Iako se u Beogradu maloprodajno tržište pretežno zasniva na tržnim centrima, glavni grad Srbije ima najveću potrebu u regionu da otvara nove, pokazuje najnovija analiza Bloomberg Adrije.
Kako navode naši analitičari, ako se posmatra gustina naseljenosti, Beograd ima najveću potrebu za dodatnim kvadratima u tržnim centrima po glavi stanovnika u celom Adria regionu. Beograd je uz Zagreb grad sa najvećom površinom u tržnim centrima, ali ipak ima i najveću potrebu za povećanjem prostora, pošto sa 360 kvadrata na 1.000 stanovnika infrastruktura zaostaje za Ljubljanom i Zagrebom.
Celu analizu možete pročitati OVDE.
Opširnije
Analiza BBA: Elektroindustrija u regionu zavisi od Nemačke i Italije
Najveći igrači u Adria regionu kaskaju za globalnom konkurencijom po pitanju EBITDA.
20.11.2023
Trgovinski lanci u regionu žive na račun dobavljača
Najveći trgovački lanci u Adria regionu žive na račun svojih dobavljača, jedan je od zaključaka analize BBA.
25.09.2023
Možda se čini da se svi žale na kafu s aparata, ali ta industrija samo raste
Industrija samouslužnih automata će nastaviti svoju solidnu tendenciju rasta, zadržavajući prosečnu stopu rasta od pet do deset odsto.
20.09.2023
Banke u Adria regionu zarađuju kao lude, pravi test dolazi sledeće godine
Zarada banaka u Adria regionu u prvoj polovini godine skočila je u proseku za veoma impresivnih 82 odsto u odnosu na prvi deo 2022. godine.
02.10.2023
Najveći tržni centri u svakoj zemlji nalaze se u najvećim gradovima, odnosno gradovima sa najvišim prosečnim platama. Takođe, zbog centralizacije u svakoj zemlji, stanovnici drugih gradova teže ka prestonicama, čak i u pogledu kupovine. U Beogradu se maloprodajno tržište pretežno zasniva na tržnim centrima, pri čemu je veoma mali deo (manje od jedan odsto) namenjen ritejl parkovima. U Zagrebu tržni centri čine oko 90 odsto ukupnog maloprodajnog tržišta. S druge strane, Skoplje favorizuje format ritejl parkova i druge maloprodajne formate, pa tržni centri čine oko 63 odsto tržišnog učešća, pokazuje analiza.
Sem gradnje novih tržnih centara u gradovima sa nedostatkom raspoloživih kvadrata, poput Beograda, analitičari očekuju da će postojeći tržni centri u budućnosti prilagoditi strukturu svojih objekata kako bi omogućili duži boravak posetilaca u objektu.
"Glavni pokretači koji oblikuju šoping centre u budućnosti su navike i potrebe posetilaca. Tržni centri više nisu samo mesta za kupovinu predmeta poput odeće ili elektronike; posetioci sada žele destinaciju na jednom mestu za svoje svakodnevne potrebe. Krajnji cilj je da se poveća vreme koje posetioci provode u objektu, što dovodi do većih prihoda tržnih centara", navode oni.
Čeka li ih rast prihoda
Oni zaključuju da će najveći plus za prihode tržnih centara biti očekivano ubrzanje rasta lične potrošnje u 2024. godini, a samim tim i rast prihoda trgovaca koji donose prihod tržnim centrima.
Maloprodajne kompanije su delile nekoliko zajedničkih karakteristika pre kovida - nedostatak digitalnog prisustva ili mogućnosti e-trgovine, opadajuće prihode, lošu finansijsku poziciju, zaostalu profitabilnost i opšti pad doživljaja brenda i kupaca. Mnogi zakupci zatvaraju radnje, fokusirajući se na profitabilnije ili bolje lokacije, navodi se u analizi. To im omogućava, s jedne strane, da ojačaju svoj brend kroz integraciju fizičkih prodavnica i onlajn kupovine, a s druge strane da smanje troškove zakupa.
Ipak, prosečni ponderisani rast prihoda u 2022. godini od 21,1 odsto rezultat je kombinacije povećanja prihoda zakupaca i otvaranja novih objekata, kao što su Galerija u Beogradu i East Gate u Skoplju.
Kako analitičari objašnjavaju, dobro uspostavljeni tržni centri imaju tendenciju da implementiraju model prihoda putem dugoročnih ugovora sa zakupcima, a zakupcima je cilj da prebace veće ulazne troškove na potrošače kroz povećanje maloprodajnih cena. Rezultujući porast nominalnih prometa dovodi do povećanja troškova zakupa, i posledično do povećanja prihoda operatera tržnih centara. Ukupan prihod od zakupaca po kvadratnom metru za posmatrani period i posmatranu grupu rastao je iz godine u godinu i dostigao nivo od 344 evra po kvadratnom metru, što je rast od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
Najveći prihod po kvadratu ostvaruje Tržni centar Ušće u Beogradu, i to 684 evra po kvadratnom metru, što i ne čudi s obzirom da je prosečna zakupnina po kvadratu u Srbiji najveća u poređenju sa zemljama u okruženju. Industrija je očigledno visoko profitabilna, zaključuju analitičari.
Ipak, iako industrija generiše jake marže profitabilnosti, na kraju su prinosi investitorima relativno mali - u proseku je to srednji rang jednocifrenih brojeva.
Depositphotos
"Ovo čini atraktivnost daljeg ulaganja u industriju prilično izazovnom u vremenima rastućih troškova finansiranja, a posebno WACC-a (pretpostavljamo da je WACC verovatno iznad ROIC-a za 2022. za bilo koju firmu u našoj grupi), a još više ako se pretpostavi da će troškovi pozajmljivanja ostati viši duže vreme. Zato vidimo one tržišne igrače koji su poslednjih godina proširili svoje kapacitete i idealno već smanjili dug kao bolje pozicionirane u očima investitora", zaključuju oni.
