.webp){kind=icon}
Od početka godine sektor energetike je na udaru jer je snabdevanje energentima otežano, a cene neprestano rastu na tržištima. Pored problema sa najvećim proizvođačem električne energije na tržištu koji je u državnom vlasništvu, Elektroprivredom Srbije (EPS), država je bila primorana na potroši više od 530 miliona evra od decembra prošle godine.
Posle ovonedeljnog podizanja cene gasa, sva očekivanja su usmerena na neminovno podizanje cena struje, što će dodatno ugroziti i građane i privredu.
"EPS nije podnosio zahteve za promenu cene električne energije za garantovano snabdevanje", rekli su iz Agencije za energetiku republike Srbije (AERS) za Bloomberg Adriju. Na sva ostala pitanja, kada bi odluka o ceni struje mogla da se razmatra i kolika bi bila eventualna visina poskupljenja, agencija nije mogla da odgovori.
Za razliku od EPS, koji se zasad ne oglašava, već verovatno pokušava da oporavi sistem kako bi barem na zimu mogao da isporuči energiju, Ministarstvo rudarstva i energetike misli da bi cenu trebalo korigovati nagore.
"Stav Ministarstva rudarstva i energetike je da je potrebno povećati cenu električne energije i da ta cena treba da bude održiva i za EPS, i za državu, i za građane. Kad je reč o procentima, podsećamo da saglasnost na cenu električne energije daje Agencija za energetiku", rekli su iz ministarstva za Bloomberg Adriju.
"Povećanje cene električne energije za domaćinstva i privredu opravdano je i u širem ekonomskom smislu. Cena električne energije koju plaćaju domaćinstva u Srbiji po svemu sudeći ne pokriva ukupne troškove koje EPS ima da bi proizveo struju koju im isporučuje. Preduzeće zbog toga stalno pravi gubitke na ovom delu tržišta, koje je dosad mahom uspevalo da pokrije pozitivnim rezultatom u poslovanju s privredom", navode iz Fiskalnog saveta.
Ministarka Zorana Mihajlović procenila je ranije da će ukupan iznos neophodan za nabavku struje i uglja do kraja godine biti milijardu evra, uključujući i oko 530 miliona evra za uvoz od decembra, kada se desio kolaps u EPS.
Bloomberg
Iz Ministarstva energetike takođe kažu da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se nakon početka napada Rusije na Ukrajinu cena struje nije menjala i inače je među najnižima u Evropi, a "u međuvremenu su poskupeli i nafta, naftni derivati, gas, ugalj, kao i oprema koja se koristi u proizvodnji".
Domaćinstva i privreda
Iz Fiskalnog saveta navode i da je cena struje za domaćinstva isuviše niska, te da je od svih evropskih zemalja struja trenutno jeftinija jedino u Ukrajini i Gruziji. Ako bismo se uporedili sa zemljama centralnoistočne Evrope (CIE), srpska domaćinstva trenutno plaćaju gotovo upola nižu cenu.
"Ekonomski neopravdano niska cena struje za domaćinstva nije samo problem iz ugla EPS, već i zato što podstiče njenu neracionalnu potrošnju nauštrb drugih energenata. Naime, potrošnja električne energije prosečnog srpskog domaćinstva je u proseku za 50 odsto veća u odnosu na EU, i za čak 90 odsto iznad proseka CIE", kaže se u analizi Fiskalnog saveta.
Krajem prošle godine u CIE su zbog energetske krize cene struje za privredu skočile u proseku za 30 odsto, dok je u Srbiji odlukom Vlade sprečeno slično poskupljenje. Tako je na račun EPS-ovih gubitaka obezbeđeno da čitava privreda struju plaća po cenama daleko ispod tržišnih i onih u zemljama regiona, navode iz Saveta.
"Stoga umereno poskupljenje struje za privredu koje predlažemo ne bi narušilo njenu međunarodnu konkurentnost, a potpuno je neprihvatljiva dosadašnja politika da EPS (možda i svi građani Srbije) subvencionišu nisku cenu struje za preduzeća koja objektivno nisu ugrožena", navode iz ovog nezavisnog državnog organa.
Bloomberg
Njihova preporuka je da bi trebalo da Vlada razmotri mehanizme za pružanje selektivne podrške preduzećima za koja se očekuje da bi mogla da zapadnu u privremene probleme zbog poskupljenja struje, a po uzoru na evropsku praksu.
"Jedan od problema u srpskoj energetici je to što država već decenijama socijalnu politiku vodi preko relativno niskih cena energenata, što naročito važi za cenu struje. To se mora promeniti – u suprotnom, javna energetska preduzeća će i sledeće zime napraviti gubitke od oko jedne milijarde evra, a njih će većim delom (iz budžeta) ipak platiti svi građani Srbije", kažu iz Saveta i dodaju da je potrebno uspostaviti efikasan sistem zaštite energetski ugroženih domaćinstava.
Pored mnogih problema sa kojima se EPS suočava, tu su i gubici u distributivnom sistemu, koji su inače normalni, ali su u Srbiji mnogo veći nego u drugim zemljama.
"Oporavak EPS-ove proizvodnje svakako predstavlja najurgentniji zadatak Vlade. Međutim, neophodno je simultano početi sređivanje stanja u distributivnom sistemu iz kog nestaje previše električne energije na njenom putu do potrošača (oko 12 odsto)", navode iz Fiskalnog saveta.
