‘Shrinkflation’ i drugi inflatorni pojmovi

Dugi period visoke inflacije među potrošače je uneo nervozu i želju da nekoga za to okrive. Više cene roba i usluga pokazale su se otpornijim nego što su američke Federalne rezerve i druge centralne banke predviđale. To je podstaklo  teorije i objašnjenja koja su skraćena u poštapalice i fraze kao što su ove: 

‘SHRINKFLATION’ – INFLACIJA SMANJENJEM  

Zamislite ovo kao prikrivenu inflaciju. Na ovo mislimo kada, na primer, kesica kafe ili kutija žitarica koju kupujemo u supermarketu dobiju manje pakovanje, što znači da dobijate manju količinu ili gramažu proizvoda, ali cena ostaje ista - ako ne i viša. U Velikoj Britaniji, 76 odsto potrošača je primetilo takvo smanjenje u septembru – čokolada je bila primer koji su najviše spominjali – a 68 odsto ispitanika je reklo da bi trebalo da supermarketi obeležavaju proizvode kojima je smanjena veličina ili težina, prema istraživanju kompanije Barclays Plc. Smanjenje se takođe može javiti i kao kraće radno vreme ili niži nivo usluge za korisnike i kvalitet proizvoda koji se nudi na prodaju. Fenomen je ponovo privukao pažnju u martu nakon što se „Cookie Monster“, izmišljeno čudovište koje koje jede kolačiće u serijalu za decu „Ulica Sezam” na društvenoj platformi X požalilo da su kolačići danas sve manji. Zvanični profil Bele kuće je odgovorio porukom da slovo K ne označava samo „kolačiće“ , kao u poznatoj pesmi iz pomenute serije, već „K obeležava i potrošače koji su opljačkani“. (Pesma se zove „C is for cookie“, a poruka Bele kuće je glasila „C is for consumers getting ripped off“, prim. prev.). 

Potrošači koji traže razloge da okrive kompanije za svoje probleme takođe mogu spomenuti neke od ovih pojmova... 

‘DRIP PRICING’  - CURKANJE CENA 

Glagol kapati (engl. drip) koristi se da opiše naknade koje kompanije dodaju kasnije u procesu kupovine. Tako se, na primer, dodatni troškovi za prtljag, izbor sedišta i brzo ukrcavanje dodaju cenama avio-karata. To su potrošači kritikovali mnogo pre nego što se inflacija vratila na naslovne strane. Međutim, ovi dodatni troškovi, „naknade za obradu“ i „naknade za usluge“ ponovo su privukle pažnju, naročito političara koji su pod pritiskom da prikažu da se bore za potrošače. U junu je britanski premijer Rishi Sunak rekao da njegova vlada ispituje koliko je rasprostranjena i štetna ova praksa. Predsednik SAD Joe Biden je ovo opisao sličnim terminom „junk fees“ (nepotrebne naknade, naknade za smeće), kada je u januaru 2023. obećao da će se boriti protiv „onih skrivenih doplata koje previše kompanija koristi da bi vas naterale da platite više“. Spomenuo je doplate avio-kompanijama za porodice koje žele da u avionu sede zajedno, naknade za dozvoljeni minus u banci, naknade za kašnjenje u otplati rate kreditne kartice, „iznenadne naknade“ koje naplaćuju hoteli i naknade za promenu tarifa za internet provajdera ili usluge mobilne telefonije. Zakon koji je on predložio nije prošao američki Kongres, ali Bidenova administracija je izvršila pritisak na neke kompanije koje sada moraju da unapred kažu kolike su naknade. Takođe, administracija gura novo pravilo koje bi ograničilo iznos naknada za kašnjenje na kreditnoj kartici. 

To „curkanje“ troškova podstiče sumnje da kompanije podižu cene samo zato što mogu, što je ideja jednako kratkovida kao...  

‘GREEDFLATION’ – INFLACIJA IZ POHLEPE 

Ovaj sporni termin (inflacija iz pohlepe, prim. prev.) označava uverenje da neka preduzeća koriste inflaciju kao pokriće da podignu cene više nego što je potrebno i opljačkaju svoje kupce. To je moderan pogled na profiterstvo: „ostvarivanje nerazumnog profita na prodaji osnovnih dobara, posebno u vremenima vanrednog stanja“. Kako drugačije objasniti zašto su cene za neka dobra i usluge ostale visoke dugo nakon što su problemi ponude iz ere pandemije u velikoj meri rešeni? Ne vole svi taj termin. Kapitalizam „treba da bude vođen pohlepom“, napisao je kolumnista Bloomberg Opiniona John Authers i rekao da se o tome može govoriti kada se pohlepa podigne na nivo eksploatacije. To što kompanije podižu cene kao odgovor na nestašice „nije samo opravdano već i poželjno ponašanje“, piše časopis Economist. „Alternativa dopuštanju mehanizmu cena da uskladi ponudu i potražnju je oslanjanje na nešto gore, kao što su racionalizacija ili redovi“, dodaju. 

Ponekad čitave industrije podižu cene kao odgovor na neki spoljni događaj, a to se može opisati kao... 

‘EXCUSEFLATION’ – INFLACIJA OPRAVDANJA 

Pandemija i invazija Rusije na Ukrajinu imali su uticaj na dostupnost nekih dobara i usluga. Nedostatak radnika i poremećaji u lancima snabdevanja doveli su do povećanja troškova. Jedan primer: cena transporta jednog kontejnera robe iz Azije u SAD, koja je ranije bila oko 2.000 dolara, porasla je desetostruko. Čelnici kompanija kažu da su morali da prenesu povećane troškove kako bi zaštitili svoje marže. Skeptici im ne veruju i u ovim tvrdnjama vide izgovore. Kao što je jedan pekar iz okoline Čikaga rekao za Bloombergov podkast Odd Lots krajem 2022. godine, događaji širom sveta stvaraju prilike za povećanje cena „bez gomile pritužbi  kupaca“. U jednom od često spominjanih radova iz marta, Paul Donovan, glavni ekonomista u UBS AG, rekao je da su razvijene ekonomije ušle u period „kada neke kompanije vrte priču koja ubeđuje kupce da su povećanja cena 'poštena', dok u stvari prikrivaju rast profitnih marži“. 

Donovan je to nazvao „inflacijom vođenom profitom“, koja se takođe može preneti kao...  

‘SELLERS’ INFLATION’ – INFLACIJA PRODAVACA 

Ovo je termin koji koristi Isabella Weber sa univerziteta UMass Amherst, ne bi li izdvojila ovaj period uvećanih cena. Velike korporacije sa tržišnom snagom „iskoristile su probleme sa snabdevanjem kao priliku da povećaju cene i ostvare neočekivani profit“, napisala je ona u decembru 2021. Profitne marže američkih kompanija bile su od 10 do 12 odsto u pet godina pre pandemije i od 14 do 17 odsto od tada, prema Bloombergovim proračunima na osnovu zvanične statistike. Umesto da obnove zalihe na nivoe pre pandemije, prodavci su izabrali „cenu a ne obim prodaje“ kao put ka većem prihodu, napisala je Weber. Ona je pozvala na razmatranje kontrole cena, ekonomskog alata koji se retko koristio od Drugog svetskog rata. 

Gde sve ovo ostavlja nokautiranog potrošača? Olakšanje će doći na kraju, u obliku...  

‘DISINFLATION’  - DEZINFLACIJA 

To je kada se tempo rasta cena inflacije usporava (čak iako ostaje visok), poput automobila nakon skidanja noge sa papučice gasa. Dok do dezinflacije može doći u vreme ekonomskog rasta, kada inovacije i radni učinak cvetaju, ona najčešće ipak dolazi zajedno sa usporavanjem privrede. Međutim, dezinflaciju, gde cene i dalje rastu, ne treba mešati sa deflacijom, opštim padom cena koji je jedan od vesnika problema u privredi. 

Oni koji su zaista puni vere mogu tražiti znakove... 

‘IMMACULATE DISINFLATION’ – SAVRŠENA DEZINFLACIJA 

Ovo je jedna od fraza koje ovih dana najčešće možemo čuti, i obuhvata optimističnu ideju da Fed, ili bilo koja centralna banka, može staviti cene pod kontrolu bez rasta nezaposlenosti. To je teško jer više kamatne stope - glavno sredstvo za borbu protiv inflacije - takođe mogu dovesti do usporavanja privrede. Istinski optimisti kažu da će trenutni ciklus monetarnog stezanja biti izuzetak od tog obrasca jer tržišta rada u mnogim naprednim ekonomijama ostaju jaka, što sugeriše da inflacija može da se uspori bez pada na tržištu rada. 

- Preveo Branislav Urošević.  

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar