EPS, energetska bezbednost i najave ledene zime

Srbija je u domenu energetske bezbednosti u proteklim decenijama uradila malo ili gotovo ništa da devirzifikuje svoje izvore energenata. U situaciji kada je rat u Ukrajini eskalirao i primorao sve druge zemlje na tlu Evrope da se jasno odvoje od nafte i gasa koji dolaze iz Rusije, država na Balkanu se suočava sa problemima u snabdevanju svih energenata.

Srbija je prodala svog naftnog giganta, Naftnu industriju Srbije, za 400 miliona evra ruskoj kompaniji Gazprom 2014. godine.  

Bloomberg

Članom 3 zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, propisano je da učesnici imaju sledeće udele u osnivačkom kapitalu svake kompanije: ruski učesnik - najmanje 51 odsto; srpski učesnik - najviše 49 odsto, kaže se u odgovorima iz Ministarstva energetike iz maja ove godine. Aktuelna vlasnička struktura NIS-a je: 50 odsto Gazpromnjeft, 6,15 odsto Gazprom, 29,87 odsto Republika Srbija i 13,98 odsto ostali akcionari.

Naftna polja i nalazišta gasa takođe su prešla u vlasništvo Rusa, dok su mineralne sirovine u vlasništvu Republike Srbije.

I kao poslednji udarac, višedecenijsko loše vođenje elektroenergetskog sistema EPS zakucalo je taj poslednji ekser u kovčeg energetske bezbednosti, ostavljajući jedan deo građana bez struje prošle godine.

Bloomberg

Šta je Srbija uradila pogrešno

Šta je Srbija pogrešno uradila i koje su sve greške dovele do tako loše situacije u energetskoj bezbednosti, koju možemo glatko da ocenimo sada već kao ugroženu (nepostojeću), a neki analitičari pominju i gore ocene.

"Visoko smo zavisni od uvoza i nafte i gasa, naročito gasa. Kada nema nikakvih sankcija, onda to nije nikakav problem. Kada je ovakva situacija i imamo sankcije usmerene na ruske kompanije, a oni su vlasnici naše naftne industije – sa te strane nama jeste energetska bezbednost jako ugrožena. Šta smo mogli da uradimo da imamo veću energetsku bezbednost – prvo nismo trebali da prodamo NIS Rusima, nego je trebalo da mi i dalje budemo vlasnici", kaže Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa iz Deloitte Advisory. Kao neko ko je skoro 30 godina radio u sistemu EPS, on opisuje stanje u kompaniji kao izuetno teško.

Energetska bezbednost je nešto na čemu radite dugoročno i čini se da Srbija više nema tu dugoročnu politiku. Poslednja strategija dugoročnog ekonomskog razvoja završena je 2012. godine i nakon toga nije napisana nijedna.

Bloomberg

"Investicije koje se pominju u toj strategiji nisu ni započete. Mi nismo izgradili nijedan pogon za proizvodnju električne energije poslednjih 40 godina. Nismo se bavili energetskom bezbednošću na adekvatan način u prethodnih tridesetak godina. Nismo ušli u izgradnju niti novih kapaciteta, niti u diverzifikaciju na bilo kom polju i na taj način dovodimo u pitanje našu energetsku bezbednost", kaže  Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu. Kako dodaje, u suštini smo našu energetsku bezbednost vezali za Ruse.

S druge strane, uradili smo jako malo ili nismo ništa na podizanju energetske efikasnosti. „Srbija troši nekoliko puta više energije za proizvodnju jednog BDP-a, a s druge strane trošimo manje per capita. U tom smislu vodite računa da se razvoj u industriji vratio na nivo iz 1989. godine, a zamislite kada bi industrija buknula, u ovom trenutku nemamo energije ni za nas, a kamoli za razvoj industrije“, kaže Radosavljević.

Uvoz struje i moguća isključenja

"Sam lignit da se kupi nije skup, ali jeste transport. To čak nije ni nedostatak, nije sad katastrofična situacija, ali jedno 10 odsto uglja fali, a toliko onda i struje", objašnjava Marković za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, nije problem da se uvozi struja, što smo i radili kad su bile poplave, ali sada je struja skuplja. Pošto je takva situacija, visoka cena struje je poterana cenom gasa. Cena gasa je izdiktirala celu ovu promenu, napominje Marković.

"Ako to bude globalni problem, onda možemo da dođemo do situacije da u nekim trenucima budemo imali i nestašice. Naravno, neprijatno je, nije lepo, ali to je neki krajnji ishod koji bismo mogli da imamo. Ja ih ne očekujem, ove godine ih nismo imali, ne verujem da će sledeće godine biti redukcija. Ako bude dovoljno novca, biće i struje, to je uvek zaključak", kaže Marković.

Bloomberg

Jedina opasnost je visoka cena električne energije na tržištu, dalje pogoršanje situacije sa Ukrajinom, koje može da poremeti gas. Ako dođe do poremećaja u snabdevanju naftom i gasom, to će se preslikati i na snabdevanje električnom energijom. To je zbog toga što će se nestašica jednog energenta supstituisati iz električne energije, što će praviti udar na potrošnju prema EPS-u, a to će opet zahtevati dodatni uvoz električne energije.

"Naša privreda koristi i električnu energiju i gas, zavisi koji su procesi u pitanju. Domaćinstva su 12 odsto potrošači gasa u Srbiji, ostalo je sve komercijalni sektor. Cena električne energije je sada na tržištu u korelaciji sa cenom gasa, ne postoji disparitet. Ako vi napravite disparitet te cene, onda će se korisnici gasa preorijentisati na struju, pa će vam praviti udar u smislu potrošnje i još više vas stavljati u dubiozu, pa i o tome treba voditi računa", upozorava Radosavljević.

Uticaj vremenske prognoze na struju

Da li je dobra godina za EPS, prvenstveno zavisi od hidrologije zbog hidroelektrana, naglašavaju analitičari. Vremenski uslovi mnogo manje utiču na iskopavanje uglja, ali takođe utiču. Dakle, ako je suša, proizvodićete mnogo manje električne energije, objašnjava Marković.

Bloomberg

„Mi čekamo jesen sa gotovo prepolovljenim hidrokapacitetima, ne znam kakva je situacija u TENT-u, ali verujem da nije tako dobra, sa nepotpisanim ugovorom i sa potencijalnom zabranom kupovine ruske nafte koja nama direktno ne čini mnogo problema, ali povećava cenu nafte na evropskom tržištu. Istovremeno, da je inflacija u evrozoni bila efekat energetske inflacije zbog rasta cena energenata. Cela inflacija u Srbiji nije rezultat energetske inflacije nego rast cena hrane. Nas energetska inflacija tek očekuje. Sad će država razmišljati koliko može da optereti privredu, koliko može da optereti građane“, kaže Radosavljević.

Milan Đorđević iz sindikata EPS-a pozdravio je odluku Vlade da uveze četiri miliona tona uglja u naredne dve godine jer će „biti vremena da se sistem rehabilituje i nađe nova žila, što bi trebalo da bude sledeće godine“. Prema izveštajima sa terena, nove žile na kopovima u Srbiji, koje se traže već godinama unazad, sporo se nalaze, a upitno je da li će se to ostvariti u sledećoj godini.

„Ove zime nećemo biti spremni, a prateća mehanizacija je na naftu, pa se dodatno plašimo zime. Nezadovoljstvo među radnicima nikad nije bilo veće“, navodi Đorđević.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar