Cene kakaovca skočile su za čak 170 odsto od početka 2023. godine! Manja pakovanja ili veće cene, izbor će zavisiti od proizvođača. Jedno je sigurno - trošak će se i te kako svaliti na leđa potrošača.
„Ključno područje uzgoja za kakaovac je Obala Slonovače, koja čini čak 44 odsto svetske proizvodnje. Bolest izdanka uzrokovan gljivicama zbog prekomerne kiše, nižih temperatura i nedovoljno sunčanih dana u paketu s vremenskim fenomenom El Niño ključni su uzroci pada proizvodnje kakaovca na tom području. Osim toga, starenje zasada i loša primena agrotehničkih mera dovode do dodatnog rasta cena kakaovca, što vidimo i na svetskim berzama“, objašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.
Terminski ugovori kakaoa zabeležili su u februaru najveći mesečni rast u više od dve decenije u Njujorku zbog sve većeg straha od smanjenja ponude, izvestio je Bloomberg. Zbog loših vremenskih uslova i bolesti koji su oštetili useve u zapadnoj Africi, terminski ugovori su u februaru porasli za 25 odsto, što je najveći mesečni rast od 2001. godine.
Rast cena na svetskim berzama vidljiv je na cenama konačnih proizvoda i u Adria regionu. Cene grupe proizvoda šećer, džem, med i čokolada porasle su za 35 odsto u proseku od početka 2019. godine. Istim intenzitetom porasle su cene grupe proizvoda koju čine kafa i čaj. Naši analitičari ističu da u porastu cena prednjači Srbija, gde su cene šećera i čokolade porasle 42 odsto.
Šta kažu u Adria regionu
Hrvatska Atlantic Grupa nema nameru da menja recepture svojih proizvoda i tako utiče na kvalitet koji potrošači, kažu, s pravom očekuju i na koju su navikli. „Iako je nemoguće internim uštedama anulirati kretanja na svetskim berzama sirovina, i dosad smo kroz kontinuitet kriza maksimalno vodili računa o tome da teret poskupljenja u čitavom lancu poslovanja ne prenesemo, svakako ne većim delom, na potrošača.“
Kraš trenutno nema problema sa samom isporukom količina, ali dinamika rasta cena već neko vreme snažno utiče na poslovanje kompanije. „Tako smo u proteklom periodu bili fokusirani na internu amortizaciju ovog izazova. S obzirom na trenutne pokazatelje i kako bismo osigurali stabilnost poslovanja, i mi smo primorani da korigujemo cene proizvoda prema svojim kupcima i potrošačima, i to minimalno.“
I Slovenci će plaćati više, ali recepturu neće dirati ni njihove kompanije.
„Zbog poskupljenja sirovina dosad smo minimalno podigli cene proizvoda, a veći deo povećanja troškova pokrili smo smanjenjem zarade”, kaže David Dobnik iz slovenačkog Čokoladnog studija Dobnik. Gubitke u Čokoladnom studiju Dobnik ubuduće neće moći da nadoknade nedostatkom zarade, već će morati da je prenesu na tržište. „Nadam se da će poskupljenje biti što manje, jer primećujemo nezadovoljstvo kupaca.“
Veliki pritisak na cene
Iz slovenačkog Spara poručili su da njihovi proizvodi koji sadrže kakaovac imaju nepromenjene cene, ali stalno prate kretanja na tržištu.
A Žito, koje između ostalog proizvodi i Gorenjka čokoladu, od poslednjeg tromesečja 2023. beleži izuzetan rast cena kakaovca, što se odražava na cene svih sirovina na njegovoj bazi. „Zbog velikog pritiska rasta cena kakaovca, koji je najvažnija sirovina u proizvodnji čokolade, posebno u Gorenjki, bićemo prisiljeni da korigujemo cene. Istovremeno, zajedno s našim dobavljačima osiguravamo kontinuirano snabdevanje sirovinama i preduzimanjem mera kontrole troškova, čime želimo da što više ograničimo rast cena za potrošače.“
Trend neće zaobići ni makedonske proizvođače slatkih užitaka. „Ne možemo govoriti o budućim cenama, ali s obzirom na visoke cene kakaoa i šećera, svetske kompanije, pa tako i Vitaminka, koristiće svaki alat, pa i cene, kao način upravljanja svojim poslovanjem. Zato ne isključujemo mogućnost povećanja cena čokolade za krajnje potrošače“ , rekao je Sašo Naumoski, izvršni direktor Vitaminke.
„Osim pokušaja kompanija da kupe više sirovina, problem je što poljoprivrednici malo prodaju, čekajući buduće cene“ , objašnjava Gligor Cvetanov, izvršni direktor Makprogresa.
„Verujem da ćemo vrlo brzo videti promene na policama jer je rast ogroman. U Makprogresu smo pokriveni ugovorima do avgusta/septembra i očekujemo da ćemo do tada imati stabilne prodajne cene, ali ako cene ostanu na ovim visokim nivoima ili dalje budu rasle, moraćemo da preslikamo ulazne cene na naše prodajne cene“ , rekao je Cvetanov.
Složena kombinatorika
I srpski proizvođači kombinuju i slažu strategije zbog neukrotivih cena sirovina. „Poskupljenje kakaovca malo kasni jer dolazi iz Afrike, ali ima taj odloženi efekat od godinu dana i sada ti inflatorni pritisci dolaze od čokolade“ , rekao je direktor Bambija Dragan Stajković.
„Srećom, prošle godine smo unapred kupili sirovinu od jednog od naših dobavljača. Rekli su nam šta će se dogoditi i osigurali smo dovoljnu količinu za ovu godinu po prošlogodišnjim cenama. Izdržaćemo godinu poskupljenja, onda će cene padati, pa ćemo za sledeću opet kupovati. Ove godine nismo planirali poskupljenja“, pojasnio je.
Ethem Numić, direktor strateškog marketinga i razvoja AS Holdinga, poznat po keksovima, esencijama i krem namazima, kaže da zasad ne planiraju poskupljenje. „Ponovo ćemo razmotriti situaciju početkom leta budući da leto može da nam donese malu relaksaciju. Ako budu više temperature tokom leta i ono se produži, konzumacija čokolada i drugih proizvoda trebalo bi da bude manja, a time i će se smanjiti i pritisak na dobavljače sirovina“ , kaže Numić za Bloomberg Adriju. Prema njegovim rečima, AS Holding ima dugoročne ugovore s dobavljačima i stabilne isporuke. „Nećemo menjati recepture naših brendova Vispak i MakZara, niti se to radi u ovakvim situacijama“ , dodaje.
Šta nas čeka
Najveći proizvođač kakaovca u Obali Slonovače nedavno je objavio da očekuje da će nadolazeća žetva ove sezone biti oskudna, što bi moglo da produbi nestašicu širom sveta koja je dovela do rekordnih cena kakaovca.
U budućnosti nas sigurno čekaju više cene čokolade, kažu naši analitičari, „što očekujemo u narednih šest do 12 meseci, čim se istope zalihe kakaovca koje su kompanije ranije nabavile po nižim cenama“ .
Ljubitelji čokolade nemaju razloga za strah – regionalna čokolada i dalje ostaje istog kvaliteta. Samo je pitanje po kojim cenama.
Uz pomoć Hane Stevović, Mihaela Šmirmaula, Nataše Hadžispirkoske Stefanove i Nejre Džaferagić – Bloomberg Adria.
.webp){kind=icon}
