odsto. Mi smo deo prebacili na cene. Naročito cene brašna i maslaca su porasle, što se posle malo smirilo, ali nije se vratilo na nivo iz 2021. Ove godine jeste - poskupljenje kakaoa malo kasni jer dolazi iz Afrike, ali ima taj odloženi efekat od godinu dana i sada ti inflatorni pritisci stižu od čokolade", rekao je generalni direktor Bambija Dragan Stajković. 

Proizvođači čokolade obično koriste tržište fjučersa da bi smanjili rizik, pa prema pisanju Bloomberga, fjučerse kakaoa kupuju osam do devet meseci unapred kao zaštitu.

"Mi smo, srećom, prošle godine unapred kupili od jednog od naših dobavljača. Rekli su nam šta će se desiti i obezbedili smo se dovoljnom količinom za ovu godinu po cenama koje su bile prošle godine. Tako da se ove godine nadamo da ćemo tu jednu godinu poskupljenja izdržati, pa će cene pasti, pa ćemo opet kupovati za sledeću. Ove godine nismo planirali nikakva poskupljenja, a prošle godine to što je bilo, bilo je", objasnio je on.

Šrinkflacija i drugi ukusi

Generalno će kompanije, smatraju analitičari BBA, ipak pokušati da ublaže udarac viših cena analiziranih sirovina prenošenjem više cene ulaznih troškova na cenu krajnjeg proizvoda, ali i nastavkom popularne šrinkflacije, odnosno viših/istih cena uz manje pakovanje, kako bi pokušale da odbrane profitne marže.

 

Iz Atlantic Grupe kažu da je nemoguće internim uštedama anulirati kretanja na svetskim berzama sirovina, ali da su oni "i do sada, kroz kontinuitet kriza, maksimalno vodili računa o tome da teret poskupljenja u čitavom lancu poslovanja ne prenesu, svakako ne većim delom, na potrošača".

Kada cena kakaoa poraste, kompanije pronalaze načine da domaćinstvima prodaju ili manje čokoladice po istoj ceni ili nove slatkiše bez čokolade, piše Bloomberg. 

Suočavajući se sa ograničenim prostorom za dodatna povećanja cena, kompanije smanjuju pakovanja, koriste automatizaciju za smanjenje troškova proizvodnje i promovišu proizvode sa manje kakaoa ili sa drugim ukusima.

Kompanije su do sada troškove većinom prebacivale na potrošače, ali čokolada nikome nije neophodna, pa svako povećanje cena rizikuje pad prodaje. Visoke cene kakaoa bi mogle da ohrabre kompanije da nastave sa diverzifikacijom proizvoda.

Potrošači će najverovatnije manje trošiti na čokoladu i slatkiše ako cene nastave da rastu, a ispred slatkiša navode samo potrošnju na alkohol i šminku, prema istraživanju iz septembra koje je sprovela kompanija NIQ. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar