Nafta na ivici: Napad na Iran otvara rizik za petinu svetske ponude

Odluka američkog predsednika Donalda Trumpa da napadne Iran stvara nove rizike za značajan deo svetskog snabdevanja naftom. Islamska Republika sama proizvodi oko 3,3 miliona barela dnevno, odnosno oko tri odsto globalne proizvodnje, što je čini četvrtim najvećim proizvođačem u okviru OPEC-a. Međutim, zemlja ima daleko veći uticaj na svetsko energetsko tržište zahvaljujući svom strateškom položaju.

Iran se nalazi sa jedne strane Ormuskog moreuza, plovnog puta kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine sirovom naftom iz ključnih zemalja snabdevača, uključujući Saudijsku Arabiju i Irak.

Tržišta nafte su zatvorena tokom vikenda, a prvobitno nije bilo informacija o tome da li su napadi na Iran i uzvratni udari te zemlje širom regiona u subotu ciljali energetsku infrastrukturu.

U nastavku su ključne tačke na koje treba obratiti pažnju dok se situacija razvija.

Proizvodnja Irana

Iran proizvodi oko 3,3 miliona barela nafte dnevno, što je rast u odnosu na manje od dva miliona barela dnevno u 2020. godini, uprkos nastavku međunarodnih sankcija. Zemlja je postala veštija u zaobilaženju tih ograničenja, pri čemu oko 90 odsto izvoza šalje u Kinu.

Najveća naftna polja su Ahvaz i Marun, kao i klaster Vest Karun, svi u provinciji Huzestan. Glavna iranska rafinerija, izgrađena u Abadanu 1912. godine, može da preradi više od 500.000 barela dnevno. Među ostalim ključnim postrojenjima su rafinerije u Bandar Abasu i Persian Gulf Staru, koje prerađuju sirovu naftu i kondenzat - vrstu ultra lake nafte kojom Iran obiluje. Glavni grad Teheran ima sopstvenu rafineriju.

Za izvoz u inostranstvo, terminal na ostrvu Harg u severnom delu Persijskog zaliva predstavlja glavno logističko čvorište. Prema navodima poluzvanične iranske agencije Mehr, na ostrvu je u subotu došlo do eksplozije, ali bez dodatnih detalja i bez pominjanja naftnog terminala.

To ostrvo ima brojne vezove za utovar, pristaništa, udaljene tačke za sidrenje i skladišne kapacitete za desetine miliona barela sirove nafte. Poslednjih godina kroz ove kapacitete izvoz je premašivao dva miliona barela dnevno.

Američke sankcije obeshrabruju većinu potencijalnih kupaca iranske nafte, ali privatne kineske rafinerije ostale su spremni kupci, pod uslovom da dobiju znatne popuste. Teheran se za međunarodne isporuke oslanja na flotu zastarelih tankera koji uglavnom plove sa isključenim transponderima kako bi izbegli detekciju. Ranije ovog meseca Iran je ubrzano punio tankere na Hargu, verovatno u pokušaju da što više nafte izveze i skloni brodove iz potencijalne zone napada. Sličan potez povučen je i prošlog juna uoči izraelskih i američkih udara.

Svaki napad na Harg bio bi snažan udarac za iransku ekonomiju. Glavna nalazišta prirodnog gasa nalaze se južnije, duž obale Persijskog zaliva. Postrojenja u Asalujehu i Bandar Abasu prerađuju, transportuju i isporučuju gas i kondenzat za domaću upotrebu - za proizvodnju električne energije, grejanje, petrohemiju i druge industrije.

Ova oblast je ključna tačka za izvoz iranskog kondenzata. Tokom junskog rata, napad na lokalno gasno postrojenje izazvao je nervozu među trgovcima, ali nije doveo do trajnog skoka cena nafte jer izvozni kapaciteti nisu bili pogođeni.

 

Regionalni rizici

Vrhovni vođa Irana je 1. februara upozorio na "regionalni rat" ukoliko SAD napadnu njegovu zemlju. Teheran tvrdi da ima mogućnost potpune blokade Ormuskog moreuza. To bi bio ekstreman potez koji zemlja nikada nije preduzela, ali predstavlja scenario iz noćne more za globalna tržišta.

Ovaj moreuz je usko grlo kroz koje prolazi najveći deo izvoza sirove nafte iz Persijskog zaliva, kao i prerađenih derivata poput dizela i mlaznog goriva. Katar, treći najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu, takođe zavisi od ovog moreuza. Iako članice OPEC-a poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata imaju određenu mogućnost preusmeravanja isporuka cevovodima koji zaobilaze Hormuz, zatvaranje moreuza bi, ipak, izazvalo masovne poremećaje i snažan skok cena nafte.

Postoje naznake da su i drugi proizvođači iz Zaliva ubrzali isporuke u februaru. Izvoz Saudijske Arabije iznosio je u proseku oko 7,3 miliona barela dnevno u prva 24 dana meseca - najviše u gotovo tri godine. Zajednički tokovi iz Iraka, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata mogli bi porasti za gotovo 600.000 barela dnevno u odnosu na isti period u januaru, prema podacima kompanije Vortexa Ltd.

 

U prošlosti je Teheran izvodio odmazdne napade na energetsku infrastrukturu suseda. Saudijska Arabija je 2019. godine optužila Iran za napad dronovima na postrojenje Abqaiq, koji je privremeno zaustavio proizvodnju u obimu od oko sedam odsto globalne ponude sirove nafte. Mnogi posmatrači tržišta smatraju da je malo verovatno da bi Iran mogao dugo da drži moreuz zatvorenim, pa su verovatnije akcije manjeg intenziteta, poput uznemiravanja brodova.

Tokom prošlogodišnjeg rata sa Izraelom i SAD, gotovo 1.000 plovila dnevno imalo je ometane GPS signale u blizini iranske obale, što je doprinelo sudaru jednog tankera. Pomorske mine su još jedna opcija kojom je Teheran ranije pretio.

Iran bi morao da proceni da li bi odmazdni napadi na regionalnu energetsku infrastrukturu narušili odnose sa Pekingom. Kina je najveći kupac nafte iz Zaliva i koristila je pravo veta u Savetu bezbednosti UN kako bi zaštitila Iran od sankcija i rezolucija predvođenih Zapadom.

Reakcije tržišta

Tokom junskog rata, cena nafte zabeležila je najveći skok u više od tri godine, pri čemu je brent prešao 80 dolara po barelu u Londonu. Međutim, rast je brzo splasnuo kada je postalo jasno da ključna regionalna infrastruktura nije pretrpela štetu. Od tada su zabrinutosti zbog viška ponude dominirale globalnim tržištem, pa je sirova nafta u Londonu završila 2025. godinu oko 18 odsto niže nego na njenom početku.

Uprkos strahovima od prezasićenosti tržišta, cene su ove godine porasle 19 odsto, delom zbog bojazni od američkih udara na Iran. Prema analizi istorijskih događaja koju je sproveo Ziad Daoud, glavni ekonomista za tržišta u razvoju u Bloomberg Economics, cene imaju tendenciju rasta od oko četiri odsto na svaki pad ponude od jedan odsto.

- U pisanju pomogao Julian Lee.