Ruski upadi u vazdušni prostor NATO-a podstiču ulaganje u evropsku odbranu

Nedavne povrede vazdušnog prostora NATO-a od strane Rusije podstakle su Evropu da ubrza izgradnju takozvanog "zida od dronova" na istočnoj granici Alijanse. Veliki proizvođači oružja pozdravili su inicijativu, ističući da bi nova politika mogla postati ključni odgovor na rastuće bezbednosne pretnje.

Da podsetimo, evropski odbrambeni sektor prolazi kroz duboku transformaciju. Rat u Ukrajini, rastuće geopolitičke tenzije i smanjenje oslanjanja na vojnu podršku SAD primoravaju članice NATO-a da brzo ulažu u dronove i sisteme protivvazdušne odbrane. Samo u 2025. godini, evropski saveznici NATO-a će u proseku trošiti 2,2 odsto BDP-a na odbranu, dok će Estonija, Letonija i Poljska premašiti 4,7 odsto.

 

Za investitore, to znači da sektor odbrane ostaje u centru pažnje uprkos već visokim procenama i snažnom rastu cena poslednjih godina.

Od profilisanih giganata do novih inovatora - ko privlači kapital

Evropski odbrambeni sektor poslednjih godina izlazi iz senke i sve više ulazi u investicione portfolije. Razlog nije samo rastuća geopolitička nestabilnost već i strukturna promena u bezbednosnoj politici unutar EU i NATO-a.

U samom centru ovog procesa su Airbus i Leonardo, ključni igrači u projektima kao što su Eurodron i borbeni sistem sledeće generacije FCAS. Njihovo učešće osigurava dugoročne ugovore, a postepeno povlačenje zastarelih platformi dodatno stimuliše prihode. Leonardo je proširio svoj fokus na dronove sa veštačkom inteligencijom i partnerstvo sa turskim Baykarom, ciljajući brzorastuće evropsko tržište bespilotnih letelica vredno oko 100 milijardi dolara.

Thales i Rheinmetall šire svoje poslovanje na digitalno bojno polje, gde algoritmi i softverska rešenja sve više dobijaju istu težinu kao i tradicionalno oružje. Njihova stručnost u sistemima usmerenim na veštačku inteligenciju svrstava ih među lidere u segmentu hibridnog ratovanja, što je prioritet odbrambene strategije EU.

Švedski Saab aktivno učestvuje u evropskim inicijativama za jačanje odbrane i vidi "zid dronova" kao priliku za saradnju i dodatni rast. Kompanija je poznata po svojoj fleksibilnosti i inovativnosti u nišnim odbrambenim segmentima. Pored ovih poznatih odbrambenih giganata, istakli smo i zanimljivu francusku odbrambenu kompaniju koja je ove godine nadmašila rast najpopularnijih akcija. Exail je ranije poslovao prvenstveno u civilnom i istraživačkom okruženju, od podvodnog mapiranja do robotske inspekcije teško dostupnih područja. Međutim, poslednjih godina kompanija je sve više usmerila svoj fokus ka odbrambenoj industriji. Povećanje potražnje za naprednim rešenjima u pomorskom minskom ratovanju i autonomnim sistemima otvorilo je ogroman prostor u odbrambenom sektoru, a Exail je imao proizvode i znanje spremne da odgovore na te potrebe.

 

 

Iako su procene vrednosti ovih kompanija već naglo porasle od početka godine, analitičari procenjuju da i dalje postoji prostor za rast. Razlog leži u višegodišnjim ugovorima i strateškoj autonomiji koju Evropa želi da postigne u odbrani.

AI i autonomni sistemi otključavaju novu vrednost za ulagače

Jasno je da ovo više nije samo entuzijazam malih investitora. Institucionalni investitori i velike banke su otvoreno optimistični, a izdaci za odbranu u Evropi nisu prolazni trend. Međutim, ostaju dva pitanja.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja u finansijskim krugovima jeste da li se odbrana može smatrati "recession-proof"  sektorom. Odgovor je da. To je jedna od retkih oblasti gde nacionalni budžeti rastu čak i dok šira ekonomija stagnira. Ovo je politički nesumnjivo, posebno u trenutnim okolnostima. Odbrana možda nije potpuno otporna na udarce, ali u vremenima recesije ostaje jedinstveno zaštićena.

 

Drugo pitanje je, da li je prekasno za ulaganje u akcije odbrambene industrije? Neki će reći da je eksplozivna faza već iza nas, dok drugi tvrde da "pametni kapital" tek sada ulazi. Ono što je sigurno jeste da fabrike koje se danas grade neće početi sa isporukom do 2027. godine, a budžeti koji se sada potpisuju protežu se do 2030. godine. Dakle, investitori koji odbranu posmatraju kao tehnološki "rally" mogli bi da propuste prirodu rasta odbrambenog sektora, koji je spor, postepen i koji država potpuno podržava.

Ulaganje u evropske akcije odbrambene industrije danas možda neće doneti onakve prinose kakve su videli početkom 2023. Ali sve je jasnije da sektor više nije toliko cikličan koliko strateški. Oni su u samom srcu najozbiljnijeg industrijskog i političkog projekta Evrope od uvođenja evra.

Pitanje je, dakle, ne samo da li smo propustili poletanje već da li razumemo novu normalnost. A za one koji je razumeju i koji traže stabilnost u nestabilnom svetu, dugoročno finansiranje i otpornost na makroekonomske šokove, odbrana ostaje zanimljiv sektor.