Zašto su zelene mikrobiljke više od trenda u gastronomiji

Ljudi žele da se hrane zdravije, a to je pokazao i nedavni izveštaj FMI (Udruženje prehrambene industrije) u kojem se navodi da 44 odsto prodavnica povećava prostor za sveže proizvode. Agencija za istraživanje tržišta Mintel u svojim junskim izveštajima takođe ukazuje da "postoji značajan porast preferencija potrošača za zdraviju, svežiju hranu sa većom nutritivnom vrednošću".

Upravo takav proizvod, hrana sa visokom hranljivom vrednošću i koncentracijom korisnih jedinjenja, jesu zelene mikrobiljke, za koje poslednjih deset godina interesovanje naglo raste. Globalno tržište ovih minijaturnih biljaka procenjeno je na 1,77 milijardi dolara u 2022. godini, a očekuje se da dostigne 5,82 milijarde dolara do 2031. godine sa godišnjom stopom rasta od 14,31 odsto od 2023. do 2031. godine.

Za ovu superhranu, kako je nazivaju, sve veće interesovanje pokazuju i zemlje u Adria regionu. Donedavno, zelene mikrobiljke su na ovim prostorima korišćene uglavnom kao dekorativni element u odabranim restoranima kako bi dodale vizuelnu privlačnost jelima, ali danas se njihova uloga u gastronomiji znatno širi.

"I kod nas se sve više traži ova hranu koja je ne samo ukusna, već i hranljiva", kaže Sanja Bačevski, inženjer hortikulture, koja skoro pet godina u starom gradu Ohrida uzgaja zelene mikrobiljke i jestivo cveće i jedna je od retkih u zemlji koja se trudi da podigne svest o ovim visokonutritivnim biljkama.

U svojoj bašti ima zelene mikrobiljke od kukuruza, brokolija, suncokreta, rotkvica, crvenog i zelenog kupusa, bele slačice, graška i još nekoliko vrsta koje proizvodi za ličnu upotrebu. Ističe da ove biljke ne samo da su bogate hranljivim materijama, već i daju poseban ukus i teksturu jelima. Na njenom stolu redovno se nalaze i jestivi cvetovi koji na Balkanu još uvek nemaju široku primenu.

 

Sanja's Microgreens

 

"Nasturcijum ima blag ukus bibera, viola je delikatna i dekorativna, a begonija dodaje kiselkastu, osvežavajuću notu, ali i vizuelnu privlačnost salatama i desertima", otkriva Bačevski.

Sagovornica Bloomberg Adrije je prošle godine osnovala i startap Sanja’s Microgreens, koncept koji zainteresovanim turistima nudi neobično gastronomsko iskustvo - branč sa zelenim mikrobiljkama. Meni se sastoji od inovativne hrane sa kojom, kako kaže, želi da istakne važnost svežih organskih sastojaka i hranljivih svojstava zelenih mikrobiljaka, a u velikoj meri je inspirisan tradicionalnom makedonskom kuhinjom.

Turli tava sa uljem od peršuna i zelenim mikrobiljkama, đomleze posluženo sa zelenim mikrobiljkama, uljem od bundeve i jestivim cvećem, i ravanija prilagođena upotrebom lažnog kavijara napravljenog od domaćeg soka od višnje i jestivih cvetova, deo su obroka koje možete probati na njenoj domaćoj terasi, sve upareno sa odgovarajućim lokalnim vinima.

"Ovaj branč, koji košta oko 30 evra po osobi, gosti prepoznaju ne samo kao obrok, već i kao kulturno i kulinarsko iskustvo koje spaja lokalnu tradiciju sa modernim i zdravim trendovima", kaže Bačevski.

Pored Makedonaca, najveće interesovanje za njenu kuhinju pokazuju turisti iz zapadne Evrope, posebno iz Nemačke, Španije i skandinavskih zemalja, koje su poznate po svojoj sklonosti ka zdravoj ishrani i organskim proizvodima.

 

Sanja's Microgreens

 

Šta su zelene mikrobiljke i zašto su hrana budućnosti

Zelene mikrobiljke su mlade hranljive biljke koje se beru u ranoj fazi, kada im narastu prvi listovi. Neko povrće nije jestivo kao zelene mikrobiljke zbog toksičnih molekula u centralnom stablu i/ili u listovima. Takvi su, na primer, paradajz i krompir.

Zelene mikrobiljke se koriste kao dodatak salatama, šejkovima, sendvičima i drugim jelima, povećavajući njihovu nutritivnu vrednost i poboljšavajući ukus. Zbog brojnih zdravstvenih prednosti nazivaju ih "hranom budućnosti".

"Zelene mikrobiljke sadrže značajno više vitamina i minerala u poređenju sa zrelim biljkama, lako se vare i mogu pomoći u poboljšanju sistema za varenje. Dodatno, doprinose jačanju imuniteta i odličan su izbor za ljude koji traže način da unesu više hranljivih materija bez konzumiranja velikih količina hrane", ističe naša sagovornica.

Sanja's Microgreens

 

Kako se sade i uzgajaju

Postupak sadnje zelenih mikrobiljaka je jednostavan. U saksiju ili u plitku posudu prvo se stavlja tanak sloj zemlje ili kokosovog supstrata. Zatim se seme ravnomerno posipa i lagano pritisne u zemlju. Potrebno je umereno zalivati nekoliko puta tokom dana, a najbolje raste na indirektnoj svetlosti.

Mikrobiljke obično treba da se "podšišaju" od sedmog do 21. dana nakon klijanja. Kada dostignu visinu od oko pet do deset centimetara, seku se iznad zemlje i spremne su za konzumaciju. Laka sadnja i uzgajanje u kontrolisanim uslovima i u urbanim sredinama ih čini idealnim čak i za početnike u baštovanstvu.

"U vreme kada populacija raste, a resursi se smanjuju, jedino ovakav tip proizvodnje može da obezbedi efikasno rešenje za održivu i hranljivu ishranu", odlučna je Bačevski.