Ovo su marke koje najviše zarađuju na svakom prodanom automobilu

Automobili su poslednjih godina postali znatno skuplji. Mnogi stoga pomisle da automobilske kompanije na automobilima masno zarađuju. Da li je to istina? Proverili smo kakve prihode ostvaruju automobilski brendovi po prodatom automobilu. Koji brendovi mogu da se pohvale najvišim prihodima? Koji imaju najveće dobiti?

Kada je reč o visokim prihodima ili dobiti po prodatom automobilu, svima prvo na pamet padaju premijum brendovi i proizvođači butik sportskih automobila. Na vrhu liste caruje Ferrari. Slavni italijanski proizvođač može da se pohvali jednim od najpoželjnijih brendova, što ujedno i dobro naplaćuje.

Ferrari u sopstvenoj stratosferi

U 2025. godini prodali su samo 13.640 automobila, ali su na svakom u proseku ostvarili više od 440.000 evra prihoda. Udeo najekskluzivnijih modela, poznatih pod nazivom Icona, smanjili su sa dva na jedan odsto, ali su na sedam odsto povećali udeo automobila iz posebnih serija. Preostalih 92 odsto prodaje čine modeli iz redovne ponude. Brend nije pogodio ni pad prodaje u Kini, niti američke carine. Prosečni prihodi po automobilu samo su u 2025. godini porasli za gotovo 24.000 evra (5,7 odsto), što je više nego što neki brendovi ostvare ukupnog prihoda po celom automobilu.

 

 

Ispod vrha poređali su se ostali slavni evropski brendovi. Sa priličnim zaostatkom sledi Lamborghini. Dolaskom hibrida znatno su povisili cene modela. Prosečni prihod po automobilu porastao je na nepunih 298.000 evra. Sa drugog mesta istisnuo je Aston Martin, kome su prosečni prihodi pali za 40.000 evra (13,1 odsto) na nepunih 270.000. Sledi Bentley, gde su prosečni prihodi ostvareni po automobilu porasli na 256.638 evra. Sa pozamašnim zaostatkom prvih pet zaključuje Porsche, koji je prosečne prihode po automobilu povećao za 4.000 evra na dobrih 120.000 evra.

Zatim slede premijum brendovi. Najviše je pozicioniran Mercedes-Benz, čiji su prihodi poslednjih godina stabilni - iznad 50.000 evra. Prosečni prihod kod brendova grupacije BMW Group (BMW, Mini i Rolls-Royce Motor Cars) pao je za 3.000 evra na 47.716 evra. Tik iza njih je Volvo Cars, koji je zabeležio blagi rast.

Za proračun smo koristili prihode automobilskog odeljenja, u slučajevima kada su ti podaci bili zasebno prijavljeni. To znači da oni ne sadrže prihode od finansijskih usluga ili usluga mobilnosti. Ako brend zaradi 100.000 evra po automobilu, to ne znači da je reč o prosečnoj prodajnoj vrednosti. Reč je o prihodu po vozilu. Brojke otkrivaju koliko prihoda kompanije u proseku ostvare po prodatom vozilu. Ne samo njegovom prodajom, već i kroz dodatnu opremu, servis i druge povezane usluge. Brendovi u prihode od automobila ubrajaju i prihode od prodaje rezervnih i zamenskih delova, a negde je uključena i prodaja privrednih vozila. Često je reč o skupu srodnih delatnosti.

Masovni brendovi više zarađuju na dostavnim vozilima

Slede brendovi privrednih vozila Volkswagen i Ford Motor Company. Uvrstili su se iznad Tesle i Audija, kao i iznad svojih brendova putničkih automobila. Brend Volkswagen je u proseku po automobilu ostvario 17.890 evra prihoda, što je 500 evra manje nego u 2024. godini. Najniže prihode po automobilu u našem poređenju ostvarili su kineski proizvođači BYD i Geely. U proseku su po prodatom automobilu ostvarili 17.632, odnosno 14.106 evra.

BYD i GM odabrali suprotnu taktiku

BYD odskače zbog snažnog pada u 2025. godini za čak 5.811 evra (24,8 odsto). Za to su krivi cenovni rat na domaćem tržištu, veći udeo prodatih jeftinijih vozila, kao i pad vrednosti juana. Na taj način Kina cenovno zaoštrava rat na drugim tržištima. Na drugoj strani je američki General Motors (GM), koji je zabeležio najveći rast za 6.279 evra, odnosno 23,7 odsto. On je primenio obrnutu taktiku u poređenju sa BYD-jem.

 

 

Kompanija se povukla sa kineskog tržišta, što je uzrokovalo veliki pad prodaje. Usredsredili su se na domaće severnoameričko tržište, gde prodaju velike pikapove i SUV-ove koji donose veću zaradu i dobit. Dok je BYD žrtvovao prihode kako bi osvojio tržišni udeo, General Motors je žrtvovao tržišni udeo kako bi povećao prihode i profitabilnost.

Fijasko Porsche, katastrofa Aston Martin

Čak i ako kompanija po automobilu ostvari visoke prihode, to još uvek ne znači da na njemu dobro zarađuje. Kompanija može po automobilu ostvariti mnogo prihoda, ali ako su troškovi visoki, stvarna zarada može biti mala ili čak negativna. Prihodi govore koliko novca ulazi u kasu, a dobit koliko ga tamo i ostane.

Za nekoliko evropskih kompanija, za koje su podaci dostupni, izračunali smo i operativnu dobit po prodatom automobilu. EBIT po vozilu otkriva koliko dobiti pre kamata i poreza u proseku ostane na svakom prodatom automobilu.

 

 

I ovde se izdvaja Ferrari, kod kojeg je EBIT po automobilu iznosio čak 154.692 evra. Kod Lamborghinija je više nego upola manji i iznosi 71.462 evra. Sledi ga Bentley sa 21.321 evrom dobiti pre kamata i poreza. Audi ostvaruje više od BMW-a, a još više od Mercedes-Benza. Volkswagen je na nivou koncerna ostvario manje od hiljadu evra EBIT-a. Najniži je bio kod Cupra, gotovo nula. Prvenstveno zbog agresivnog ulaganja u širenje, električne ponude koja je manje profitabilna, kao i carina na modele proizvedene u Kini.

Automobil može da košta mnogo i da i dalje donosi gubitak

U 2025. godini Porsche je po automobilu ostvario samo 338 evra EBIT-a. To je povezano sa promenom strategije -troškovima restrukturiranja, otpisima, kao i prilagođavanjem programa klasičnim modelima. Reč je o privremenom efektu. Porsche je i dalje profitabilan brend, samo je kompanija u 2025. godini zbog velikih grešaka uprave morala da izvrši otpise razvojnih i strateških ulaganja. U 2024. godini Porsche je ostvario gotovo 17.000 evra EBIT-a.

Duboko u crvenom je Aston Martin. Iako brend ostvaruje veoma visoke prihode po automobilu, u 2025. godini proizveli su gotovo 35.000 evra gubitka. Britanski butik brend pati zbog svoje male veličine. Nije pod okriljem većeg koncerna koji bi sufinansirao razvoj ili nove modele. Aston Martin je veoma mali, što znači da se visoki fiksni troškovi dele na mali broj vozila. Ona takođe moraju da pokriju visoke troškove razvoja i proizvodnje, koji prihode stvaraju sa vremenskim odmakom.