Šta treba da znamo o američkom zakonu koji reguliše stablecoine

Kad bi se po nečemu pamtio rad američkog Kongresa, to bi bilo po loše nazvanoj legislativi. To se prvo odnosilo na "veliki prekrasni zakon", odnosno One Big Beautiful Bill, koji to nije bio, a sada imamo "genijalan zakon", odnosno GENIUS Act, koji to takođe nije.

Zakon pod nazivom Guiding and Establishing National Innovation for US Stablecoins Act, koji je američki Kongres usvojio ove nedelje, regulisao bi stabilne kriptovalute (stablecoine) i efikasno ih preoblikovao iz vrednosnih papira u sredstvo plaćanja. Iako postoji potreba za određenom regulacijom, s obzirom na to da neki trgovci razmišljaju o izdavanju vlastitih stabilnih kriptovaluta, njihova šira upotreba nikako nije genijalan potez.

Zakon u finansijski sistem i za potrošače unosi ogromne rizike. I to s kojom svrhom? Sjedinjene Države već imaju sredstvo plaćanja - zove se dolar i prilično dobro funkcioniše.

Uloga kriptovaluta 

Svrha kriptovaluta tokom većeg dela njihove istorije bila je nejasna (osim kada je reč o plaćanju robe i usluga u sivoj ekonomiji). Tokenizacija ima potencijal da ubrza i pojednostavi plaćanja. Međutim, velik problem ostaje volatilnost: kriptovalute nisu stabilno sredstvo očuvanja vrednosti i zato nisu korisne kao sredstvo plaćanja. Stabilne kriptovalute to pokušavaju da reše vezivanjem za fiat valutu, poput dolara. To se može učiniti na više načina, najčešće korišćenjem sredstava niskog rizika, poput trezorskih zapisa, kao jamstva.

Ipak to ne znači potpunu vezanost za dolar. Čak i odnos između dolara i tethera, najpopularnije stabilne kriptovalute, koja je većinom podržana američkim trezorskim zapisima, i dalje varira. Istina, stabilniji je od nezaštićenih kriptovaluta, ali i dalje nije savršeno stabilan.

Bloomberg

Izdavaoci kriptovaluta vrlo su slični bankama iz 30-ih godina 19. veka, koje su takođe izdavale vlastite valute i bile pod nadzorom pojedinih saveznih država. Slično bi prema zakonu Genius Act kompanije koje izdaju manje od 10 milijardi dolara vrednosti kriptovaluta nadzirale savezne države, dok bi veće izdavaoce nadgledala američka centralna banka Fed. 

Finansijski gledano, 30-e godine 19. veka bile su vrlo haotične. Stalan nadzor bio je nužan jer je i najmanja naznaka devalvacije izazivala masovna povlačenja sredstava i propast banaka. Savezne države imale su različite standarde, a neke su svoje banke regulisale premalo, što je dovelo do gubitka poverenja u sistem.

Tada potrošači nisu imali izbora jer opšte prihvaćena fiat valuta još nije postojala. Danas Amerikanci mogu jednostavno da koriste dolare. Prodavci ne moraju da brinu da će njihova vrednost varirati, a vlasnici sredstava ne moraju da strahuju da će valuta propasti. Centralna banka se brine da do toga ne dođe. I uprkos povremenoj inflaciji, Fed ima solidan istorijski rezultat.

Uvođenje stabilnih kriptovaluta takođe bi predstavljalo rizik za finansijski sistem. Izdavaoci stabilnih kriptovaluta već sada postaju važan izvor potražnje za američke trezorske zapise. Tether ih je prošle godine kupio u vrednosti većoj od 33 milijarde dolara i sada ih poseduje više nego Nemačka. Ako tržište naraste, neke banke procenjuju da bi izdavaoci stabilnih kriptovaluta mogli da postanu prisilni kupci (captive buyers) američkih trezorskih zapisa u iznosu od više hiljada milijardi dolara.

Glavni izazovi

Vlada bi to mogla smatrati korisnim jer bi pomoglo u održavanju niskih kamatnih stopa. Međutim, to istovremeno uvodi sistemski rizik. U slučaju masovnog povlačenja sredstava iz jedne velike kriptovalute, trezorski zapisi morali bi se brzo prodati, što bi moglo izazvati finansijsku krizu ili potrebu za državnom intervencijom.

Razumno je zapitati se koje stvarne koristi donosi zakon Genius Act. Plaćanja bi mogla postati efikasnija od sadašnjeg sistema koji se oslanja na banke kao i na kreditne i debitne kartice, koje naplaćuju znatne naknade. Međutim, i izdavaoci stabilnih kriptovaluta morali bi da naplaćuju naknade kako bi ostvarili profit.

Depositphotos

Trenutno većinu svojih prihoda ostvaruju od prinosa na rezervna sredstva. Ali kako bi ispunili regulatorne zahteve ili stekli poverenje, ta sredstva moraju biti stabilna (u odnosu na dolar) i potpuno likvidna. Drugim rečima: moraju biti takva da ne donose prinos. Jedini način za ostvarivanje profita uz istovremeno pokrivanje troškova regulacije bilo bi naplaćivanje provizija - verovatno ne nižih od onih koje naplaćuju kartičarske kuće ili banke.

Osim toga, postoji posebna zabrinutost u vezi samog zakona Genius Act: regulatorni nadzor nije dovoljno strog, zbog čega bi nezakonita upotreba i dalje bila moguća. Odredbe koje se odnose na stečaj i izvršenje nisu dovoljne. Takođe, postoje sumnje u sukob interesa, posebno u vezi sa predsednikom čija porodica izdaje sopstvene tokene.

Međutim, najveće je pitanje zašto vlada želi da olakša upotrebu stabilnih kriptovaluta kao sredstva plaćanja. Time ne samo da stvara nepotrebne rizike, nego i potkopava sopstvenu ulogu izdavaoca dolara.

Banka za međunarodna poravnanja (BIS) ima bolji predlog: ako želimo prednosti kriptovaluta uz smanjenje rizika, i ako želimo da bolje integrišemo tehnologiju u centralno bankarstvo - jednostavno tokenizujmo dolar.

- Ovaj tekst izražava lično mišljenje autora i ne nužno stavove uredničkog odbora Bloomberg LP-a ili njegovih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar