text size
Globalne akcije i obveznice beleže pozitivan trend u prvih pet meseci 2023. godine zbog usporavanja inflacije i optimističnih prognoza dobiti kompanija za idućih 12 meseci. Ipak, analitički tim Bloomberg Adrije upozorava da još uvek postoji rizik od povremenih korekcija, prvenstveno zbog budućeg monetarnog stezanja.
Što se Adria regiona tiče, tržište akcija zabeležilo je solidne rezultate u prvih pet meseci ove godine, izuzev indeksa u Bosni i Hercegovini koji zaostaju. Indeksi SBITOP, CROBEX10 i BELEX15 nadmašili su širi evropski benčmark STOXX600, kao i poljske, mađarske, rumunske i bugarske indekse.
Celu analizu možete pogledati OVDE.
Opširnije
Gde investirati u drugoj polovini 2023?
Marko Bogdan, šef kanala prodaje u InterCapital Asset Managementu, naglašava da za ulaganje ne postoji magična formula.
11.06.2023
JPMorgan najavio rizik od pada vrednosti akcija za 20 odsto
Jaz između akcija i obveznica sugeriše rizik od pada od 20 odsto za akcije.
09.06.2023
Ulaganje je jednostavno, a nerealna očekivanja su pravilo
Proces ulaganja nije preterano komplikovan i u svojoj osnovi se ne razlikuje u zemljama Adria regiona.
06.06.2023
Dišite duboko i opustite se ... ako ste uložili na dugi rok
Ulaganje na dugi rok je najbolja strategija za ulaganje tokom krize, navode naši sagovornici.
16.05.2023
Kada je reč o dividendama, slovenačke kompanije su već nekoliko godina među vodećima u regionu, s ponderisanim prosečnim prinosom dividende od 6,5 odsto u 2022. godini, dok bi trebalo da očekivani prinos dividende na SBITOP-u od 4,7 odsto ove godine bude na samom vrhu regiona.
Sve kompanije iz sastava indeksa Crobex10 još uvek nisu odlučile o isplati dividendi, ali sudeći prema predlozima uprava, ponderisani prosečni prinos dividende od 3,1 odsto trebalo bi biti vrlo blizu prošlogodišnjem rezultatu od 3,2 odsto.
Belex15 takođe nudi solidnu dividendu zahvaljujući naftnoj kompaniji NIS, koja čini 20 odsto tog indeksa. Dok makedonske kompanije takođe redovno isplaćuju dividende, to nije slučaj sa SASE10 i BIRS-om.
Po pitanju državnih obveznica, zbog niže inflacije u poređenju s prošlom godinom sve zemlje u regionu od početka godine beleže pad prinosa na obveznice petogodišnje ročnosti – osim Hrvatske.
Naime, Hrvatska je već prošle godine prilagodila prinose zbog očekivanog ulaska u evrozonu kao pozitivnog faktora (petogodišnji prinos u avgustu 2022. iznosio je dva odsto), što je kasnije pratila blaga korekcija prema gore.
"Strukturno gledano, vidimo potencijal za dalje smanjenje prinosa na hrvatske obveznice prema nivoima Portugala (2,65 odsto), Španije (2,95 odsto) i Slovenije (2,99 odsto), s obzirom na slične ekonomske pokazatelje javnog duga i budžetskog deficita. Srbija, Slovenija i Bosna i Hercegovina takođe su smanjile prinose za 25 baznih bodova do 50 baznih bodova od početka godine, zahvaljujući jačem apetitu za rizikom i boljem profilu ekonomije ove godine. Severna Makedonija beleži manje smanjenje prinosa i povećanje razlike u odnosu na benčmark, pre svega zbog slabije likvidnosti", pojašnjavaju iz našeg analitičkog tima.
S obzirom na usporavanje inflacije i već uračunata povišenja kamatnih stopa centralnih banaka, BBA analitičari očekuju da će prinosi na obveznice tokom 2023. godine stagnirati.
Ključnu ulogu na tržištu obveznica mogao bi odigrati potencijalni zaokret u politici centralnih banaka, odnosno najave smanjenja kamatnih stopa.
"Što se tiče akcija, očekujemo da će se pritisak na marže kompanija smanjiti zbog pada cena inputa (npr. cene nafte i gasa), a to bi pak moglo otvoriti put za rast cena akcija. S obzirom na izazove u privredi koji ograničavaju potencijal rasta, fokus investitora danas je više usmeren na sposobnost kompanija da poboljšaju ili barem obrane profitabilnost. Adria region ima svoje specifičnosti, poput niske likvidnosti i malog broja kotiranih kompanija, što znači da se spoljni uticaji sporije prenose. Više dividendi moglo bi privući strane investitore, posebno na berzi u Bosni i Hercegovini, gde su prinosi dividendi najmanji", ističu analitičari Bloomberg Adrije.
Naglašavaju kako u regiji, po pitanju izdavanja državnih obveznica, primećuju dve vrste diverzifikacije. Prva je geografska, kroz izdavanje na više tržišta, a druga je motivisanje snažnije participacije malih ulagača (aktivacije građana). Cilj obe metode je osiguravanje jeftinijeg zaduživanja.
'Narodne' obveznice
Slovenačka vlada je objavila da razmatra izdavanja obveznica u američkom dolaru, japanskom jenu i kineskom juanu. Iako bi se na tim tržištima moglo postići nešto jeftinije nominalno zaduživanje, ukupni trošak zaduživanja i dalje zavisi od troškova valutne zaštite, koji se obično uključuju (putem valutnih svopova) u cenu emisije.
"Drugi način diverzifikacije koji vidimo je najava makedonske vlade o izdavanju obveznica dostupnih građanstvu u junu 2023, u iznosu od 50 miliona evra. Očekuje se da će kamatna stopa biti viša od one koju nude banke na depozite, ali niža od kamata države na finansijskom tržištu. To će biti druga takva obveznica ove godine u Adria regionu nakon što je hrvatska vlada uspešno izdala iznos od 1,5 milijardi evra, a očekuje se i još jedno izdavanje u Hrvatskoj krajem 2023. godine. Kada je reč o korporativnim obveznicama, u Adria regionu ne vidimo veliko interesovanje za takva izdanja zbog još uvek prihvatljivih nivoa kamatnih stopa na bankovne kredite", elaboriraju naši analitičari i dodaju da je jedan od pozitivnih primera najava srpske MK Grupe o mogućem izdavanju zelene obveznice.
Inverzna krivulja prinosa (negativna razlika između 10-godišnjih i dvogodišnjih državnih obveznica) često je u prošlosti bila najava recesije. Trenutno nema negativnih razlika u odnosu na benčmarke u Adria regionu, ali u SAD i evrozoni imamo upravo takve znakove već neko vreme. Stoga investitori očekuju da će se američka privreda, kao i evrozona, uskoro suočiti s recesijom (i traže veće prinose na kratki rok), dok na dugoročnom planu očekuju smirenje privredne situacije.
Naš region je još uvek u boljem privrednom stanju od ranije spomenutih privreda, ali ako se situacija pogorša kod glavnih trgovinskih partnera, to će svakako uticati na kretanje prinosa na obveznice u regionu, s obzirom na zavisnost regiona od evropske privrede.
"Što se tiče implikacija prinosa državnih obveznica na kamatne stope kredita u lokalnim bankovnim sistemima, očekujemo da će se kamatne stope na kredite kretati prema gore do kraja 2023. godine. Upoređujući ih s depozitima, kamatne stope na kredite imaju veći potencijal rasta, iako to može biti spor proces. Banke će nastaviti da prate politiku centralnih banaka i tržišne uslove, ali mogu se očekivati postupna povećanja", zaključili su analitičari Bloomberg Adrije.
