Donroova doktrina: profitabilne opklade na pad Madura i aneksiju Grenlanda

Samo dve nedelje u novoj godini, a svet već deluje potpuno drugačije od onog koji smo ostavili iza sebe u 2025. Čak ni tržišta više ne reaguju na neizvesnost kao ranije. "Zanimljivo je da indeks S&P 500 beleži rekordne vrednosti uprkos opštem osećaju neizvesnosti", sa iznenađenjem primećuje Domen Kregar iz brokerske kuće Ilirika. Ukupan rast indeksa od početka godine iznosio je 1,18 odsto, pri čemu je u ponedeljak dostigao istorijski maksimum od 6.977,27 poena, pre nego što je poslednjih dana ponovo oslabio.

Glavni pokretač oscilacija indeksa je politika američkog predsednika Donalda Trumpa. Nacionalna bezbednosna strategija SAD, predstavljena u decembru, donosi zapaljivu i eklektičnu kombinaciju bezbednosne i ekonomske politike, odnosno interesa koje je u praksi teško pratiti. Prisvajanje venecuelanskih prirodnih resursa, pretnje Kolumbiji i Kubi, zaplena ruskog tankera, bombardovanje Sirije, "neprijateljsko preuzimanje" Grenlanda, gotovo izvesna intervencija u Iranu i uzurpacija Feda - samo su neki od najvećih "momenata" Trumpove agende u poslednje dve nedelje, koja u prvi plan stavlja puki nacionalni, a često i lični interes.

"Obrisi novog poretka ukazuju na jačanje bilateralnih sporazuma i regionalnih trgovinskih blokova u svetlu podele sveta na sfere uticaja, poput američke sfere na zapadnoj hemisferi, uz istovremeno slabljenje multilateralnih mehanizama", o fragmentisanom novom ekonomskom poretku govori Katja Zajc Kejžar, šef Katedre za međunarodnu ekonomiju i poslovanje na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.

Pažnja usmerena na energiju i odbranu

Svetska javnost zatečena je vihorom Donroove doktrine, dok tržišta sve agresivniju Ameriku dočekuju stoički. Panika koja je zahvatila investitore prošlog aprila, kada je Trump najavio carinski rat, danas je u bledom sećanju. Tržišta su naučila da plove nepredvidljivim tokom Trumpove zloupotrebe ekonomije za ostvarivanje smelih spoljnopolitičkih zamisli. Na toj osnovi razvile su se najrazličitije investicione strategije - od ozloglašenog TACO i lokalizovanog TRIM-a, do intervencionističkog TRIP-a i konzervativnog DETER-a.

Pre svega, tržišta su naučila da tumače njegove izjave, da ozbiljno shvataju najave i strateška dokumenta poput nedavne američke Nacionalne bezbednosne strategije, koji u prethodnim administracijama nisu imali tako vanserijski, neposredan i trenutan uticaj na ekonomiju i berze. Ili, kako je u osvrtu na proteklu godinu rekao Terry Haines iz Pangaea Policyja: "Geopolitika SAD vodi američku ekonomiju."

 

Dok su prošle godine investicione strategije diktirale carine i tehnološku trku za prevlast u oblasti veštačke inteligencije (AI) i poluprovodnika, početak 2026. obeležava strategija "Donroe Trade".

"Donroova doktrina premešta fokus sa carina i smanjenja trgovinskog deficita na pitanje ko kontroliše energetske resurse i geopolitičke poluge", kaže Kregar. Obezbeđivanje američkih interesa u Latinskoj Americi, imunizacija zapadne hemisfere od uticaja Kine i Rusije, kao i energetska i mineralna samodovoljnost SAD, prema oceni stručnjaka, premeštaju fokus (i prilike) investitora ka energetici, rudarstvu, odbrani i infrastrukturi.

"Za investitore to pre svega znači da su, po svoj prilici, relativni pobednici veći američki energetski igrači (nafta, gas, naftno-servisne kompanije, infrastruktura), kao i odbrambeni sektor, koji gotovo uvek dobro posluje u periodima pojačanih geopolitičkih tenzija", objašnjava Kregar, uz napomenu da takozvana korpa tehnoloških kompanija, odnosno "veličanstvenih sedam", gubi svoj primat.

"Trump javno najavljuje povećanje odbrambenog budžeta, a istovremeno jasno poručuje da odbrambene kompanije taj novac neće smeti da troše na dividende i otkup sopstvenih akcija", dodaje on.

 

Otvoreni lov na zapadnu hemisferu

Wall Street Journal izveštava da američki hedž-fondovi i institucionalni investitori već pokazuju interesovanje za kupovinu venecuelanskog duga, koji je nakon američke intervencije naglo porastao. Podaci sa Bloombergovog terminala pokazuju da je rast venecuelanskih državnih obveznica od početka intervencije bio praktično trenutan.

Pre hapšenja predsednika Nicolasa Madura, ovim obveznicama se na sekundarnom tržištu trgovalo po ekstremno diskontovanim cenama, od 6 do 16 centi za dolar (u zavisnosti od dospeća). Nakon Madurovog hapšenja, cene su u jednom danu skočile za više od 27 odsto, da bi se potom stabilizovale od 33 do 42 centa za dolar.

Investitori čak ulažu opklade da će nova prelazna uprava, pod američkim pokroviteljstvom, sprovesti brzo restrukturiranje duga, pri čemu bi konačna vrednost naplate mogla da dostigne između 60 i 80 centi za dolar.

Drugi investitori pak investicioni oportunizam u geopolitičkoj opkladi na američku hegemoniju vide u arbitražnim tužbama i otkupima neizmirenih državnih dugova Kolumbije i Kube - dve zemlje koje se takođe nalaze na listi intervencija Donroove doktrine. Prošle jeseni pojedini su ostvarili velike dobitke kladeći se na Argentinu, nakon što je Vašington toj zemlji ponudio paket pomoći vredan 20 milijardi dolara i na međuizborima pobedila stranka predsednika i Trumpovog saveznika Javiera Mileija.

 

U međuvremenu, pažnju su privukle akcije male banke na Grenlandu - još jednoj teritoriji koja je u središtu Trumpove pažnje. Akcije Grønlandsbanken porasle su u prvoj nedelji 2026. godine za oko 34 odsto, dok su akcije kompanija poput Critical Metals, koje se bave eksploatacijom retkih minerala na jugu ostrva, zabeležile rast veći od 100 odsto.

Politikolog i poznavalac američke političke scene Tomaž Deželan pritom upozorava da Trumpova interpretacija Monroove doktrine iz 19. veka nosi i zamke na koje mnogi investitori zaboravljaju. "Više promena režima, više političkih šokova, više prisilnih prodaja i više kontrole nad kapitalom ili preraspodela", parafrazira on upozorenje jednog od stranih upravnika imovine o rizičnim ulaganjima u eri Donroa.

"To znači da je trenutno lov, pod određenim uslovima, otvoren za zapadnu hemisferu (što predstavlja značajno ograničavanje ekonomskih i finansijskih aktivnosti za globalne aktere), ali i da će se ti uslovi brzo menjati", upozorava Deželan.

 

Tipičan primer za to je upravo Venecuela, gde će eksploatacija ogromnih naftnih rezervi biti tvrd orah, a restrukturiranje državnog duga izuzetno složen proces. Među velikim poveriocima nalazi se i Kina, čije je učešće dodatno povećalo kompleksnost restrukturiranja i na nekim drugim tržištima u razvoju. Sagovornik Bloomberg Adrije smatra da investitori u rizičnu imovinu, u kontekstu Donroove doktrine, "zaboravljaju da se ne radi o opkladi na mehanizme sveta zasnovanog na pravilima (engl. rules-based system), već o ulaganju u okolnostima njihove 'demontaže'".

U tom kontekstu, Deželan upozorava na unilateralnu prirodu novog svetskog trgovinskog poretka. On potpuno zavisi od interesa velikih sila i "ćudi" lidera poput SAD i Trumpa, dok su investicije bez zaštite međunarodnog prava i multilateralizma - u svetu koji, kako kaže, "nije dobar ni za koga".

"Argumenti i instrumenti za nadoknadu štete i naplatu potraživanja važe samo dok to odgovara Trumpovoj administraciji, odnosno dok ona ne prepozna neki privlačniji motiv."

 

Investitori su, naime, u slučaju Venecuele spremni da zanemare činjenicu da venecuelanski dug premašuje 150 milijardi dolara, sve dok postoji garancija Vašingtona da će proces voditi čvrsta ruka američke administracije i da će američki poverioci u naplati imati prednost u odnosu na Rusiju i Kinu. Pitanje je, međutim, šta će se dogoditi kada se nepredvidljiva priroda Trumpa - a s njom i američki geostrateški interesi - okrene u nekom drugom pravcu.

Kritičari ovakvog poretka upozoravaju na više troškove za potrošače i kompanije, zaoštravanje odnosa sa saveznicima i povećan rizik od uzvratnih mera, dodaje Romana Korez Vide, predavač ekonomije sa Ekonomsko-poslovnog fakulteta u Mariboru.

Na to upozorava i Kregar, koji za 2026. godinu najavljuje "politički vođeno tržište", u kojem će, pored potencijalnih viškova u energetici i odbrani, dominirati i "visok politički rizik".

"Američka bezbednosna strategija navodi da će SAD bez zadrške štititi sopstveni suverenitet, uključujući i sprečavanje njegovog podrivanja od strane nadnacionalnih i međunarodnih organizacija", saglasna je Zajc Kejžar. Opstanak multilateralnog okvira nalazi se na kritičnoj tački, a sudbina zajedničkih pravila, kako kaže, zavisiće pre svega od opredeljenosti srednje velikih sila i odgovora Kine na američki unilateralizam.