Vojni startapi - kalifornijski balon, haos u Pentagonu i NATO milioni

Ukrajinski rat i drugi krstaški pohod Donalda Trumpa na vrh predsedničke administracije u SAD su glavni inicijatori ulaganja u odbrambene aktivnosti na obe strane Atlantika. Evropska unija se preusmeravanjem pažnje SAD i posledično NATO saveza na azijski istok neminovno suočava sa izazovom unapređenja samostalnih odbrambenih kapaciteta, što podstiče ulaganja u jačanje domaće industrijske baze. Slično se dešava i u SAD, jer je tamošnje ministarstvo odbrane, kojim rukovodi Pete Hegseth, najavilo rekordni budžet za podsticanje startap kompanija od 1.000 milijardi dolara.

Nakon ostavke savetnika za nacionalnu bezbednost Mikea Waltza, što predstavlja prvi udarac za MAGA pokret u Trumpovoj administraciji, Hegseth se suočava sa neizvesnošću sopstvene pozicije, dok istovremeno Pentagon intenzivira ulaganja u odbrambene startap kompanije specijalizovane za napredne tehnologije poput robotike i veštačke inteligencije (AI).

Ministarstvo odbrane je predložilo rekordni budžet od bilion dolara, što nesumnjivo povećava interesovanje investitora za startap kompanije u odbrambenoj oblasti. Istovremeno, fondovi rizičnog kapitala proučavaju i profitabilnost ulaganja u startap kompanije koje posluju kako sa američkom vladom, tako i sa privatnim sektorom.

 

Reka kapitala

Prema navodima portala Pitchbook, startap kompanije u Kaliforniji koje još uvek nisu ostvarile prihode, u prvom kvartalu ove godine zabeležile su vrednovanja od 100 miliona dolara.

Dolazak Hegsetha i njegovih najava o povećanim ulaganjima Pentagona u startap kompanije je odmah izazvao nagli rast interesovanja privatnih investitora za posao - investitori su tako u prvim mesecima 2025. godine u odbrambenu i svemirsku tehnologiju uložili više od 1,5 milijardi dolara, uključujući 600 miliona dolara za kompaniju Saronic, koja razvija bespilotna pomorska plovila i 240 miliona dolara za startap Shield AI za njihove robotske i autonomne sisteme dronova.

Potencijalno opasna simbioza politike i kapitala mogla bi u slučaju kanalisanja kapitala u startap kompanije, koji ponegde i za 100 puta prevazilazi njihove stvarne prihode, prema nekim prognozama već naduvavati balon. To je uglavnom posledica činjenice da Hegseth u javnosti stvara sliku čoveka sa dobrim vezama u Silicijumskoj dolini, što bi moglo unaprediti položaj tehnoloških startap kompanija u odbrambenoj industriji.

Hegsethov lov na veštice

Koliko su neosnovana takva krajnje špekulativna razmišljanja, dokazuje poslednji skandal sa otkrivanjem tajnih podataka "Signalgate", zbog kog je Waltz izgubio poziciju i u koji je bio upleten i Hegset, koji zasad – uprkos špekulacijama – još uživa poverenje Donalda Trumpa.

Wall Street Journal je nedavno izveštavao o tome kako u Pentagonu nakon njegovog dolaska vlada haos, jer je ministar odbrane zamenio mnogobrojan vodeći kadar koji je bio iskusan, ali po proceni nove administracije nedovoljno lojalan Trumpu da bi opstao. Brojni među njima bili su podvrgnuti čak i testiranju na poligrafu, u nastojanju da se identifikuje ko je odavao poverljive informacije javnosti.

NATO kao investitor rizičnog kapitala

Sličan pristup podrške startap kompanijama u želji da se nadomesti mogući "izostanak" američke vojne pomoći Evropi preduzima i NATO. Savez je osnovao tehnološki fond u visini milijarde evra, koji je prema navodima Bloomberga podržao nemačku kompaniju koja proizvodi samovozeće robote za vojsku, što je do sada druga investicija u neku startap kompaniju.

Pored toga, savez u svom "investicionom arsenalu" ima i akcelerator odbrambenih inovacija za severni Atlantik, odnosno DIANA, koji je takođe deo NATO-ovog obnovljenog pristupa u ulozi investitora rizičnog kapitala.

Sa ova dva entiteta savez pokušava da ojača poslovanje startap kompanija koje se bave sajber-bezbednošću, obaveštajnim aktivnostima i energetskom otpornošću.

Kompanija ARX Robotics sa sedištem u Minhenu prikupila je devet miliona evra finansija, od čega je više od polovine došlo iz NATO inovacionog fonda. Krug finansiranja podržali su i nemački fondovi Project A Ventures i Discovery Ventures.

NATO je fond osnovao nakon više od godinu dana trajanja ruske invazije na Ukrajinu, a finansiraju ga 24 od 32 države članice saveza. Njegov zadatak je da ulaže u nove kompanije u oblasti odbrane, sajber-bezbednosti i srodnih oblasti u vreme brzih inovacija na bojištu.

Između ostalog, ukrajinski rat izazvao je velike korake u oblasti tehnologije oružja. Upotreba jeftinih dronova u ratu u Ukrajini pokazuje ključnu ulogu robota, povezanih sa softverom za veštačku inteligenciju, u savremenim konfliktima.

Pomenuta nemačka kompanija ARX izjavila je da su njihovi kopneni dronovi jeftini i modularni. Moguće ih je opremiti opremom kao što su radar, uređaji za uklanjanje mina ili medicinska nosila, i mogu se adaptirati na terenu. Kompaniju su 2022. godine osnovala tri nemačka vojna veterana, a do sada su proizveli 12 robota koji su raspoređeni Nemačkoj i Ukrajini. ARX je prošle godine ostvario 308 hiljada evra prihoda od prodaje, a u prvom kvartalu još dodatnih milion. U martu je kompanija najavila partnerstvo sa Daimler Truckom za integraciju softvera u vozila proizvođača.

Odbrana od dronova

Treba istaći i kompaniju Helsing, takođe iz Minhena, koja je do nedavno jasno izražavala opredeljenje protiv vojne primene svojih dronova, ali ju je na kraju privukao trend povećanih evropskih ulaganja u odbranu.

Kompanija, prema navodima Bloomberga, vredi pet milijardi evra i sklopila je nekoliko većih poslova sa odbrambenim kompanijama, te je privukla ugledne investitore, uključujući Daniela Eka iz Spotifyja. Trenutno razvija novi jurišni dron HX-2, čija je posebnost to što je otporan na elektronske oblike ometanja, što je česta taktika koju Rusija koristi u Ukrajini.

Sličan sistem odbrane od dronova, na primer, razvija i slovenački Timtec Defense. Prema rečima suosnivača Iva Boscarola, Timtecova odbrana je dizajnirana tako da onemogućava funkcionisanje elektronike dronova i drugih vođenih projektila - kada ga pasivni sistem detektuje, u sledećem koraku mu uništava upravljanje.