Trump ne želi da primeni silu u vezi sa Grenlandom, ali hoće brza rešenja

Američki zvaničnici užurbano pokušavaju da osmisle opcije za poslovne aranžmane i druge načine jačanja veza sa Grenlandom, nakon što ih je iznenadio ponovni zahtev predsednika Donald Trumpa da preuzme to ostrvo, rekli su ljudi upoznati sa situacijom.

Trump već dugo želi tu teritoriju, za šta, kako navodi, postoje bezbednosni razlozi. Međutim, posle intenzivne aktivnosti na tom pitanju početkom prošle godine, uključujući i posetu tadašnjeg potpredsednika, dotad hitni napori da se realizuje predsednikova vizija pali su u drugi plan, navode anonimni sagovornici.

Njegov iznenadni niz javnih komentara o preuzimanju Grenlanda, u danima nakon američke operacije hapšenja bivšeg venecuelanskog moćnika Nicolasa Madura 3. januara, ponovo je ovu temu doveo među najviše prioritete. U utorak je Bela kuća saopštila da ne isključuje vojnu akciju, dok su evropski lideri uputili dosad nezabeleženo upozorenja kako bi odvratili Vašington od pokušaja preuzimanja teritorije saveznika u NATO-u.

Zasad su američki zvaničnici fokusirani na potencijalne poslovne dogovore koji bi SAD dali veći ekonomski i strateški otisak na ostrvu, navode izvori bliski situaciji. To uključuje projekte eksploatacije retkih zemnih metala, hidroelektrane i druge poduhvate. Ipak, prema izvorima, ti projekti verovatno nisu dovoljno odmakli da bi zadovoljili Trumpovu želju za brzim i upečatljivim rezultatima. Ambicioznije ideje o političkom približavanju Grenlanda Sjedinjenim Državama nisu napredovale, zbog hladnog prijema kod vlasti na Grenlandu i u Danskoj.

"Predsednik Trump već više od godinu govori o tome da Sjedinjene Države preuzmu Grenland - još i pre nego što je u ovom mandatu stupio na dužnost", rekla je portparolka Bele kuće Anna Kelly u odgovoru na upit za komentar. "Svi ključni članovi predsednikovog tima za nacionalnu bezbednost upoznati su sa svim važnim spoljnopolitičkim dešavanjima. Iz očiglednih razloga, ljudi koji ne poštuju operativnu bezbednost i žale se Bloombergu iznoseći otvorene laži, nisu deo te grupe."

Upotreba sile radi preuzimanja Grenlanda nije ozbiljno razmatrana, tvrde ljudi upoznati sa situacijom. Viši republikanci su ove sedmice takođe pokušali da se ograde od ideje da SAD razmatraju vojnu akciju.

"Ne razmatramo sprovođenje vojne operacije na Grenlandu", rekao je senator Roger Wicker, predsedavajući Odbora za oružane snage Senata. "Bilo bi sjajno kada bi Grenland odlučio da želi da postane deo Sjedinjenih Država i kada bi Danska rekla da razume razloge zbog kojih ga želite. Hajde da sklopimo dogovor, ali samo pod odgovarajućim uslovima."

Bloomberg

 

Danska, koja od 1953. kontroliše Grenland kao teritoriju, odbacila je mogućnost da ga se odrekne, ignorišući Trumpov predlog iz njegovog prvog mandata da kupi ostrvo. Ponude Kopenhagena da Sjedinjenim Državama omogući veće vojno i ekonomsko prisustvo na Grenlandu nisu zadovoljile Trumpovu administraciju.

Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt rekla je u sredu da je kupovina ostrva i dalje opcija. "Njegov tim trenutno razgovara o tome kako bi potencijalna kupovina izgledala", navela je. Među drugim idejama koje je Bela kuća razmatrala jeste i Sporazum o slobodnoj asocijaciji, po uzoru na dogovore koje SAD imaju sa pacifičkim ostrvskim državama, rekli su izvori bliski procesu. To bi, međutim, verovatno zahtevalo da se Danska odrekne kontrole.

Evropski zvaničnici teško prate često kontradiktorne signale koji dolaze iz američke administracije. Nakon što su se u utorak pojavili izveštaji da je državni sekretar Marco Rubio na zatvorenom sastanku rekao vodećim zakonodavcima, uključujući i Wickera, da administracija i dalje nastoji da kupi Grenland, jedan visoki republikanac u Kongresu je te navode u sredu ublažio.

"Bila je to šala, pokušavao je da bude duhovit", rekao je predsednik Predstavničkog doma Mike Johnson. "Da li znamo da li će u ovim pregovorima biti nekog finansijskog aranžmana? Iskreno, niko od nas to ne zna. Ali Rubio nije ušao pred takozvanu Grupu osmorice (engl. Gang of Eight, odnosno osam najviših kongresnih zvaničnika) i rekao: 'Kupićemo Grenland'", dodao je.

Trebalo bi da se ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda naredne sedmice sastanu sa Rubiom u Vašingtonu kako bi razgovarali o ovom pitanju.

 

"Naredne dve sedmice su ključne", rekao je Lars-Christian Brask, potpredsednik odbora za spoljnu politiku Danske, u intervjuu za Bloomberg TV. "Ali hajde da se sastanu tri ministra spoljnih poslova, da razjasnimo nesporazume, pokušamo da razumemo šta svi žele da postignu, i siguran sam da ćemo posle tog sastanka biti bolje informisani i da će biti manje dezinformacija."

Trump je kao opravdanje za svoje pozive na američku kontrolu naveo pojačanu pomorsku i drugu aktivnost Kine i Rusije oko Grenlanda. Danski i grenlandski zvaničnici tvrde da su ti strahovi preuveličani i ponudili su da SAD omoguće dodatno vojno prisustvo na ostrvu.

"Grenland je prekriven ruskim i kineskim brodovima svuda unaokolo", rekao je Trump u nedelju. "Potreban nam je Grenland, sa stanovišta nacionalne bezbednosti, i Danska to neće moći da obezbedi, mogu vam to reći."

On je naveo rok od dve nedelje do 20 dana za rešavanje ovog pitanja.

Trump je prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata. Po povratku u Belu kuću, pojačao je svoju retoriku. U decembru je jedna danska obaveštajna služba prvi put opisala SAD kao potencijalni bezbednosni rizik.

 

- U pisanju pomogli Alicia Diaz, Roxana Tiron i Kate Sullivan.