Egzistencija Smithsoniana pod znakom pitanja zbog Trumpa i kakve veze s tim ima Harry Potter

Za 180 godina svog postojanja najveći muzejski kompleks na svetu - Smithsonian je prikazivao kompletnu istoriju SAD sa svim složenostima i manama, sa ciljem da publiku inspiriše, obrazuje, te da omogući da se iz prošlih grešaka uči i obezbedi sloboda i pravda za sve. Ali administracija američkog predsednika Donalda Trumpa se s tim ne slaže. 

Predsednik i Bela kuća naredili su da osam muzeja u sastavu Smitshoniana preispitaju i uklone sadržaje koji se tiču pitanja rase, pola i, šire, kako se navodi "neprikladne ideologije". Rok za dostavljanje svih internih dokumenata i informacija je bio 13. januara, u suprotnom, Bela kuća je zapretila da će obustaviti dalje federalno finansiranje institucije koje je odobrio Kongres, čime bi se dovela u pitanje njena egzistencija.

Prvi muzeji pod preispitivanjem su Nacionalni muzej američke istorije, Nacionalni muzej afroameričke istorije i kulture, Nacionalni muzej vazduha i svemira i Nacionalni muzej američkih Indijanaca.

Nacionalni muzej američkih Indijanaca u Vašingtonu, DC | Kent Nishimura/Bloomberg

Kritičari smatraju da ovakvo uklanjanje istorijskih činjenica, čak i onih koje su kontroverzne ili neprijatne, može biti izuzetno štetno. 

Trumpova administracija, međutim, insistira na "beloj" i jednostranoj verziji istorije, što se kritički ocenjuje kao pokušaj brisanja složenosti američkog društva i istorije, naročito po pitanjima rase i pola. Ironično, istorija nastanka i životno opredeljenje i put glavnog finansijera i osnivača ove institucije u oštrom je kontrastu sa trenutnim razvojem događaja. 

Istorija najvećeg muzejskog kompleksa na svetu - necenzurisano!

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. A neki odnosi unutar tih porodica dovode do toga da se otvori najveći muzejski i istraživački kompleks na svetu - Smithsonian. Danas institucija obuhvata 21 muzej, dve biblioteke, zoološki vrt, 14 obrazovnih i resursnih centara, u okviru kojih se nalazi 157,3 miliona muzejskih predmeta i primeraka, 2,3 miliona bibliotečkih tomova, kao i 152.500 kubnih stopa arhive.

Nacionalni muzej vazduha i svemira | Kent Nishimura/Bloomberg

Godišnje ga poseti više od 25 miliona ljudi. Osnovao ga je 1846. godine Englez James Smithson, sopstvenim sredstvima i prema njegovoj želji i uputstvu da se osnuje "institut pod imenom Smithsonian, ustanova za usavršavanje i širenje znanja".

James Smithson rođen je kao vanbračni sin Hugha Smithsona Percyje, prvog vojvode od Nortamberlenda, i Elizabeth Keate Macie. Po rođenju u Parizu dobija ime Jacques-Louis Macie, ali se ubrzo nakon rođenja naturalizovao u Britaniji, gde mu ime postaje James Louis Macie. Prezime menja u Smithson, po ocu, tek nakon majčine smrti, u 36. godini života.

Detalj iz Nacionalnog muzeja vazduha i svemira | Kent Nishimura/Bloomberg

Smithson je studirao hemiju na Univerzitetu u Oksfordu, a u to vreme smatran je najboljim hemičarem i mineralogom svoje klase. Tokom života objavio je 27 naučnih radova i bavio se istraživanjem najmanjih fenomena - od formule za savršenu šolju kafe do hemijskog sastava suze koja pada iz ljudskog oka. Među njegovim naučnim otkrićima bila je analiza minerala kalamin, korišćenog u proizvodnji mesinga, a po njemu je nazvan i mineral Smithsonite (karbonat cinka).

Zbog svojih talenata i zapaženih rezultata, a na preporuku Henryja Cavendisha, jednog od najvećih naučnika svog vremena, i drugih akademika, u 22. godini primljen je u The Royal Society, najstariju kontinuirano postojeću naučnu akademiju na svetu, osnovanu 1660. godine.

Nacionalni muzej američke istorije, Vašington DC | Kent Nishimura/Bloomberg

Razdor između oca i sina

Njegov otac, Hugh Percy, sa kojim je imao zategnute odnose celog života, rođen je kao Hugh Smithson, ali je promenio prezime u Percy zbog braka sa Lady Elizabeth Seymour, ćerkom Algernon Seymour, sedmog vojvode od Somerseta. Njegova supruga bila je baronica, i potomak ugledne porodice Percy, koja je vekovima držala grofoviju Northumberland. Pošto je Elizabeth bila jedina naslednica porodice Percy, Hugh je pristao da promeni prezime i time obezbedi nasledstvo baronstva i grofovije. Zbog toga je, kako navode nezvanični izvori, nastao glavni razdor između oca i sina, što je konačno uticalo na odluku Jamesa da svoju zaostavštinu ostavi Americi, a ne Britaniji. 

Nacionalna galerija umetnosti u Vašingtonu, DC | Kent Nishimura/Bloomberg

Magija zamka Alnwick i Harry Potter

Njegovi roditelji su tokom braka nasledili i zamak Alnwick, koji je u posedu porodice Percy preko 700 godina, sve do danas. On je trenutno sedište 12. vojvode od Northumberlanda i drugi je najveći naseljeni zamak u Ujedinjenom Kraljevstvu, posle zamka Windsor, koji je rezidencija britanske kraljevske porodice.

Njegova izgradnja počinje oko 1096. godine, a prvi pisani zapis datira iz 1138. godine, kada je opisan kao "najjače utvrđena građevina". Od 1309. godine priča o zamku isprepletena je sa porodicom Percy, uključujući Harryja Percyja Hotspura, ovekovečenog u Šekspirovom delu "Kralj Henri IV", kao lik koji je kontrast pragmatičnom princu Halu.

 

Ko bi pretpostavio da su počeci Smithsoniana indirektno povezani sa zamkom Alnwick, koji se nalazi u oblasti Nortamberlend, 54 km severno od Njukasla i 48 km južno od granice sa Škotskom | Nataša Kočiš/Bloomberg Adria

Od 1500–1766. godine Alnwick su često napadali i oštećivali, ali dolaskom Hugh i Elizabeth Percy doživljava renesansu, pretvarajući se iz jednostavne tvrđave u veličanstvenu palatu.

Zamak sada ima prima oko 250.000 posetilaca godišnje, a njegov grandiozni izgled je zagolicao i maštu Holivuda, pa ne iznenađuje da je preko 40 televizijskih emisija i filmova snimljeno na toj lokaciji.

Porodična istorija vojvodstva Northumberland prate bogate muzejske postavke | Nataša Kočiš/Bloomberg Adria

Recimo, scene škole Hogvorts u ranim filmovima serijala o Harryju Potteru, uključujući kultne scene njegovih prvih časova letenja i trening kvidiča. Zatim, prve sezone serije "Crna guja" (Blackadder), gde može da se vidi u najavnoj špici i kao pozadina za Edmundove srednjovekovne planove.

Poslužio je i kao zamak Notingem za snimanje filma "Robin Hud: Princ lopova" (Robin Hood, Prince of Thieves), a bio je i lokacija za snimanje serije "Dauntonska opatija" (Downtown Abbey), zamenjujući izmišljeni zamak Brankaster u božićnim specijalima iz 2014. i 2015. godine, kao i u finalu pete sezone.

Tajne i izgled zamka Alnwick zagolicale su maštu Holivuda, ali i autorke teksta | Nataša Kočiš/Bloomberg Adria

Američka veza

James Smithson nikada se nije oženio niti imao decu.  Kao rezultat toga, kada je umro 1829. godine, u 75. godini života u Đenovi, testamentom je ostavio sve bogatstvo svom bratancu, ali je i glavnica bila rezervisana za buduće naslednike. Međutim, pošto je bratanac umro u svojim dvadesetim godinama, samo nekoliko godina nakon Smithsona, a sam nije imao dece ni potomaka, dolazi do aktiviranja specifične sporedne klauzule u Smithsonovom testamentu.

Te 1836. godine vlada Sjedinjenih Država dobila je čudan i neviđen poklon - zaveštanje od pola miliona dolara (oko devet  miliona dolara u današnjoj valuti) za osnivanje fondacije u Vašingtonu "za usavršavanje i širenje znanja među ljudima".  To je bio prvi put da je neko privatno dao takav poklon novoj naciji, a taj čin je pomogao da se uspostave konture javno-privatnih partnerstava u američkoj filantropiji.

U Vašingtonu je postojalo značajno neslaganje oko toga kako bi novac trebalo iskoristiti. Zamišljen kao univerzitet tokom ranih diskusija, Institut Smithsonian konačno je osnovan kongresnim aktom 1846. godine. Kamen temeljac za zgradu  instituta položen je 1847. godine na Nacionalnom trgu u Vašingtonu. Zgrada, poznata kao Zamak (The Castle), inspirisana je normanskom arhitekturom, a projektovao ju je James Renwick.

Do dana današnjeg nema jasnih naznaka zašto je Smithson ostavio novac Sjedinjenim Državama, a ne Britaniji, ali se spekuliše da je glavni razlog bio to da sin nikada nije oprostio ocu što ga nikada nije javno ili zakonski priznao, iako je priznao dve vanbračne ćerke koje je imao sa drugom ženom, i koje su sahranjene u porodičnom mauzoleju u Vestminsterskoj opatiji.

Bronzana statua Harryja Hotspura, Sir Henry Percy, ratnika zamka Alnwick | Depositphotos

Osim toga, legenda kaže da je sin bio ljut što je otac zarad novca, statusa i slave promenio prezime i zaboravio na njega, pa se on zaveštao da će steći veću slavu od svog oca i da će svoj novac ostaviti republici, zbog očevih veza sa monarhijom. Navodno, u jednom od pronađenih pisama koje je poslao svom bratancu, navodi se da je izjavio da "...dok će imena aristokratskih rođaka koji su me izbegavali, Percy i Nortamberlend, izbledeti iz sećanja, moje ime će večno živeti".

Mnoga njegova pisma su uništena u požaru 1865. godine, pa je teško pouzdano znati da li su baš ovo njegove reči, ali ono što je činjenica jeste da on zapravo nikada nije kročio na tlo Sjedinjenih Država.

Iako je preminuo u Italiji, i tamo prvobitno sahranjen, 1904. godine, povodom premeštanja groblja, njegove posmrtne ostatke je odneo u Sjedinjene Države slavni pronalazač i naučnik Alexander Graham Bell. Premestio ih je u posebnu kriptu u podrumu zgrade Smithsonian, gde se i danas mogu videti.

I dok se čini da savremeni izazovi ugrožavaju autonomiju institucije, sudbina i put osnivača i finansijera koji nikada nije kročio na tlo Amerike, ali tamo na koncu počiva, ipak su ostavili trajni pečat: opomenu da istorija i ljudsko znanje treba da pripadaju svima. Bez filtera.