Posle požara koji je 2019. godine pogodio katedralu staru 900 godina i jednu od najznačajnijih evropskih znamenitosti, njena kupola ponovo dominira pariskim nebom. Ovaj događaj je značajan, posebno usled krize zbog pada vlade u Francuskoj. Na svečanom otvaranju ovog vikenda se očekuje prisustvo oko 50 svetskih lidera, čiji će domaćin biti Emmanuel Macron, koji je igrao aktivnu ulogu u obnovi.
Na ceremoniji će biti i drugi visoki zvaničnici, a nastupaće i poznati umetnici, kao što su Pharrell Williams, operska zvezda Nadine Sierra, pijanisti Lang Lang i Khatia Buniatishvili, čelist Yo-Yo Ma i mnogi drugi.
Opširnije
Ponovno otvaranje katedrale Notre Dame zakazano za 2024.
Jedan od najstarijih i najprepoznatljivijih obeležja pariske panorame ponovo će se uzdići.
10.10.2023
Enoturizam: Oblast Šampanja konačno otvorena za ljubitelje penušavaca i vina
Ovog oktobra Ruinart otvara svoja vrata javnosti sa novim Nicolas Ruinart paviljonom.
06.10.2024
Alen Delon: život burniji od filma
Francuska filmska zvezda kojeg je imidž srcelomca i aura slična Džejmsu Dinu učinila jednim od najpoznatijih glumaca njegove zemlje, preminuo je u 88. godini.
20.08.2024
Hoće li LVMH isterati Rolex iz Formule 1?
Nakon jednog od najambicioznijih sponzorstva u istoriji Olimpijade u vrednosti od 150 miliona evra, Bernard Arnault se, javljaju svetski mediji, usmerio na osvajanje nove premijum pozicije u svetu sporta.
29.07.2024
Novoizabrani predsednik SAD Donald Trump najavio je na svojoj platformi Truth Social da će prisustvovati tom događaju. Pohvalio je Macrona za vraćanje katedrale „u punu slavu, i više od toga“, nazivajući ponovno otvaranje katedrale „veoma posebnim danom za sve“. Macron će postati treći strani lider koji se sastao sa Trumpom nakon njegove pobede na predsedničkim izborima u SAD prošlog meseca. Trump je prethodno ugostio kanadskog premijera Justina Trudeaua i predsednika Argentine Javiera Mileija. Na osnovu iskustva sa ovogodišnjom olimpijadom, najavljene su visoke bezbednosne mere, ali će gledaoci ipak imati pristup na određenim mestima.
Donacije su dolazile sa svih strana, ukupno 845 miliona evra omogućilo je da čak 700 umetnika i zanatlija bude uključeno u renoviranje tokom pet godina. Budžet za obnovu ostavio je i višak od 150 miliona dolara, koji će se, kako je najavljeno, upotrebiti da se „održi sjaj u godinama koje dolaze“. Sve to obećava da je „naša dama“ glamuroznija nego ikada. Zvona (ukupno 21, kao i tri sa Olimpijskih igara ) prvi put su se začula kasno u novembru. Svečanošću kojom je obeležen početak rada pre nekoliko dana dominirala je jedna od najpoznatijih statua Bogorodice sa detetom, poznata kao „naša Gospa od Pariza“, koja se ovom prilikom vratila u srce katedrale. Statua nije bila zahvaćena plamenom tokom požara.
Baš na vreme za nastupajuće božićne praznike, katedrala je spremna da dočeka do 15 miliona posetilaca godišnje. Pre požara, u proseku, godišnje je katedralu posećivalo oko 12 miliona. Ali sada oni koji žele da je posete možda će morati i da plate.
Jedno od pitanja koje ovih dana zaokuplja pažnju javnosti jeste debata da li je opravdano da se za pristup mestu za molitvu i ispoljavanje vere naplaćuje ulaz. Francuska ministarka za kulturu Rašida Dati izjavila je u intervjuu za Figaro da predlaže naknadu od pet evra, tvrdeći da bi to donelo 75 miliona evra, što bi bilo dovoljno da se „spasu sve crkve u Parizu i Francuskoj“. S druge strane, Katolička crkva se oštro protivi ovom predlogu, pozivajući se na zakon iz 1905. godine koji propisuje da crkve moraju biti otvorene za javnost - besplatno. Vlada je, međutim, tvrdila da je dozvoljeno naplaćivanje ulaza posetiocima koji dolaze iz kulturoloških a ne iz verskih razloga. Trenutno, na zvaničnom sajtu u vezi sa posetom, jedino je potrebno platiti ukoliko želite detaljniju informaciju, vodič za posetioce od 10 evra i vodič za hodočasnike od pet evra.
Ovo nije jedina kontroverza koja prati priču o Notr Damu od kada je stradala u požaru.
Rani revizorski izveštaji otkrili su probleme sa kontrolom budžeta i transparentnošću trošenja sredstava, kao i mešanje donatora u proces donošenja odluka. Jedna od glavnih tačaka sporenja bila je i želja predsednika Macrona da se doda novi, savremeni toranj, što je na kraju odbijeno. Pored toga, stil određenih vitraža i dalje je predmet debate.
A onda i sami donatori. Posebno oni iz industrije luksuza.
