Mark Webber, Formula 1: Ako ne grešite, ne činite mnogo

Kakav je osećaj pobeđivati u Formuli jedan i voziti skupocene sportske automobile? Kakav biti uspešan i u sportu i u poslu? Porsche je u Sloveniju doveo svetski poznate ambasadore svog brenda – dizajnerku Niku Zupanc, koja je predstavila poseban umetnički dizajn Porschea 911, i Marka Webbera, nekadašnjeg vozača Formule jedan.

Nika Zupanc i Mark Webber | Jani Ugrin

Redakcija Bloomberg Adrije u Sloveniji razgovala je s Markom Webberom. Neki na pomen njegovog imena prvo pomisle na strašnu nesreću u Le Manu 1999. godine, drugi ga znaju kao iskrenog, direktnog i tvrdoglavog Australijanca koji se takmičio sa najvećim imenima Formule jedan. Nakon Formule jedan nizao je uspehe sa Porscheom u trkama izdržljivosti. Rekao je da je pre više godina sa suprugom bio u Sloveniji i da se rado vraća.

• Penzionisali ste se nakon sezone 2016. Nedostaje li Vam trkanje?

Ne previše. Uopšte mi ne nedostaju trke, nedostaju mi timski rad i ljudi sa kojima sam radio. Poslednjih sedam godina svoje karijere sam imao sreće. Pobedili smo sedam ekipnih prvenstava, četiri s Red Bullom i tri zaredom s Porscheom, što je bilo izvanredno. Rad s Porscheom bio je odličan kraj karijere. Radio sam s najboljim ljudima u industriji sportskih automobila. Ne osećam potrebu za takmičenjem da bih se dokazao. Iskoristio sam svoju priliku u mladosti. Jako sam zadovoljan. Čak i da više nikad više ne stavim kacigu – to je u redu.

Bloomberg Adria

•  Vi ste ambasador brendova Porsche i Rolex. Čime se još bavite? Šta ste nakon penzionisanja uradili sa svojim novcem? Jeste li ga uložili? Jeste li kupili Porscheove akcije? 

Imao sam veliku sreću što sam krajem karijere razvio dobru strategiju. Radio sam i na televiziji, Porsche mi je pomogao da pređem sa trkanja na promociju proizvoda. To nije bilo teško jer se radi o izuzetnom brendu. Imamo mnogo toga zajedničkog. Bio sam u medijskom svetu, snimio sam nekoliko sportskih dokumentaraca, među ostalim i 14 Peaks: Nothing Is Impossible za Netflix, uskoro će izaći i film Villeneuve Pironi. U tome sam stvarno uživao.

Radim i u menadžmentu mladih australijskih sportista. Među njima je trkač Oscar Piastri, koji sledeće godine dolazi u McLarenovu ekipu. To je jako zanimljiv posao, pun izazova, ali na kraju me zaokupi.

Nikki Lauda i Jackie Stewart su mi bili poput očeva, supruga me je takođe podržavala, a to je osnova – oko sebe imati dobru i pouzdanu ekipu sa kojom je užitak raditi.

• Porsche još neće nastupiti u Formuli 1. Šta se dogodilo u pregovorima s Red Bullom?

Sve što znam je da s Red Bullom nije išlo. Porsche je bio zainteresovan, ali nismo došli do tačke u kojoj bismo mogli početi sa saradnjom do 2026. Naravno, oba su mi brenda bliska, pa bi mi saradnja bila zanimljiva. Formulu jedan jako dobro znam, kao i mnogo ljudi u Red Bullu i Porscheu. Na kraju nije išlo. To je jako komplikovano, sve se mora poklopiti.

• Kako Vam se kao ljubitelju benzinskih oktana čine elektrifikacija i hibridizacija trkačkih i drumskih automobila?

Tehnologija je fenomenalna. Podržavaju je i države, pa je moto-sport želi demonstrirati. Trkački automobil Porsche 919 Hybrid iz Le Mana s 800-voltnom baterijom koju smo imali i u Taycanu je bio jako uspešan. Porsche je gotovo jedini koji tehnologiju sa trkačkih automobila pokušava da prenese na drumske. Za to mu treba skinuti kapu. Tu je i električna Formula E. U nadolazećim godinama ćemo videti koliko će zaživeti i postati popularna. Uživa snažnu podršku proizvođača, što je jako važno. Potrošači su još u fazi isprobavanja, prihvatanja i razumevanja vlasništva električnog automobila. Naklonjenost im svakim danom sve jača.

Trkački automobil Porsche 919 Hybrid kojim se pre više godina Mark Webber trkao | Porsche

• Porsche je istovremeno mnogo ulagao u sintetička goriva. Da li je to pravi smer za industriju?

Jeste, apsolutno! Krajem godine ću posetiti kompaniju biogoriva. Treba biti otvoren. Porsche je od 1950-ih do danas usredsređen na potragu za najboljim mogućim pogonom i trajnim rešenjima. Gde se kao brend treba usmeriti i šta predstaviti kupcima? Moramo im nuditi sportski doživljaj i auto koji je nadogradnja njihove ličnosti. Moramo očuvati užitak. Napredak, preciznost i pouzdanost ostaju Porscheova suština.

• Ovo pitanje je možda retoričko. Koji auto vozite?

Svakodnevni auto mi je običan 911, a imamo još nekoliko "cayennea". Otac mi je takođe vozio "cayenne". Dobar je za prevoz pasa, bicikala, jako je funkcionalan i odličan za duža putovanja.

• Koji je najbolji auto koji ste ikada vozili i zašto?

Obožavam "porsche GT3 RS 4.0" generacije 997. Odličan Metzgerov zadnji pogon, automobil nije pretežak, obline generacije 997 su predivne. To je izvanredan auto, čistokrvna, originalna i prelepa mašina. Danas imamo novi GT3 RS koji u poslednje vreme često vozim i vrlo je aerodinamičan. Ipak, zbog obima vozila dostupnih nama trkačima jako je teško odabrati. Tu je, na primer, i "porsche 959". Taj auto je za svoje vreme bio elitan – tehnologija mu je bila izvanredna, kupci su bili pobednici...

• Tokom čitave svoje karijere ste napredovali, pobeđivali i na najvišim nivoima postizali odlične rezultate. Kako ste to uspevali? Šta biste savetovali ljudima koji žele da uspeju u sportu, poslu i šire?

Važan je pozitivan način razmišljanja. Ako želite lično napredovati, naletećete na izazove. Mnogi će vam ljudi govoriti da to ne možete. Tako je bilo i meni na početku karijere. Kad sam napustio Australiju, većina je, a posebno stručni novinari, govorila da ću se kroz šest meseci vratiti – 25 godina kasnije još sam uspešan. Ljudi koji ne vide za šta ste sposobni ili koliko ulažete u svoj rad neće pozitivno uticati na vas.

Potom postoji razlika između discipline i samodiscipline. Disciplina je kad vam neko sa nečim pomogne. Samodisciplina je kad to morate obaviti sami. Obavite li to sami, ulažete u svoj napredak, strastveni ste.

Greške morate prihvatiti i iz njih učiti. Greške su dobre, morate grešiti. Ako ne grešite, ne činite mnogo. Kad naletite na prepreku, morate se pribrati i pokušati ponovo. Ne plašite se tuđeg ugleda. Ne smete biti arogantni, treba imati poštovanja, ali ne precenjujte druge jer bi to na vas moglo negativno da utiče. Budite samouvereni i izazovite ih.

• Pratite li i dalje Formulu jedan? Šta mislite o dramatičnom kraju prošle sezone i takozvanom "cashgateu" koji trenutno odjekuje Formulom jedan?

Poslednja sezona je bila divlja. Tako nešto nikad više nećemo videti. To što su Max Verstappen i Lewis Hamilton uspevali 12 trka zaredom bilo je fenomenalno. Fenomenalna sezona, ali sa bizarnim završetkom. Ne mogu da kažem da Max nije zaslužio titulu, a isto vredi za Lewisa. Sve je zavisilo od poslednjeg kruga. Još ne mogu da verujem. Kad se setim emocija svih uključenih, to je obojici vozača bilo vrlo zahtevno, ali Lewis je vrhunski čestitao Maxu. To je bio prva Maxova titula i mogao bi ih osvojiti još kad bi imao pravi trkački auto.

FIA (Fédération Internationale de l'Automobile, prim. prev.) mora da reši slučaj "cashgatea". Priču pratimo kroz medije, što je samo deo celine.

• Ko Vam je u trkačkoj karijeri bio najzahtjevniji protivnik? Jeste li imali uzora?

Uzor mi je bio Alain Prost, junak mog detinjstva. Među najteže suparnike bih uvrstio dvojicu trkača. Michael Schumacher je bio jako zahtevan suparnik, iako sam se protiv njega trkao pri kraju, a ne na vrhuncu njegove karijere. Ako se osvrnem na 2010. godinu, kad sam se takmičio sa Lewisom Hamiltonom, Fernandom Alonsom, Sebastianom Vettelom, Jensonom Buttonom, Kimijem Raikkonenom, Robertom Kubicom i Nicom Rosbergom, među njima je najpotpuniji i najizuzetniji bio Lewis. Nedeljama je i Alonsa bilo jako teško prestići. Ipak, pogledam li širu sliku, Lewis je ipak bio malo brži. On je već u svojoj prvoj sezoni ostvario izvanredan uspeh.

• Na koji ste trenutak u karijeri najponosniji?

Pobede su uvek slatke. Prva mi je pobeda u Formuli jedan u Nemačkoj bila jako važan dan. Bila je ogromno olakšanje i za mene i za ljude koji su me pripremali. Priča o 12 godina velikog truda. Važno mi je bilo što nismo samo imali sreće, sve smo pošteno pobedili. Potom su mi važne pobede na jedinstvenoj stazi u Monte Karlu. Onda pobeda u engleskom Silverstonu. To su mi bili jako radosni trenuci jer sam ih delio sa mehaničarima, ekipom i drugima. Vozač je samo produžetak velike ekipe. Mi trkači nismo ništa bez ljudi koji iza nas stoje, pa kad vidim koliko su radosni... Svako igra svoju ulogu, a vozač mora u ring, što je izvanredno.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar