Evropska unija (EU) i Norveška pripremaju "zeleni savez" za jačanje saradnje u čistim industrijama, kao što su hvatanje i skladištenje ugljen dioksida (CO₂) i tržište vodonika, da bi se jačao potencijal za stvaranje energetsko-tehnološkog čvorišta.
Dogovor bi se trebalo da bude potvrđen na energetskom skupu 24. aprila u belgijskom Ostendeu. U dokumentu za događaj, koji je na uvid dobio Bloomberg, Severno more se označava kao glavni izvor obnovljive energije i glavni evropski potencijal za skladištenje CO₂.
"EU i Norveška nameravaju da sarađuju u daljem razvijanju evropskih tržišnih pravila i infrastrukture za hvatanje CO₂ kao i transport, upotrebu i skladištenje. Obe strane će zajedno raditi na dovođenju te ključne tehnologije na tržište s ciljem pospešivanja dekarbonizacije u ugljenčno intenzivnim industrijskim sektorima", navodi se u dokumentu.
Opširnije
Litvanija će prekinuti veze sa električnom mrežom Rusije
Prvi put energetski sistem će raditi nezavisno
21.04.2023
Nuklearna energija traži manje prostora od vetroparkova
Umišljanje da je jedan oblik energije bez emisija "zelen", a drugi nije, pogrešna je premisa zasnovana na fantazijama o rastu iz 1970-ih.
20.04.2023
EPS izvezao struje za više od 100 miliona evra na početku godine
EPS je izvezao u prvom kvartalu ove godine za 103 miliona evra više struje u odnosu na isti period prošle godine.
21.04.2023
Kineske rafinerije sirove nafte oborile rekord
Ogromna kineska naftna industrija beleži rekorde kako se zemlja oporavlja, ubrzava i povećava kapacitet nakon što je odustala od politike nulte tolerancije na kovid.
18.04.2023
Hvatanje i skladištenje CO₂ jedna je od strateški osnovnih tehnologija za postizanje klimatske neutralnosti u EU do sredine veka.
Prošlog meseca EU je postavio cilj utiskivanja 50 miliona tona CO₂ godišnje do 2030. godine u sklopu procesa geološkog skladištenja.
EU procenjuje da bi do 2050. trebao uhvatiti 550 miliona tona CO₂ za postizanje nulte neto emisije. Trenutno se u Evropi skladišti samo 1,7 miliona tona CO₂ godišnje, uglavnom u Norveškoj. Prošlog meseca industrijske kompanije su prvi put utisnule CO₂ ispod morskog dna u Danskoj.
Norveška vlada razvoj na tom polju, kao i u slučaju vodonika, vidi kao način otvaranja novih radnih mesta u vreme kada se aktivnost oko fosilnih goriva smanjuje.
EU i Norveška žele da naprave sveobuhvatno tržište za vodonik, što je takođe jedna od ključnih tehnologija za dekarbonizaciju ugljenčno-intenzivnih delatnosti.
Skup u Ostendeu, uz učešće Ujedinjenog Kraljevstva, ima za cilj osnaženje saradnje u na obnovljivim izvorima na prostoru Severnoga mora.
Tom prilikom će biti razmotreno i pitanje bezbednosti energetske infrastrukture nakon ruske invazije na Ukrajinu.
.webp){kind=icon}