Bernard Arnault, izvršni direktor luksuznog konglomerata LVMH, donirao je 200 miliona evra, što je iznos koji je izdvojila i Fondacija Bettencourt Schueller, odnosno porodica koja stoji iza L'Oréala. François Pinault, osnivača Keringa, i Patrick Pouyanne, izvršni direktor Totala, donirali su po 100 miliona evra.
Bloomberg
Mediji su označavali velikodušne donacije iz samog vrha industrije luksuza kao odraz taštine. Debatovalo se da li bi se taj novac mogao bolje iskoristiti u nekim drugim kriznim situacijama.
Privlačnost ovakve donacije za igrače u sferi luksuza je jasna. Kao prvo, u simboličkoj i kulturološkoj vrednosti. Simboli su važni jer mogu biti voljeni.
Poznato je da donacije iz luksuzne industrije najbolje funkcionišu na lokacijama visokog profila koje privlače turiste i postavljaju njihova imena na mapu za milione posetilaca.
Italijanska grupa za proizvodnju kožne galanterije Tod's SpA finansirala je obnovu Koloseuma u Rimu sa 28 miliona dolara.
Bulgari je donirao je 1,7 miliona dolara za renoviranje Španskih stepenica u Rimu.
Fendi, takođe deo LVMH imperije, doprineo je sa dva miliona dolara za obnovu Fontane di Trevi u istom gradu. Brend je čak na tom mestu organizovao modnu reviju pod vođstvom pokojnog Karla Lagerfelda. Dakle, restauriranje Notr Dama nije drugačije (s izuzetkom modnog spektakla koji verovatno neće biti dozvoljen). Neki pak ne bi izuzeli ni tu mogućnost. Britanski list "The Telegraph" kritikovao je svojevremeno preuređenje Notr Dama, nazivajući ga „politički korektnim Diznilendom“ i „eksperimentalnim izložbenim prostorom“. Uzgred, Pharrell Williams, čiji se nastup očekuje na otvaranju, kreativni je direktor Louis Vuittona (LVMH) za mušku kolekciju.
Ali neki autori onda smatraju da je dobrotvorno davanje apsolutno dobro i da u razloge ne treba zalaziti. „Ne samo zbog ciljeva koje darodavac bira, već i zbog promovisanja raznolikosti vrednosti koje ono predstavlja i održava“, kaže Stephen L. Carter, profesor prava na univerzitetu Jejl.
Ako sledimo taj kurs, priča o obnovi „naše dame“ je priča o veri i rađanju iz pepela.
Čak i oni koji nisu vernici trebalo bi da mogu da cene vrednost mesta utehe i nade u zbunjujućem svetu u kojem živimo. Za Parižane i Francuze obnova najznačajnijeg verskog i kulturnog objekta to zasigurno potvrđuje. I to u trenutku u kojem je verovatno i najneophodnije. Neki analitičari smatraju da bi to i predsedniku Macronu mogao biti jedini ili jedan od retkih legata. Zanimljiv je i podatak da se ispred katedrale od 1924. godine nalazi ploča s kompasom od koje se mere sve udaljenosti između Pariza i drugih gradova.
Katedrala u popularnoj kulturi i istoriji
Od kada je 1163. godine papa Aleksandar III postavio prvi kamen katedrale, pod zaštitom kralja Luja VII, požar iz 2019. svakako nije bio jedini turbulentni momenat.
Tokom Francuske revolucije 1790. godine, katedrala je pretrpela ozbiljna oštećenja. Revolucionarne mase opljačkale su unutrašnjost, a zgrada je preimenovana u "hram razuma" kako bi promovisala ideje prosvetiteljstva i sekularizma. Mnogim statuama biblijskih figura u katedrali su odsečene glave ili su bile uništene.
Roman Viktora Igoa iz 1831. godine, "Notre Dame de Paris" ("Zvonar Bogorodičine crkve") odigrao je ključnu ulogu u pozicioniranju katedrale u popularnoj kulturi i u podizanju svesti o njenom lošem stanju. Knjiga, koja je kasnije adaptirana u različite filmove, uključujući poznani Disneyjev animirani film, prikazuje katedralu kao simbol i veličine i zapuštenosti. Igoovo delo pomoglo je da se podstakne javno interesovanje, što je dovelo do velikih radova na obnovi sredinom 19. veka.
U slavu ponovnog otvaranja Notr Dama, i u Srbiji se planira niz događaja
Izložba „Rekonstrukcija Notr Dama i njeni zanati“ u galeriji Francuskog instituta u Srbiji, biće otvorena 9. decembra, a trajaće do 31. januara 2025.
U izlozima Francuskog instituta u Srbiji biće predstavljene fotografije i infografike koje prate priču o rekonstrukciji, a Notr Dam kroz virtuelnu stvarnost biće predstavljena u galeriji Francuskog instituta, od 9. do 16. decembra.
Od 14. do 17. februara 2025. na sceni Sava centra srpska publika će imati priliku da čuje čuvene "Belle", "Danse mon Esmeralda" i "Le temps des cathédrales" u mjuziklu „Notre Dame de Paris“, nastalom prema Igoovom delu. Ova francuska verzija je ušla u Ginisovu knjigu rekorda po broju prodatih karata, a legendarna "Belle" je priznata kao najbolja pesma 20. veka u Francuskoj.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...