Grenland na berzi: kako je jedna Trumpova izjava zapalila tržišta

Kada Donald Trump kaže da Sjedinjene Američke Države "moraju da imaju" Grenland, to zvuči kao još jedna provokativna politička poruka. Međutim, finansijska tržišta takve izjave brzo uračunavaju kao znak za potencijalni razvoj ostrva, a samim tim i njegove ekonomije. Pokreću se pitanja šta će se u budućnosti desiti sa Grenlandom ako ga SAD preuzmu i krenu da ulažu u njega. Upravo iz toga je proistekla berzanska euforija koja trenutno preovladava na tržištu.

Grenland je mala ekonomija, vredna oko 3,3 milijarde dolara, ali ima ono što velikim silama danas najviše treba - stratešku lokaciju i bogatstvo prirodnih resursa, prema pisanju Bloomberga. Kada investitori čuju da bi SAD mogle da preuzmu kontrolu ili makar snažno povećaju svoje prisustvo, odmah se zamišlja i pretpostavlja sledeći korak: dolazak američkog kapitala, infrastrukture, rudnika, luka, vojne i logističke mreže. A gde god dolazi veliki kapital, lokalna ekonomija se ubrzava. Upravo sa tog gledišta investitora, prve na udaru za kupovinu bile su banke.

Logika koja stoji iza ove reakcije je očigledna -  ako se u malu ekonomiju slije više novca, banke su te koje prve vide efekat: više kredita, depozita i transakcija. Upravo zato su akcije Grønlandsbanken skočile i do 42 odsto početkom godine, čime su se našle među najuspešnijim u OMX Copenhagen Mid Cap Index. Tržište nije gledalo trenutnu zaradu banaka, već je težište pažnje preusmerilo na procenu kako bi njihovi rezultati mogli da izgledaju u scenariju snažnog investicionog talasa.

 

Bloomberg

 

Isto objašnjenje stoji iza rasta akcija Føroya Banki, koja posluje i na tom tržištu. Čak je i američka kompanija Critical Metals, koja istražuje retke metale u južnom delu ostrva, doživela snažan rast jer bi američka politička podrška mogla da ubrza eksploataciju resursa koji su ključni za tehnologiju i energetsku tranziciju.

Valuacije, međutim ne ukazuju na punu potvrdu tog narativa. Grønlandsbanken se trguje po P/B (cene u odonsu na knjigovodsvenu vrednost) od oko 1,23, što je ispod proseka evropskog bankarskog sektora od približno 1,38, što sugeriše da uz diskont u odnosu na sektor. Føroya Banki, koja takođe ima izloženost tom tržištu, trguje se po P/B  koji je praktično u ravni sa sektorom, što ukazuje na percepciju poslovnog profila i kvaliteta aktive bližu evropskom proseku.

 

 

 

 

 

 

Međutim, način na koji su cene rasle pokazuje da se ovde ne radi o klasičnoj, dugoročnoj investicionoj analizi. Skokovi su bili brzi, nagli i snažno povezani sa vestima. To je tipičan obrazac ponašanja malih investitora, koji poslednjih godina imaju sve veći uticaj na tržišta. "Ovaj rast je pre svega rezultat aktivnosti malih investitora", rekao je Mike O’Rourke iz Jones Tradinga. 

Platforme i forumi poput WallStreetBets omogućili su da se veliki broj pojedinačnih investitora brzo fokusira na istu temu. Grenland je savršen za takvu dinamiku: priča je jednostavna, politički dramatična i nudi mali broj akcija koje daju "direktnu izloženost". Kako kaže Per Hansen iz Nordnet Bank AB, "investitori kupuju akcije Bank of Greenland isključivo na osnovu toka vesti", što zapravo znači da investitori ne znaju šta može da se dogodi, ali kupuju jer postoji mogućnost da se desi nešto veliko.

Bloomberg

 

Ipak, iza ove berzanske priče stoji ozbiljna geopolitička tenzija. Trump i njegovi saradnici nisu isključili ni mogućnost da Grenland pređe pod američku kontrolu protiv volje Danske, što je izazvalo oštre reakcije Kopenhagena i EU, koji upozoravaju da bi takav napad faktički označio kraj zapadnog saveza uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata. Međutim, tržišta te političke rizike, barem zasad, stavljaju u drugi plan.

Dodatni impuls špekulacijama dala je i nedavna akcija američkih snaga u Venecueli, u kojoj je priveden Nicolás Maduro. Za deo investitora to je bio znak da Vašington nije spreman samo na izjave, već i na konkretne poteze, što je dodatno podržalo drastičan rast tržišta.

Suština ove priče jeste da Grenland danas nije berzanska tema zbog onoga što jeste, već zbog onoga što može da postane. Tržišta pokušavaju da unapred ukalkulišu scenario u kojem geopolitika menja tok novca. Da li će se taj scenario ikada ostvariti, ostaje otvoreno pitanje. Ali u eri u kojoj se investicije sve češće vode naracijom, a ne strpljenjem, ponekad je i sama mogućnost dovoljna da pokrene cene.