Gorak ukus čokolade: cena kakaoa udara na džepove potrošača

U maju 2024. potrošačka cena kakaoa i čokolade u prahu u Evropskoj uniji (EU) bila je za 6,3 odsto viša nego prošlog maja, a do februara iste godine inflacija vezana za te sirovine nije padala ispod 10 odsto.

Vratimo li se neku godinu unazad, potrošačka cena kakaoa i čokolade u prahu, koja je u porastu od početka 2022, znatno je ubrzala u poslednjem kvartalu te godine, pri čemu je povećanje dostiglo vrhunac u maju 2023, sa stopom inflacije od 18,5 odsto u odnosu na maj 2022, podaci su Eurostata.

Većina zemalja EU je proletos prijavila povećanje godišnje stope inflacije za ovu vrstu robe, a najveći rast zabeležen je u Estoniji (+17,4 odsto u odnosu na maj 2023). Sledi Hrvatska sa +15,5 odsto, pa Austrija sa +12,6 odsto. Svakako, cenovni skok se prelio i na zemlje van EU, a nasuprot tome, u Slovačkoj i na Kipru beleži se pad (-6,3 odsto, odnosno -0,3 odsto).

Prema istraživanju J. P. Morgana, nekoliko je ključnih razloga za rast cena: globalna nestašica ponude, nedovoljno ulaganje u farme kakaoa, špekulativno trgovanje. Osim toga, nastupila je šrinkflacija, što znači da se smanjuje gramaža proizvoda, dok cene ostaju iste ili rastu, a projekcija američke banke je da će cene kakaoa blago pasti u srednjem roku, na oko 6.000 dolara po toni.

 

 

Kao što se može videti i na grafikonu, cena kakao zrna je, posle konstantnog dvogodišnjeg rasta, naglo porasla 2024. godine, pri čemu su se fjučersi udvostručili za tri meseca, da bi u martu dostigli nivo dvostruko veći od prethodnog rekorda, preneo je Bloomberg krajem marta.

Stabla kakaoa stare, a suša uništava useve

Glavni razlog porasta cene je nestašica, koja je posledica suše izazvane klimatskim promenama. Suvo i toplo vreme opustošilo je useve u zapadnoj Africi, što utiče na oko 80 odsto svetske proizvodnje kakaoa. Prema Međunarodnoj organizaciji za kakao (engl. International Cocoa Organization), predviđa se da će globalna ponuda kakaoa pasti za skoro 11 odsto tokom sezone 2023/24.   

Situacija je takva da kakao još uvek mahom uzgajaju mali farmeri, od kojih se mnogi bore da zarade za život i nemaju sredstava da ponovo ulože u useve, a to s vremenom dovodi do nižih prinosa.

"Kakao je tržište na kojem uzgajivač proizvodi robu visoke vrednosti, ali prima veoma nizak udeo u stvarnom lancu vrednosti. Kao rezultat toga, stope ponovnog zasađivanja su veoma niske, a stabla kakaoa stare", kaže Tracey Allen, strateg za poljoprivredne proizvode u J. P. Morganu. 

Bloomberg Mercury

Problem nastaje zbog obima farmi u zapadnom delu Afrike, ali opet, i zbog klimatskih promena, odnosno zamršenosti tržišta fjučersa. Žetve koje su podbacile u ključnim zemljama proizvođačima, a to su Obala Slonovače i Gana (čine većinu svetske proizvodnje), dovele su do toga da krajnji potrošač čokoladu u marketu sada plaća znatno više.

"Potrošači će verovatno smanjiti konzumiranje čokolade, jer se ovogodišnji rekordni rast cene kakaoa postepeno spušta do proizvođača i primorava ih da podignu cene", upozorio je u junu izvršni direktor Nestlea Mark Davies.

"Ljudi ne plaćaju 10.000 dolara po toni", rekao je Davies. Ipak, cene kakaoa će verovatno ostati povišene i industrija ne bi trebalo da zamišlja budućnost u kojoj će se cene vratiti na 2.500 dolara, rekao je on.

Upravo visoke cene ove ključne sirovine za pravljenje čokolade mogu biti i razlog prelaska na alternativne opcije - čokolade bez kakaoa.

Kafa poskupljuje na krilima vremenskih neprilika

Fjučersi za robustu porasli su za oko 60 odsto ove godine, a u Srbiji je došlo do skoka cena početkom jula.

Ključni razlog su vremenske (ne)prilike u Vijetnamu i Brazilu koje sve više ugrožavaju ovu sirovinu. Podsećamo da je Giuseppe Lavazza, predsednik pržionice kafe Luigi Lavazza SpA, naveo kako će cene nastaviti da rastu do sredine 2025. godine - zbog manje ponude kod ključnih uzgajivača.

 

Vijetnam, jedan od vodećih svetskih uzgajivača zrna robuste, na putu je da proizvede oko 24 miliona džakova ove sezone - najmanje u poslednjih 13 godina zbog suša koje su izazvale "nepovratnu štetu" cvetovima kafe, prema trgovcu Volcafe.

Loše vreme u jugoistočnoj Aziji je ključni faktor zbog kojeg stručnjaci predviđaju deficit od 4,6 miliona džakova robuste, četvrtu godinu zaredom. Na drugoj strani je Brazil, vodeći proizvođač kafe, koji je takođe zabeležio manje prinose od očekivanog. U regionu Minas Gerais zastupljena je proizvodnja arabike.

Očekuje se da će snabdevanje biti još više otežano, jer ove zemlje žele da izvezu kafu pre nego što stupe na snagu novi klimatski propisi koje je nametnula Evropska unija. Duž celog lanca snabdevanja prodavci podižu cene i ukidaju popuste kako bi zaštitili svoje marže.

Rast cena kafe nije negativno uticao samo na džepove potrošača već i na dobre poslovne rezultate kompanija koje posluju s tom sirovinom, poput Atlantic grupe i Nestlea. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar