"U trgovanju se vodim prostim pravilom: budi oprezan kada su drugi pohlepni, a pohlepan kada su drugi na oprezu", rekao je mag ulaganja Warren Buffet.
S druge strane, upravo u vreme krize i pada na tržištu velik broj ulagača pohrli da zaštiti svoje investicije i izađe iz pozicija koje im deluju rizično, umesto da u takvom periodu traže svoju šansu za nova ulaganja.
Kako su za našu redakciju rekli brokeri iz Adria regiona, tajna se krije u hladnoj glavi, pravilnom odabiru investicija i edukaciji.
Opširnije
Nekretnine, akcije, kripto... Gde uložiti 10.000 evra?
Šta sve možete u Srbiji ako imate 10.000 evra? Istražili smo moguće opcije za ulaganje.
20.02.2023
Evropskim VC fondovima sve teže da prikupe kapital, blizu dna iz 2015.
Evropske kompanije rizičnog kapitala (VC) ove godine su na putu da prikupe najskromnija sredstva u poslednjih sedam godina.
19.04.2023
Investicije u startapove pale za 55 odsto usred krize
Američki startapovi prikupili su 37 milijardi dolara od fondova rizičnog kapitala u prvom kvartalu ove godine, što je najmanji iznos u 13 uzastopnih kvartala.
06.04.2023
Definicija koja se migolji
"Dugoročni investitori se ne plaše krize jer je to vreme kada može pametno da se investira, dok ulagači koji su preuzeli više rizika nego što mogu da podnesu (npr. trgovina uz korišćenje finansijskog leveridža), u krizama mogu da izgube celokupnu svoju imovinu", rekao je generalni direktor WM Equity Partnersa Vladimir Pavlović.
S druge strane, kriza je stvar istorijske percepcije i ugla posmatranja. Uzmimo samo tržište hartija od vrednosti u Sjedinjenjim Američkim Državama. Takozvani "bull market" u SAD traje od 2009, i pitanje je da li se zavšio čak i sada. To je stav Danijela Delača, člana Upravnog odbora u kompaniji InterCapital Securities iz Zagreba, koji je za našu redakciju rekao da su korekcije i trend uvek pitanje vremenskog horizonta na koji se ulaže.
"Cinik u meni bi rekao da u poslednjih petnaestak godina, koliko učestvujem na tržištu, manje-više se uvek govori o krizi. Sa vremenskim odmakom nam se sve odranije čini ružičasto", rekao je Delač.
Govoreći o krizi za našu redakciju, Pavlović je dodao da kriza (prema njenom najčešćem opisu) nije postojala za vreme kovid pandemije. Takođe je dodao da su tada vlasti širom sveta svojim merama odložili ekonomske probleme, pa ih sada imamo u kombinaciji sa dvocifrenom inflacijom.
Pandemija i inflacija
Kada je reč o pandemiji i inflaciji, iako se i jedan i drugi period spominju kao krize, treba skrenuti pažnju da se ponašanje ulagača u ova dva slučaja razlikovalo u velikoj meri.
"Potpuno je drugačija situacija bila u martu 2020. godine, kada je počela pandemija, kao i početak rata u Ukrajini u odnosu na najavu i početak rasta inflacije", rekao Branko Kecman, generalni direktor kompanije Advantis Broker iz Bosne i Hercegovine.
On je za našu redakciju rekao da su u slučaju pandemije i početka oružanog sukoba na istoku Evrope ulagače obuzeli egzistencijalni strahovi, dok je inflaciona kriza probudila svest da se vrednost novca mora nekako zaštititi.
"Sve veći broj fizičkih lica dolazi do nas sa željom da različitim vidovima ulaganja pokušaju da se zaštite od inflacije", ocenio je Kecman u odgovorima na pitanja poslata mejlom.
Kako su naveli naši sagovornici, menjanje strategije i panično prodavanje ili kupovina hartija od vrednosti u vreme koje percipirate kao krizu može da bude pogubno.
Često menjajte pozicije i spremite se za propast
Ulagače grubo možemo podeliti u dve grupacije: one koji ulažu na duži vremenski rok i one koji pokušavaju da predviđanjem kretanja cena akcija i obveznica na kraći rok ostvare dobitak. Druga taktika je često pogubna za investitore koji nisu spremni da joj posvete dovoljno vremena ili jednostavno nisu vični takvom trgovanju.
"Ovo je izrazito teška strategija i često daje suboptimalne rezultate", ocenio je Delač, dodavši da su pokušaji tempiranja tržišta i nepoverenje u tržište dosta česte pojave.
Pavlović dodaje da investitori koji nisu disciplinovani i nemaju jasnu strategiju obično kupuju kada je tržište blizu vrhunca, a panično prodaju kada je tržište već doživelo korekciju.
Ako konstantno kupujete akcije kada im je ostalo još malo rasta u takozvanom "bull ciklusu", a prodajete ih kada je većina gubitaka već realizovana, prosta matematika ukazuje na činjenicu da takvim ulaganjem nećete ostvariti optimalne rezultate.
Bloomberg Chartmaker
Primera radi, ako pogledamo jedan od najpoznatijih indeksa, S&P 500, vidimo da je on u poslednjih 12 meseci nazadovao za oko četiri odsto. S druge strane, ako lupu malo podignemo i analiziramo period od prethodnih pet godina, vidimo da je vrednost ovog indeksa uvećana za 55 odsto.
Svakako da ćete u ulaganju na duže staze doživeti padove na tržištu, ali je to prosto odlika berzi od njihovog osnivanja.
Šta je zaista sigurno?
Ako ste shvatili da beg po svaku cenu nije najbolje rešenje (kao ni pokušaj da "prevarite" tržište), onda ste na pola puta da zaštitite svoja sredstva od inflacije, a svoje mentalno zdravlje od prekomernog stresa. Međutim, u pristupu ulaganju postoje i kulturološke različitosti.
"Postoji razlika između reakcije investitora na razvijenim tržištima i na tržištima u razvoju (kao što je srpsko finansijsko tržište) kada se očekuje kriza", rekao je Pavlović za našu redakciju. On je objasnio da investitori na razvijenim tržištima u nepovoljna vremena često beže iz akcija i rizičnijih klasa imovine, a povećavaju izloženost obveznicama i ostalim niskorizičnim oblicima ulaganja.
Više o različitim investicionim instrumentima čitajte OVDE.
U Srbiji je prvi vesnik krize veće ulaganje u nekretnine. "Sa naznakama krize prvi impuls investitora je da kupuju nepokretnosti, tako da smo sličan trend imali 2008. i 2009. godine, kao i u toku 2022. godine", dodao je Pavlović.
Da ulaganje u nekretnine nije najbolja opcija, smatra i Delač. "Treba znati da prinos na nekretnine takođe trenutno ne pokriva inflaciju, tržište je pregrejano i reč je o nelikvidnoj imovini", rekao je finansijski stručnjak za Bloomberg Adriju.
"Ako želite da prodate nekretninu, a ne želite da spuštate cenu, morate da budete spremni da ćete na kupca čekati i nekoliko meseci", za Bloomberg Adriju je krajem februara rekao i Rade Rakočević, vlasnik investicione kompanije Senzal Capital.
Sagovornici se slažu i da državne obveznice, iako su jedan od tradicionalno najmanje rizičnih oblika ulaganja, i dalje samo delimično pokrivaju gubitke od inflacije jer prinosi nisu dovoljno visoki.
Rakočević je u svojim komentarima dodao i da je potencijalni problem ulaganja u obveznice činjenica da je za ulaganje u dužničke zapise potrebno više sredstava u poređenju sa kupovinom akcija.
Kvalitet i strpljenje
Odgovor na pitanje kako se ponašati u krizi, nažalost, nije bombastičan, dramatičan i uzbudljiv kakvim se nekada predstavlja. Jednostavno rečeno, tajna se krije u odabiru kvalitetnih hartija i psihološkoj pripremi samih ulagača.
"Načelno, u trenutnoj situaciji mi se čini logičnom generalna strategija investiranja u kompanije koje imaju nizak nivo zaduženosti, visoke zalihe likvidnosti u bilansu i koje iz poslovanja generišu dobit. Primer su kompanije kao Apple ili Microsoft. Ukratko, kvalitetne kompanije", rekao je Delač, dodavši da bi visok nivo duga mogao da predstavlja faktor odvraćanja pri odabiru hartija u koje biste uložili sredstva.
Pavlović je dodao da se taktika za ulaganje u vreme krize zbog svega ovoga ne razlikuje umnogome od ulaganja u vreme kada se privreda nalazi u ekspanziji. "Vrlo je teško odrediti kada tržište iz faze pada prelazi u fazu rasta, tako da je konstantno investiranje kroz vreme i stalno prilagođavanje ukupnog investicionog portfolija najbolja opcija", ocenio je.
Kecman ocenjuje da većina njegovih klijenata trenutno želi da ulaže u akcije kompanija kod kojih mogu ostvariti dividendni prinos preko osam odsto, kao i obveznice kod kojih mogu ostvariti kamatnu stopu od šest odsto pa naviše. Što se tiče ulaganja na svetskim berzama, većina ulaže u akcije najvećih i najpoznatijih kompanija kao što su Apple, Meta, Google, Berkshire Hathway, dodao je.
"Ako investitor ima duži vremenski horizont za ulaganje (više od pet godina), onda bi većinu sredstava trebalo usmeriti u akcije kompanija koje imaju dominantno tržišno učešće i stabilnu finansijsku poziciju, dok bi manji iznos trebalo da bude usmeren na obveznice sa prinosima preko pet odsto. Ukoliko je vremenski horizont ulaganja kraći, onda bi obveznice trebalo da budu veći deo portfelja", zaključio je.
Osnov svakog ulaganja treba da bude edukacija investitora i pravilno utvrđivanje stepena rizika koji je svaki ulagač spreman da prihvati, rekao je Pavlović.
Kako smo počeli sa citatom Warrena Buffeta, mogli bismo i završiti jednom njegovom mišlju. "Svakih desetak godina, tamni oblaci će prekriti ekonomsko nebo, ali će jedno kratko vreme iz njih padati zlato."
Investiranje nije trka na 100 metara, već maraton. Nema razloga za paniku samo zbog toga što ste se jednom sapleli.
.webp){kind=icon}
