NATO traži od evropskih zemalja članica da pet puta povećaju kapacitete za protivvazdušnu odbranu sa kopna, dok alijansa ubrzano pokušava da popuni ključni bezbednosni jaz usled pretnje od ruske agresije, rekli su upućeni izvori. Ova inicijativa biće tema razgovora na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu u četvrtak, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer se pregovori vode iza zatvorenih vrata.
Cilj povećanja kapaciteta za protivvazdušnu odbranu odnosiće se kolektivno na evropske članice NATO-a, iako će pojedinačni doprinosi varirati, rekli su izvori. Nije preciziran vremenski okvir za sprovođenje ovog plana.
Ministri će ove nedelje već usvojiti jednu od najambicioznijih odluka o povećanju zaliha naoružanja još od Hladnog rata, u okviru evropskih i kanadskih napora da se ponovo naoružaju i smanje svoju zavisnost od američkih odbrambenih sistema. Sastanak u Briselu poslužiće i kao priprema za samit lidera koji će se održati 24. i 25. juna u Hagu.
Opširnije
Srbija je zvanično postala deo SEPA-jeftnije transakcije u evrima
'Najraniji datum operativne spremnosti za pružaoce platnih usluga iz Srbije jeste maj 2026. Tačan datum biće saopšten kasnije', kažu iz Narodne banke Srbije.
22.05.2025
SAD i EU se dogovaraju o prekidu vatre u Ukrajini – sledi ultimatum Moskvi
SAD i ključne evropske zemlje dogovaraju se o zajedničkom ultimatumu Moskvi – ili prekid vatre, ili nove sankcije.
10.05.2025
Vojni startapi - kalifornijski balon, haos u Pentagonu i NATO milioni
Evropska unija se preusmeravanjem pažnje SAD i posledično NATO saveza na azijski istok neminovno suočava sa izazovom unapređenja samostalnih odbrambenih kapaciteta, što podstiče ulaganja u jačanje domaće industrijske baze.
07.05.2025
Evropske akcije se bolje drže od američkih u 2025.
Čini se da berze u Evropi bolje podnose haos koji na svetskim tržištima izaziva Trumpova politika.
06.05.2025
Ovo povećanje vojne opreme deo je šire strategije povećanja izdvajanja za odbranu u okviru cele alijanse. Podstaknute stavovima američkog predsednika Donalda Trumpa, članice NATO-a sve više se okupljaju oko cilja da izdvajaju pet odsto svog BDP-a za bezbednost - od čega 3,5 odsto za osnovne vojne potrebe, a dodatnih 1,5 odsto za troškove povezane sa odbranom, uključujući infrastrukturu, sajber-odbranu i civilnu pripremljenost.
"Nismo u ratu, ali nismo ni u miru", rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rutte na sastanku u Vilnjusu u ponedeljak. "Moramo nastaviti da jačamo našu odbranu i odvraćanje, što znači da se moramo preusmeriti ka potpunoj spremnosti za rat", dodao je.
Prema rečima jednog visokog evropskog vojnog zvaničnika, članicama NATO-a očajnički su potrebni dodatni sistemi za protivvazdušnu odbranu sa kopna koji štite od sve sofisticiranijih dronova, projektila i borbenih aviona.
Alijansa je poslednjih trideset godina smanjivala ovakve kapacitete, jer je pažnju sa posthladnoratovskog okvira preusmerila na pretnje iz regiona Bliskog istoka i Severne Afrike, dodao je zvaničnik.
Nemačko povećanje kapaciteta
Ta računica se promenila nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i rastućeg straha među državama članicama NATO-a na istočnom krilu, koje veruju da je Kremlj možda udaljen samo nekoliko godina od mogućnosti da izvrši napad.
Sistemi protivvazdušne odbrane predstavljaju srž ovog povećanja kapaciteta - i spadaju među najskuplja sredstva koje alijansa planira da nabavi. Nemačka je ponudila da preuzme vođstvo u zajedničkim projektima Evropske unije u oblasti protivvazdušne odbrane, nakon što je Brisel pozvao članice da zajednički ulažu u oblasti od zajedničkog interesa.
Kancelar Friedrich Merz je odlučan da ubrza veliko povećanje nemačke potrošnje za odbranu i uloži milijarde evra u dodatne sisteme protivvazdušne zaštite, prema rečima osobe upoznate sa razgovorima u Berlinu. To će uključivati i proširenje inicijative "Evropski vazdušni štit" (engl. European Sky Shield), koju je pokrenuo Merzov prethodnik Olaf Scholz. Ovaj projekat, uz podršku NATO-a, ima za cilj da izgradi evropski sistem protivvazdušne odbrane sa kopna, osmišljen za obaranje balističkih projektila.
Odgovarajući na zahtev za komentar, zvaničnik NATO-a izjavio je da su "vazdušna i raketna odbrana, oružje dugog dometa, logistika i kopnene snage među glavnim prioritetima".
"Nastavljamo da revidiramo našu formaciju snaga, modernizujemo komandnu strukturu i jačamo našu integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu", dodao je zvaničnik NATO-a.
- U pisanju teksta pomogao Slav Okov.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...