Centralna Evropa se suočava sa novim LNG izazovom, ima ga previše

Otkako je 2015. pokrenuta Inicijativa tri mora, u kojoj se nalazi 13 zemalja među kojima je i Hrvatska, uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u zemlje centralne i istočne Evrope povećao se čak 12 puta.

Čak 20 od 41 energetskog projekta koje podržava ta inicijativa u vezi je sa širenjem gasne infrastrukture, a tek jedan je posvećen jačanju interkonekcije među elektroenergetskim mrežama.

Ali, kako zaključuje energetski tink-tenk Ember sa sedištem u Velikoj Britaniji u analizi uoči samita i poslovnog foruma zemalja uključenih u Inicijativu tri mora, planiranog za prvu polovinu aprila u litvanskoj prestonici Vilnjusu, vreme je za zaokret jer će uvoz gasa uskoro premašiti potrebe, dok sve veće oslanjanje na obnovljive izvore zahteva čvršću povezanost elektroenergetskih sistema.

U okviru Inicijative tri mora sarađuju Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Austrija, Grčka i Hrvatska, dok su Ukrajina i Moldavija zemlje partneri.

"Predstojeći samit 11. aprila u Viljnusu mogao bi da odredi budući pravac za region sa potencijalno značajnim efektima šire u Evropi. Istorijski gledano, inicijativa je bila fokusirana na ulaganja u infrastrukturu koja se odnosi na fosilna goriva, posebno gas. Uz snažnu promenu u energetskom pejzažu, nastavak istog puta značio je da se zaglavi u nepotrebnom proširenju kapaciteta za tečni prirodni gas", ocenjuje Ember.

Znamo da kada je Inicijativa tri mora krenula od LNG terminala na Krku još nije bilo traga. Pušten je u rad početkom 2021. godine, a sada se već radi na udvostručenju kapaciteta od 2025. godine na 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje. Hrvatskoj je trenutno potrebno nešto više od 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Sadašnji kapaciteti krčkog terminala zakupljeni su do 2037. godine, što nije čudo, posebno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu i problema sa isporukom gasa.

Ali sada, prema rečima Embera, podaci za zemlje Inicijative tri mora pokazuju da će sledeće godine kapacitet uvoza LNG-ja premašiti količinu prirodnog gasa koji je uvezen iz Rusije, odnosno neće samo zameniti ruski gas, već će premašiti te iznose.

LNG terminal na Krku | LNG Hrvatska

"Očekuje se smanjenje ukupne potražnje za gasom u zemljama inicijative do 2030. godine. U tim zemljama će zbir domaće proizvodnje i uvoza gasa preko LNG terminala i cevovoda premašiti potražnju za 40 odsto ili 24 milijarde kubnih metara. To se, naravno, razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, Grčka uglavnom koristi gasnu infrastrukturu za snabdevanje svojih suseda, ali u Poljskoj i baltičkim zemljama višak gasnih kapaciteta može postati neproduktivna prednost. Štaviše, potrošnja prirodnog gasa bi trebalo da opada kako zgrade postaju efikasnije i više koriste toplotne pumpe i geotermalne izvore za grejanje", navodi se u analizi Embera.

Ovome dodaju i zabrinutosti kao što su nejednak pristup LNG-ju zemalja centralne i istočne Evrope, rizik od fluktuacija cena ili pregovora u vezi sa izmenama ugovora o snabdevanju i konkurencija kupaca koji nude višu nabavnu cenu u drugim delovima sveta.

U međuvremenu su se javili i drugi faktori koji zahtevaju adaptaciju i promenu fokusa.

Prema oceni Evropske komisije, udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije trebalo bi da skoči na 50 odsto do 2040. sa 25 odsto prošle godine.

U 2023. godini 57 odsto električne energije u zemljama Inicijative tri mora dolazilo je iz čistih izvora, od čega 39 odsto dolazi iz obnovljivih izvora.

Ember ističe da ovih 13 zemalja ima mogućnost da do 2030. godine razvije 160 gigavata (GW) novih solarnih kapaciteta, kao i 60 GW na kopnu i 23 GW u priobalnim vetroparkovima. To bi bilo pet puta više od 51 GW kapaciteta vetra i sunca u 2022. godini.

Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije tako bi mogao da poraste na 67 odsto, što bi potom dovelo do pada cena od skoro 30 odsto i povećanja energetske bezbednosti.

Poljski LNG terminal Świnoujście | Gaz-System 

"Da bi se osiguralo da obnovljivi izvori nastave da rastu prema predviđenom planu, potrebno je veliko ulaganje u elektroenergetsku mrežu i njenu modernizaciju. Interkonekcija bi trebalo da bude glavni alat fleksibilnosti u Evropi, koji bi omogućio prekograničnu isporuku jeftine obnovljive energije do mesta potražnje i otkloniti rizik od poremećaja. Zato bi to trebalo da bude u fokusu Inicijative tri mora", navodi se u analizi Embera.

Sastanak u Vilnjusu je stoga prava prilika da se dogovorimo o promeni fokusa ulaganja.

Da bi se to postiglo, po Emberovom mišljenju, potreban je dogovor oko nekoliko ključnih ciljeva.

Prvi je snažniji odmak od fosilnih goriva i kapitalizacija potencijala sunca i vetra. Zatim, među one prioritetne prirode treba uvrstiti više projekata interkonekcije i što brže obezbediti mogućnosti njihovog finansiranja i implementacije. Nadalje, potrebno je preispitati postojeće planove proširenja kapaciteta LNG i uskladiti ih sa procenjenom budućom potražnjom.

Takođe je važno olakšati saradnju između kreatora projekata o obnovljivim izvorima i finansijskih institucija, kao i između potrošača i dobavljača čiste energije, te podsticati proizvodnju čiste tehnologije kako bi lokalna zajednica imala što više koristi od rada na novim projektima o obnovljivim izvorima i elektrifikaciji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar