Nekretnine na Balkanu mogu poslužiti kao mašine za pranje prljavog novca

Ulaganje u izgradnju nekretnina već dugo je jedan od načina apsorbovanja prljavog novca, rekao je za Bloomberg Adriju ekspert za finansijski kriminal i nelegalne tokove novca Ivica Simonovski. Dodao je da kada kriminalci koriste građevinski sektor za pranje novca, oni prvo veštački podižu cenu nekretnine.

Loše regulative, korupcija koja vlada građevinskim sektorom i izdavanjem dozvola za gradnju omogućavaju pranje novca kroz nekretnine.

U Bosni i Hercegovini, ali i u susednim zemljama prevladava keš ekonomija, dominantno plaćanje u gotovini. Izuzetak je Severna Makedonija, koja je u Zakon za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma uvela da svako plaćanje koje prelazi 3.000 evra mora biti realizovano preko banke.

"To je jedan od mehanizama da se smanji siva ekonomija", rekao je Simonovski. "S druge strane, imamo razvoj virtualne valute (bitcoin, ethereum, itd.) i nisu sve države s Balkana usvojile regulativu kojom se reguliše trgovanje kripto-valutama."

U Adria regionu postoji nekoliko bankomata za kriptovalute. Bloomberg Adrija je izvestila da su u prethodnom periodu postavljeni bankomati za bitcoin i druge kriptovalute u Sarajevu i Banjoj Luci, jedni od prvih takve vrste u Bosni i Hercegovini.

Prema jednom izvoru, navodi Simonovski, postoji njih pet u Srbiji (u Nišu, dva u Beogradu, dva u Novom Sadu), četiri na Kosovu i Metohiji (svi u Prištini) i šest u Bosni i Hercegovini (tri u Banjoj Luci, tri u Prijedoru). "Zvanično, nemaju ih Makedonija, Albanija i Crna Gora."

Kriptovalute nisu u potpunosti regulisane u Bosni i Hercegovini. Razlika između kripto-bankomata i 'običnih' bankomata je ta što kripto-bankomat nije povezan s bankovnim računom, već s berzom kriptovaluta. Kripto je jedno od sredstava za kupovinu nekretnina.

"Imamo primere u Crnoj Gori gde su tri luksuzna stana u Budvi prodata za 420 bitcoina (3,2 miliona dolara u tom trenutku)", dodao je Simonovski. Ističe da postoji rizik od pranja novca u ovakvim transakcijama.

Svake godine velike svote novca odlivaju se iz ekonomskih sistema u razvoju i tranziciji zbog korupcije i nelegalnih finansijskih tokova. To su sredstva koja se mogu iskoristiti za javna i privatna dobra poput javnih usluga, investicija ili radnih mesta.

"Kada govorimo o nelegalnim finansijskim tokovima, onda naglašavamo da su to finansijske prekogranične transakcije koje proističu iz niza predikatnih krivičnih dela, kao što su korupcija, ilegalna tržišta ili utaja poreza", navodi se na stranici Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. 

Prljavi novac i nekretnine

"Kada kriminalci upotrebe građevinski sektor za pranje novca, oni prvo veštački podižu cenu nekretnine", rekao je Simonovski. "I ako možete da primetite, cene nekretnina nikad ne padaju, one se samo povećavaju iz dana u dan."

Cene stanogradnje u proseku su rasle za četiri odsto, a nekretnina za 36 odsto, izvestila je Bloomberg Adrija. U prva tri tromesečja 2022. cene novih stanova su rasle od 24,9 do 47,5 odsto. Ključan faktor za rast cena je i povećana potražnja za stanovima i nedovoljan broj novih objekata koji bi zadovoljio potražnju.

Poslednjih godina cveta i stanogradnja na bosanskohercegovačkim planinama. Najveća gradilišta su na Bjelašnici, Trebeviću, Jahorini i Ravnoj planini.

Građevinski sektor u ovoj godini bi na krilima javnih ulaganja u infrastrukturne projekte trebalo blago rasti, dok će privatna ulaganja u stanogradnju usporiti, ističe istraživački tim Bloomberg Adrije u svojoj najnovijoj analizi.

Sveži podaci s početka 2023. pokazuju da su Hrvatska i Slovenija nastavile pozitivne trendove, dok se Severna Makedonija oporavila u odnosu na 2022. godinu, uglavnom zbog učinka niske baze. Podaci za Srbiju za celu prošlu godinu pokazali su pad građevinske aktivnosti, dok su za BiH pokazali stagnaciju.

Depositphotos

Za početak, osobe s prljavim novcem traže način kako da ga ubace u zvanične finansijske sisteme. "Kriminalci, da bi izbegli otkrivanje svog identiteta, koriste profesionalce koji mogu biti fizičke i pravne osobe koje u njihovo ime unose novac u bankarski sistem i preko serija transakcija prebacuju novac iz prvobitnog izvora gde su generisani", navodi Simonovski.

Potom, osobe mogu integrisati novac preko kupovina imovine i ostalih nekretnina ili investirati u izgradnju nekretnine. Simonovski ističe da je jedan od 'tradicionalnih' načina pranja novca kad kriminalci ili fizičke ili pravne osobe koje su na bilo koji način povezane s njima, formiraju kompaniju za izgradnju nekretnina ili kompaniju koja hoće da investira u izgradnju nekretnina.

Na Balkanu se kupuju takozvane virtualne nekretnine, nekretnine koje postoje na projektu, ali još nisu u fazi izgradnje, po povoljnijim cenama. "Tako da kompanija koja prodaje ove stanove u principu naplati po 20-30 odsto od ukupne cene stana. Ovaj iznos novca nije dovoljan da se naplate obaveze prema nekim građevinskim kompanijama koje grade tu zgradu, pa ostatak ide plaćanjem u gotovini", dodaje Simonovski. 

Bjelašnica / Facebook

Pri tome se ne vodi računa o porezu, jer u principu i ne postoje fakture za to, ili ukoliko postoje, tu imamo duplo računovodstvo koje je skriveno od očiju poreske uprave, dodao je.

Podsećamo, ranije je  na Bloomberg Adriji objavljeno da većina kupaca nekretninu na planini vidi kao investiciju, a povrat investicije je u roku od sedam do deset godina. Kupci više pribegavaju kupovini nekretnina u procesu izgradnje, jer imaju veću mogućnost izbora i opremanja po vlastitoj želji, kao i zbog dodatne zarade. Nakon izgradnje cena nekretnine poraste od 15 do 20 odsto.

Drugi način je da preko uveličane fakture kompanija koja investira plati kompaniji koja gradi nekretnine. Potom građevinska kompanija vrati razliku novca u kešu vlasniku kompanije koja je investitor, istakao je. Koriste se i fiktivne fakture za izvlačenje novca po osnovu "materijalnih troškova koji nikad nisu bili napravljeni".

Kada govorimo o pranju novca, moramo istaknuti investicije prljavog kapitala iz inostranstva rekao je Simonovski. "U ovakvom slučaju, kriminalci otvaraju fiktivne kompanije (u sopstvenoj državi i u državi koja nudi finansijske povoljnosti, tzv. finansijski centri i ofšor države) i preko bankovnih računa kompanija koriste metodu zajmova ili kratkoročnih kredita da bi taj novac stečen kroz kriminal ubacili za kupovinu ili izgradnju nekretnine."

Depositphotos

Navodi da je sličan primer bio u S. Makedoniji pre otprilike 10 godina, kada je izbila afera u vezi s firmom Aktor, koja je dobila tender za izgradnja autoputa. "Aktor je bila grčka kompanija koja je izvodila radnje na deonici Demir Kapija – Smokvica. Tada su grčki državljani koji nisu imali nikakvu vezu s ovom kompanijom dolazili u Makedoniju i podizali novac s bankovnih računa kompanija koje su bile podizvođači kompanije Aktor."

Navodi da je osnov za podizane novca bio "Ugovor za izvršene aktivnosti". "Na ovaj način uspeli su ispumpati više od 25 miliona evra. Onda su sav taj novac predavali računovođi kompanije Aktor kako bi ga on dalje prao koristeći fiktivne fakture", dodao je.

Opštinski nivo

Simonovski ističe da su u celoj priči ključne opštinske vlasti koje su zadužene za izdavanje građevinske dozvole. Zadužene su za urbanističke planove i planiranje prostora za izgradnju nekretnina. "Opštinske vlasti nemaju ili neće da imaju dovoljan kapacitet da nadgledaju tok gradnje i da li se sve aktivnosti odvijaju po zakonu", dodao je Simonovski.

"Kad kompanija podnese dokumentaciju za investicije i gradnju nekretnine, niko u opštini ne traži dokaz tog kapitala jer se taj novac uplaćuje u državni trezor preko bankovnih računa", rekao je stručnjak za finansijski kriminal. "Preko prodaje stanova u izgradnji ovakve kompanije steknu dokaz za legitimitet porekla novca."

Depositphotos

Kriminalci poznaju zakone jer plaćaju savetnike, advokate i računovođe koji poznaju zakonski okvir sprečavanja pranja novca, kao i zakone povezane s ovom problematikom. Zbog toga i rešenje treba biti sistemsko. 

Prvi i osnovni cilj je ojačati nacionalni sistem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, gde državne institucije u saradnji s bankama treba da identifikuju krajnje vlasnike ovih kompanija, trag i poreklo novca.

"Druga stvar je borba protiv korupcije. Treća stvar je jačanje kapaciteta poreske uprave i smanjenje korupcije u nadzornom sektoru. Sledeća stvar koju možemo predložiti je da se ozakoni poreklo imovine i kapitala tako da se za svakog ko ne može da opravda poreklo imovine i kapitala, pokrene postupak oduzimanja", zaključuje Simonovski. 

- U pisanju pomogla Mirela Haskić-Suša.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar