U Kinu se iz Srbije izvozi sve više hrane za kućne ljubimce

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupio je na snagu 1. jula. Jovana Majstorović, rukovodilac Centra za Aziju u Privrednoj komori Srbije (PKS), kaže da je 181 kompanija registrovana u kineskoj carini za izvoz prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. 

"Srbija je ispregovarala oko 10.500 tarifnih linija, dok je Kina ispregovarala oko 9.000 tarifnih linija sa tranzicionim periodom za potpunu liberalizaciju od 15 godina. Na početku, bescarinski pristup kineskom tržištu imaće dve kategorije proizvoda: prva se odnosi na proizvode poljoprivredno-prehrambenog sektora i to su jabuka, breskva, višnja, suvo grožđe, ječam, ovas, kukuruz, pšenica i suncokret. To su naši tradicionalni proizvodi koji su našli put ka kineskom tržištu. S druge strane, tu su i proizvodi iz industrije: olovo, cink, fosforna kiselina, hemijska đubriva. Trenutno imamo oko 181 kompaniju koja je registrovana u kineskoj carini za izvoz prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, a ukupno imamo oko 300 i nešto uvoznika i izvoznika - a samo je tih 181 dobilo registracioni broj."

Majstorović kaže da je ovo jedan od najbrže ispregovaranih sporazuma, a da oni proizvodi koji su najosetljiviji nisu ni uzimani u razmatranje. "Poljoprivredni proizvodi koji su naša konkurentska prednost oslobođeni su carine kako bi već mogli da se izvoze. Mi u Kinu sada možemo da izvozimo sušene rezance, borovnicu, a pre 2023. godine potpisan je i sporazum za izvoz meda i proizvoda od meda. Imamo pet registrovanih kompanija koje izvoze med u Kinu."

Majstorović priliku vidi i za sektor mesa i mesnih prerađevina, a upravo je gostujući na Bloomberg Adria, direktor kompanije Carnex istakao da je sporazum sa Kinom perspektivan i da će oni, kao kompanija, tu tražiti svoj prostor. 

Majstorović dalje dodaje i da je hrana za kućne ljubimce dosta napredovala kada je u pitanju izvoz na kinesko tržište, kao i sastojci za pekarsku industriju.

"U Kinu se dosta izvozi i vino. To tržište je veoma veliko i razgranato, a potrošačke navike se menjaju prema konzumiranju zdravih proizvoda. U tom smislu, žitarice imaju veliki potencijal i već smo određenim kompanijama pomagali u njihovom predstavljanju na kineskim sajmovima, na primer, na najvećem uvoznom sajmu koji se svake godine organizuje u Šangaju."

Rukovodilac Centra za Aziju u PKS takođe objašnjava da postoji strah od prekomernog uvoza iz Kine. "Ono što je važno, jeste da će svi organi, resorno ministarstvo, pa i PKS, pratiti uvoz i vrlo je važno napraviti balans. To kaže i kineska strana, iako su naše ekonomije potpuno neuporedive. Postoji volja da se deficit na našoj strani nadomesti kroz određene usluge i možda kroz turizam."

Dodaje i da su Gruzija i Švajcarska jedine dve zemlje koje u Evropi imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. "To će omogućiti pristup tržištu od 1,4 milijarde stanovnika, ne samo kompanijama iz Kine koje žele da ulažu ovde, već i kompanijama iz Evrope i ostalog dela sveta, tako da im ovaj sporazum omogući slobodan protok roba i usluga."

O tome šta možemo da očekujemo kada su konkretno kineske investicije u pitanju, poslušajte u intervjuu koji je dostupan u videu.