Ova godina je za cenu kakaoa bila, najblaže rečeno, turbulentna. Cena sirovine je skočila gotovo trostruko (iako je u poslednje vreme pala sa rekorda), a proizvođači čokolade se trude da više inpute ili amortizuju ili prebace na potrošače. Neki nisu povećali cene, ali su se odlučili da za isti novac ponude manje proizvoda, što je postalo toliko česta pojava da je dobilo i sopstveni naziv - šrinkflacija.
Opširnije
Vanili preti poskupljenje posle ciklona koji je potopio useve
Dve omiljene slatke poslastice se suočavaju sa problemima.
04.04.2024
Obala Slonovače povećala otkupnu cenu za kakao za 50 odsto
Obala Slonovače pristala je da plati farmerima kakaoa više za njihova zrna.
02.04.2024
Čokoflacija: kad slatko postane gorko
Cene kakaovca skočile su za čak 170 odsto od početka 2023. godine!
05.04.2024
Cena kakaoa blizu neverovatnih 10.000 dolara po toni
Cena kakaoa se popela blizu neverovatnih 10.000 dolara po toni u Njujorku, jer globalna nestašica za ovom sirovinom potresa tržište i podiže cenu čokolade.
26.03.2024
Kakao je skuplji od bakra i košta više od 9.000 dolara
Cena kakaoa je premašila 9.000 dolara po toni, prvi put u istoriji, jer je na tržištu drastično smanjena ponuda ove sirovine.
25.03.2024
Poneki proizvođači su odabrali još radikalniji pristup, pa su iz svoje proizvodne formule izbacili upravo ono što čokoladu čini čokoladom – kakao. Jedan takav startap iz SAD od investitora je dobio 52 miliona dolara.
Voyage Foods’, startap čija je baza u Kaliforniji, svoju poslasticu pravi od biljnih ulja, šećera, grožđanih koštica i proteina iz suncokreta. Direktor kompanije Adam Maxwell vidi priliku u rastu tražnje za čokoladom i kafom jer upravo do ove dve sirovine postaje sve teže doći, a cene im posledično rastu.
Pored toga što pravi čokoladu bez kakaoa i kafu bez zrna kafe, američki startap ima i svog rivala za nutelu i ostale popularne kremne namaze od lešnika. Namaz kalifornijske firme pravi se od mešavine semenki, šećera, mahunarki i palminog ulja, i u njemu nema kikirikija.
Zamene za kafu i kakao će pomoći da se premosti jaz između ponude i tražnje, rekao je Maxwell, a preneo Bloomberg. Inače, njegova firma trenutno gradi proizvodni pogon od oko 28.000 kvadratnih metara, a potpisali su i partnerstvo sa poljoprivrednim gigantom Cargillom.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste pitanje kupca. Prostije rečeno, ostaje nepoznanica da li će potrošači da se prave čokolade odreknu zbog više cene.
Kako je rekao Gil Horsky, koji se ranije u Mondelezu bavio ulaganjima i rizičnim kapitalom, zamena kakaoa će ići lakše od zamene mesa biljnim proteinima.
Na prvom mestu, za razliku od mesa, cena kakaoa postaje toliko visoka da će biti lakše naći zamenu koja će koštati manje. Pored toga, ukus čokolade je lakše imitirati nego ukus i teksturu mesa, a svakako je plan da se čokolada zameni samo delimično kako bi tražnja i ponuda bile izjednačenije, rekao je Horsky za Bloomberg.
Italija ima svog konja za trku
Voyage Foods’ nije jedina kompanija koja je pokušala da se na tržištu probije čokoladom bez kakaoa. Italijanski startap Foreverland je napravio svoju verziju čokolade od rogača koja nosi naziv Freecao.
Iz kompanije kažu da je rogač odabran iz više razloga, od kojih je glavni činjenica da je Italija druga u svetu po proizvodnji ove biljke. Ova biljka, za razliku od kakaoa, može da raste u gotovo svim uslovima, a njegova proizvodnja zahteva i 90 odsto manje vode od uzgoja kakaoa.
Kao i kakao, rogač je bogat antioksidansima, a ne sadrži ni gluten i većinu čestih alergena.
Prva dva proizvoda koji je Foreverland ponudio su praline od rogača i slatki hleb panetone u kom je umesto kakaoa korišćena ova biljka.
Italija ima rogač, a UK – ječam
Svog kandidata u ovoj trci ima i Velika Britanija. Startap WNWN Food Labs Ltd. (iz kompanije napominju da se naziv čita vinvin) u istočnom Londonu svoju verziju čokolade prave od rogača i britanskog ječma.
Kako svedoče novinari Bloomberga, "lažne" čokoladne bombone bi mogle da prevare one koji ne znaju da postoji razlika, a slični su bili i ukus i tekstura. Slatkiš sa lešnikom je bio i sličniji originalu od zamene za mlečnu čokoladu, rekli su novinari koji su probali ove deserte.
Iako se WNWN čita vinvin, naziv kompanije je potekao od engleske krilatice "waste not, want not", što je poslovica koja britanske mlade treba da nauči da ništa ne treba bacati ako mu se može naći druga namena.
Ova kompanija je nakon prvog pojavljivanja na tržištu 2022. godine prošle godine predstavila i nove štanglice od ječma i rogača (bez mleka, palminog ulja i kofeina). S druge strane, ove "čokoladice" od 48 grama koštaju pet funti (oko šest dolara), pa je pitanje da li je to zaista pristupačnija zamena za kakao.
Iz kompanije, iskrenosti radi, i ne reklamiraju svoje proizvode kao jeftiniju zamenu za tradicionalnu čokoladu, već govore o etičkim aspektima proizvodnje kakaoa i svoj proizvod od ječma i rogača predstavljaju kao deo rešenja za zagađenje i deforestaciju.
Nemci kažu da ne postoji Planeta B
Nemačka kompanija Planet A Foods kaže da pokušava da pronađe rešenje za zagađenje i preterano trošenje prirodnih resursa kroz održiviju proizvodnju hrane. I sam naziv je inspirisan rečenicom "da ne postoji Planeta B" pa se kompanija trudi da proizvodnju slatkiša, za koju se do 2028. očekuje rast od više od pet odsto, učini održivim.
Kompanija iz Minhena svoju zamenu za čokoladu pod imenom ChoViva pravi od fermentisanog ovsa ili semena suncokreta.
Planet A Foods prodaje i svoje sirovine, a ChoViva je stigla i do veganske čokolade poznatog proizvođača Lindt.
Čokolada iz epruvete postoji i pravi se u Kaliforniji
Priča o mesu gajenom u laboratoriji u medije je dospela već pre nekoliko godina, a u SAD je debata stigla i pred glavno regulatorno telo. Ispada da se i čokolada može napraviti u epruveti, a američka kompanija iz grada Dejvis u Kaliforniji svoju čokoladu ne pravi od zamena za kakao, već svoj kakao pravi u laboratoriji.
Iz kompanije kažu da žele da zadrže ukus kakaoa i čokolade, ali da izbegnu probleme koji prate proizvodnju na tradicionalan način – uključujući deforestaciju i iskorišćavanje dece u proizvodnji.
"Prvo odabiramo vrste kakaoa koje imaju najbolja organoleptička svojstva i onda množimo par odabranih ćelija unedogled. Ovo radimo tako što ćelije hranimo nutrijentima koji im omogućavaju brzi rast. Kakao prikupljamo iz rezervoara, puštamo ga da fermentiše kako bi bio bogatijeg ukusa. Nakon toga ga pržimo kako bi ukus bio još bolji", kažu iz kompanije na svojoj veb stranici.
Savršena oluja
Skoku cene kakaoa nije doprineo samo jedan faktor, o čemu je Bloomberg Adria ranije pisala u više navrata.
"Ključno područje uzgoja za kakaovac je Obala Slonovače, koja čini čak 44 odsto svetske proizvodnje. Bolest izdanka uzrokovan gljivicama zbog prekomerne kiše, nižih temperatura i nedovoljno sunčanih dana u paketu s vremenskim fenomenom El Niño ključni su uzroci pada proizvodnje kakaovca na tom području. Osim toga, starenje zasada i loša primena agrotehničkih mera dovode do dodatnog rasta cena kakaovca, što vidimo i na svetskim berzama", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.
Najveći proizvođač kakaovca u Obali Slonovače nedavno je objavio da očekuje da će nadolazeća žetva ove sezone biti oskudna, što bi moglo da produbi nestašicu širom sveta koja je dovela do rekordnih cena kakaovca.
U budućnosti nas sigurno čekaju više cene čokolade, kažu analitičari, "što očekujemo u narednih šest do 12 meseci, čim se istope zalihe kakaovca koje su kompanije ranije nabavile po nižim cenama".
Analitičari su zaključili da ljubitelji čokolade zasad nemaju razloga za strah jer regionalna čokolada i dalje ostaje istog kvaliteta, ali je pitanje koliko će za nju morati da izdvoje.