Ponovno otvaranje katedrale Notre Dame zakazano za 2024.

Jedan od najstarijih i najprepoznatljivijih obeležja pariske panorame ponovo će se uzdići.

Toranj Notre-Dame de Paris, koji je izgoreo i dramatično se srušio tokom požara ogromnih razmera 2019. godine, usred je obnove, što je simbolična prekretnica u skoro 900 miliona dolara vrednom renoviranju ove gotičke katedrale koje je konačno pri kraju.

Iako je projekat imao niz velikih izazova, kako u obimu, tako i u dizajnu, ponovno otvaranje najposećenijeg zdanja u Evropi - koje je pre požara godišnje privlačilo oko 12 miliona ljudi - planirano je za 8. decembar 2024. godine, samo malo nakon petogodišnjeg cilja predsednika Emmanuela Macrona da bude otvoreno na vreme za Olimpijskih igara 2024. godine u Parizu. 

Do kraja ove godine, ako sve ide prema planu, biće završen jedan od najvažnijih delova obnove zgrade: postavljanje okvira od čvrstog hrastovog drveta za visoki zvonik. To je delikatan poduhvat koji kombinuje moderne i srednjovekovne građevinske metode i od vitalnog je značaja za obnovu jednog od najvažnijih centara katoličanstva u Francuskoj.

Posetioci prisustvuju događaju Evropskih dana nasleđa u selu za izgradnju Notre-Dame de Paris u Parizu, 13. septembra. Fotograf: Cyril Marcilhacy/Bloomberg Bottom of Form 

"Sada smo uvereni da možemo isporučiti na vreme", kaže Philippe Jost, novi direktor organizacije Rebâtir Notre-Dame de Paris, koja nadgleda projekat. "Ali znamo da stvari mogu poći i pogrešnim pravcem. To je svakodnevna borba." 

Požar koji je uništio deo Notre-Dama u noći 15. aprila 2019. godine šokirao je Francusku i privukao pažnju gledalaca širom sveta. Macron je obećao da će obnoviti katedralu u državnom vlasništvu, staru 860 godina, koristeći donacije koje su pristizale, uključujući i one od nekih od najbogatijih građana zemlje. Rekonstrukcija je testirala tkivo lokalnog zanatstva i obezbedila model koji bi mogao duboko da transformiše filantropsku tradiciju ove države.

Iako su istorijski značaj katedrale i ugled širom sveta održali pažnju na ovom poduhvatu, značajni finansijski doprinosi moćnih milijardera, međunarodnih donatora i korporacija takođe su komplikovali administraciju ovog gigantskog projekta. 

Odbor donatora od 21 člana nadgledao je radove i uključivao je predstavnike Bernarda Arnaulta, drugog najbogatijeg čoveka na svetu i lidera luksuznog carstva LVMH; Françoise Bettencourt Meyers, naslednice bogatstva L'Oréal SA i najbogatije žene; François Pinaulta, osnivača Kering SA koji je vlasnik Guccija; i izvršnih direktora velikih francuskih kompanija poput naftnog giganta TotalEnergies SE, Sanofi i BNP Paribas SA. Za stolom su takođe predstavnici različitih dobrotvornih organizacija, uključujući Friends of Notre-Dame de Paris, organizacije koja je do sada donirala više od 21 milion dolara sredstava, uglavnom prikupljenih od američkih donatora.

Bloomberg

Obnova Notre-Dame nije prošla bez kontroverzi. Postojao je snažan otpor od strane arhitekata, megadonatora i zakonodavaca protiv Macronovog poziva za kreativnim i savremenim dizajnom za novi zvonik. Morao je da se povuče, i novi zvonik je tačna rekonstrukcija verzije iz 1859. godine autora Eugène Viollet-le-Duca, koja je zamenila originalni gotički zvonik. Unutar katedrale, vitraži su očišćeni, a boje na njima osvežene kao deo restauracije koja je takođe obuhvatila deambulatorij hora iz 14. veka.

"Daćemo neki dodatni sjaj", rekao je pozlatar koji je nanosio zlatno lišće na neke od unutrašnjih umetničkih dela na javnom događaju u septembru, koji je bio osmišljen kako bi predstavio lokalne zanatlije koji rade na licu mesta.

Posetioci posmatraju gargulu izloženu tokom Dana evropskog nasleđa. Fotograf: Cyril Marcilhacy/Bloomberg 

Kasnilo se i zbog dugotrajnog čišćenja ostataka olova iz požara koji je predstavljao rizik od trovanja i odluke da se izvrše arheološka iskopavanja unutar katedrale. U avgustu je operacija poremećena smrću direktora projekta generala Jean-Louisa Georgelina u nesreći tokom planinarenja. Rok za završetak radova je takođe produžen. Ponovno otvaranje katedrale krajem 2024. godine označiće gotovo završetak unutrašnjih radova, ali skele će ostati na spoljašnjosti i očekuje se da će obnova u okolini trajati do 2028. godine.

Iza kulisa, francuski nacionalni revizor Cour des Comptes brzo se angažovao nakon požara da prati obnovu i prikupljenih 846 miliona evra (890 miliona dolara), što je rekord za francusku filantropiju koji obuhvata doprinose nekih 340.000 donatora iz 150 zemalja. Sud je dosad objavio dva sveobuhvatna izveštaja, otkrivajući neke od tenzija.

Na početku, korišćenje sredstava "nije bila dovoljno transparentno" i organizatori su zanemarili da postave budžete i odgovarajuće kontrole. Prošlo je više od godinu pre nego što su formirane komisije za nadgledanje radova i donacija. Revizor je upozorio da su propusti predstavljali rizik da se "naruši poverenje javnosti". Takođe je opisao pokušaje donatora da se mešaju u donošenje odluka i unajmljuju spoljašnje stručnjake za smanjenje troškova. U intervjuu, Jost je rekao da su neke od ovih kritika rešene, a odnosi sa donatorima dobri.

"Postavili smo sredstva kako bi donatori mogli da prate napredak radova i kako se troši novac", kaže on, dodajući da su sklopljeni sporazumi sa velikim donatorima koji definišu stopu isplate sredstava kako radovi napreduju.

Još uvek nije rešeno šta uraditi sa viškom novca. Troškovi čuvanja katedrale nakon požara i popravke štete iznosiće oko 700 miliona evra, što dovodi do pitanja u odboru donatora da li se doprinosi mogu iskoristiti za preostale radove koji se procenjuju na dodatnih 170 miliona evra i uključuju obimne spoljne popravke.

Istraga o uzroku požara još uvek traje, iako su izgledi da je u pitanju kriminalni akt gotovo isključeni. Umesto toga, izveštaji su ukazivali na užasno neadekvatne mere bezbednosti u katedrali i na mogućnost da se varnice u oblasti krova - verovatno uzrokovane nepažnjom izvođača - brzo rasplamsaju i progutaju drvene grede iz 13. veka na tavanu, poznate kao "šuma". Nakon požara, isti izvođači su na brzinu ponovo angažovani za obnovu i dodato ih je još, rekao je revizor, proširivši tim na oko 100 kompanija i 500 radnika.

Vlasti obećavaju da 14 miliona posetilaca koji se očekuju u katedrali u njenoj prvoj godini nakon otvaranja neće imati razloga za strah zbog bezbednosti tokom Olimpijskih igara; budući da će zgrada još uvek biti zatvorena i delimično obavijena skelama, posetioci će moći da vide izložbu virtuelne stvarnosti o projektu i izložbu fotografija o umetničkim radovima na katedrali koji će i dalje biti u toku.

Philippe Villeneuve, glavni arhitekta angažovan na projektu. Fotograf: Cyril Marcilhacy/Bloomberg 

Za Philippea Villeneuvea, glavnog arhitektu Notre-Dame, poslednje godine su bile izuzetno zadovoljavajuće, ali i ponekad bolno frustrirajuće. 

"Živimo u društvu koje se plaši svega", kaže on. "Daleko smo otišli od hrabrosti zanatlija koji su vekovima gradili crkve poput ove bez inženjera, nadzornih odbora i osiguravajućih društava. Ne možemo više raditi neke stvari koje su oni radili, i to mi je žao." Odluka da se ne vrati masivni luster "kruna svetlosti" koji je koje je u gotskom stilu dizajnirao Viollet-le-Duca ostaje njegovo najveće razočaranje. "Želeo sam potpunu restauraciju", kaže Villeneuve. "Sveštenstvo se odlučilo protiv toga i ne razumem zašto. Zbog toga najviše žalim." (Luster se sada nalazi u bazilici Saint Denise.)

Stolarska prezentacija na Danima evropskog nasleđa. Fotograf: Cyril Marcilhacy/Bloomberg 

Kao i za mnoge druge na ovom gradilištu - od stolara i kamenorezaca do vajara i pozlatara - obnova Notre-Dama je posao života. Kada mu je pre deset godina dodeljen zadatak na ovom spomeniku, Villeneuve, koji danas ima 60 godina, istetovirao je reprezentaciju zapadnog rozarija katedrale preko svog srca. Nakon požara, dodao je severnu kulu toranj, orgulje, muzičke note, vrh tornja i pero s olovnog petla koje će biti vraćeno na vrh visine od 96 metara. 

Dok trauma zbog požara bledi i planiranje ponovnog otvaranja Notre-Dama započinje, težište se širi na druge spomenike širom zemlje koji takođe hitno trebaju popravku, poput katedrale Vieux Saint-Vincent in Mâconu u srcu vinogradarske regije Burgundije ili ruševina dvorca Château de la Grève u Saint-Martin-des-Noyersu, jednog od retkih dvoraca iz srednjeg veka koji još opstaju u regiji Vendee. Francuska se bori da obezbedi finansiranje za održavanje svojih 44.540 označenih istorijskih građevina - uključujući dvorce, palate i crkve - od kojih je četvrtina u lošem ili opasnom stanju. 

"Francuska ima ogromno nasleđe i njegovo održavanje nije onakvo kakvo bi trebalo da bude. Postoji prava finansijska potreba", rekao je Jost. "Požar je otkrio širinu darežljivosti. Moramo podsticati filantrope da se posvete i manjim spomenicima."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar