Noćna mora za srpske vozače: EES preti kolapsom transporta kroz Šengen

Evropska unija (EU) uvodi jednu od najznačajnijih reformi granične kontrole u poslednjim decenijama i u tome je neumoljiva, iako šteta neće biti velika samo za treće zemlje već i za privredu samog bloka. Reč je o uvođenju Entry/Exit Systema (EES), koji s radom treba da krene 12. oktobra 2025, a potpuna primena se očekuje do 10. aprila 2026. godine.

EES će prevashodno pogoditi zemlje van EU, poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Turske, ali i one koje su u EU, ali ne i u Šengenu (Bugarska, Rumunija i Kipar). Osnovni cilj sistema je automatska provera da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak od 90 dana u Šengenskom prostoru, u periodu od 180 dana. Za građane Srbije, koji su među najčešćim putnicima van EU u regionu, to znači da će svaki prelazak granice sa Hrvatskom ili Mađarskom biti zabeležen u digitalnoj bazi, a stavljanje pečata i nedoslednost provere, uzrokovana ljudskim faktorom, postaće prošlost.

Umesto fizičkog pečata u pasošu, sistem beleži: datum i mesto ulaska i izlaska, vrstu putne isprave, biometrijske podatke (fotografiju i otiske prstiju, prikupljene prilikom prve registracije). Informacije se čuvaju tri godine.

Vozači kamiona najpogođeniji, a već ih je malo na tržištu

Za profesionalne vozače kamiona, EES će predstavljati noćnu moru u najavi, budući da ih čeka elektronska kontrola čim stignu na granicu sa Šengen prostorom. Svaka registracija produžava vreme čekanja, tako da je usporavanje međunarodnog transporta neizbežno.

Dok su za komercijalna vozila predviđene brže procedure, transportne kompanije će se naći u nebranom grožđu, što potvrđuju i sagovornici Bloomberg Adrije, inače predstavnici drumskog saobraćaja u Srbiji, koji su pune dve godine uključeni u ovu temu i na vezi sa kolegama iz Evrope.

Goran Aleksić, direktor Srbijatransporta, kaže za Bloomberg Adriju da je problematika EES-a u drumskoj privredi veoma značajna, jer vozači kamiona nisu izuzeti od pravila, koja su pre svega uvedena zbog migranata i rada na crno.

"Vozači koji rade za domaće poslodavce po zakonu nikako ne ugrožavaju razloge zbog kojih pravilo postoji. Svi ostali transportni sistemi imaju izuzetke, i ista logika bi trebalo da važi i za vozače kamiona. Trenutno, vozači gube 20-25 dana zbog carinjenja, čekanja, utovara i istovara. Kada je 2009. godine Šengen zona bila relativno mala, problem je bio manji, ali sada je prostor proširen i svaki trenutak rada vozača se evidentira. Iako Srbija ima transportna sredstva u skladu sa EU standardima, hronični manjak vozača predstavlja usko grlo kapaciteta. Kao posledica, dolazi do smanjenja transportnog kapaciteta od okvirno 40 odsto, a nadoknada ove razlike je praktično nemoguća - kako u Srbiji, tako i u EU, jer je svuda evidentan hroničan nedostatak vozača."

Podsetimo, prema podacima s početka godine, u Srbiji ima oko 170.000 licenciranih profesionalnih vozača, a tržištu rada nedostaje još oko 30.000 njih. EU, takođe ima problem s manjkom vozača, ali se u Nemačkoj vodila kampanja da se za vozače kamiona starosna granica spusti na 17 godina, što umnogome olakšava situaciju.

 

Aleksandar Spasić, generalni sekretar poslovnog udruženja Međunarodni transport, ukazivao je na pogoršanje uslova rada vozača kamiona iz Srbije još kada je Hrvatska 1. januara 2023. godine postala 27. članica Šengena. Sada se stvar dodatno komplikuje.

"Kada je reč o normi koja podrazumeva dužinu boravka od 90 dana na prostoru Šengena, negativno je to što će sada odmah po izlasku iz Srbije i na ovom pravcu biti zemlja Šengena, te će se dodatno umanjiti raspoloživi broj dana vozačima za rad u međunarodnom prevozu tereta i putnika", rekao je Spasić tada za Bloomberg Adriju, dok je sistem još bio fleksibilniji.

Međutim, uz najavljenu e-kontrolu, optimizam nastavlja da jenjava.

"EES automatski proverava da li su vozači prekoračili rok od 90 dana boravka. Ako je to slučaj, kamion tada stoji na granici dok se ne razjasni situacija i imamo ozbiljan problem, jer većina vozača prekoračuje ograničenje. Mi zamenskih vozača nemamo, neće imati ko da odveze kamion na odredište, što direktno ugrožava privredu - i srpsku i evropsku. Pritom, naši vozači prevoze robu svih zemalja, ali taj podatak do Brisela ne dopire. Oni čvrsto kažu 'ne' na sve naše predloge", dodaje Spasić, i kao posebno problematičnu ističe auto-industriju, odnosno prevoženje auto-delova kroz zemlje Šengena.

Bloomberg

"Imali smo situaciju kada je kamion koji prevozi delove za Porsche bio zaustavljen na nekoliko dana. Trošak zbog kašnjenja iznosio je više stotina hiljada evra. Zamislite sada tako svu ostalu robu. Jednostavno, neće imati ko da je odveze. Mi smo predložili da se pravilo o 90 dana modifikuje, odnosno poveća na 120 dana, što bi moglo da pokrije potrebe vozača i transporta, budući da vozači koji voze iz Srbije u Šengenskom prostoru provedu 98,5-99,5 odsto vremena. Međutim, nismo naišli na razumevanje EU."

                      

EES je deo paketa "pametnih granica" kojim EU uvodi potpunu digitalizaciju kontrole putnika. Nakon njega, planirano je pokretanje sistema ETIAS - svojevrsne elektronske dozvole za ulazak u Šengen, slične američkom sistemu ESTA (European Travel Information and Authorisation System). To znači da će građani Srbije, iako i dalje bezvizno putuju, uskoro morati da se registruju i plaćaju taksu pre puta, koja trenutno iznosi sedam evra. ETIAS ne menja bezvizni režim, što znači da i dalje možete u EU bez vize, ali je obavezna predregistracija. Dozvola važi tri godine ili do isteka pasoša i koristi se za višekratne ulaske. Rokovi su se više puta pomerali, ali je plan da ETIAS počne da se primenjuje 2026, odnosno nakon što EES uđe u punu funkciju. Evropska komisija očekuje da EES dugoročno skrati proceduru na granicama, iako će u prvim mesecima putnici osetiti suprotan efekat - duže zadržavanje. Prva registracija biće najsporija, jer svaki putnik mora da da otiske prstiju i fotografiju. To će na najprometnijim prelazima, kao što su Batrovci–Bajakovo na granici sa Hrvatskom i Horgoš–Röszke na granici sa Mađarskom, gotovo sigurno dovesti do višesatnog čekanja. EU planira da uvede prelazni period u kojem će pojedini granični prelazi privremeno nastaviti da stavljaju pečate, dok se svi punktovi tehnički ne osposobe.

  

 

Aleksić potvrđuje da bi uvođenje EES direktno ugrozilo prevoz sirovina i plasman proizvoda, napominjući da bi ponajviše štetio stranim investicijama u zemlji, kao i auto-industriji. Drugim rečima, trpeće kompanije koje su otvorile proizvodne kapacitete u Srbiji.

 

 

 

"Kolege iz međunarodnog transporta ukazivale su Evropskoj komisiji na ove probleme, ali bez uspeha. Srbija će prvenstveno imati problem sa transportnim kompanijama, što može dovesti do pada proizvodnje i BDP-a, a posledice se mogu osećati u celom bloku. Resorno ministarstvo je preduzelo određene mere, ali birokratski sistem EU zasad ne uzima u obzir stvarnu štetu za privredu Srbije i EU. I Srbija na tom putu nije usamljena. Severna Makedonija, Turska i BiH takođe uporno ukazuju da EES nanosi štetu - u pitanju su ogromne količine robe koja se prevozi kamionima, a koje se EU očigledno odriče. Na pitanje zašto nema izuzetaka za vozače kamiona, odgovor nismo dobili", kaže Aleksić.

Bloomberg

 

Ko je još na tapetu

Budući da EU već godina nastoji da pojača bezbednost i kontrolu spoljašnjih granica, prelazak sa pečata na digitalni trag omogućava precizno praćenje boravaka, bržu identifikaciju putnika sa zabranom ulaska, smanjenje birokratije za graničnu policiju, olakšano planiranje migracione i vizne politike. Shodno tome, druga ugrožena grupa su i oni koji rade "preko", uglavnom pola godine ili sezonski, često koristeći turistički boravak umesto radne vize. Na primer, Hrvatskoj je svake godine potrebno od 55.000 do 65.000 sezonaca, a odziv iz Srbije je veliki. Pritom, radna sezona se poklapa sa sezonom godišnjih odmora kada su, inače, velike gužve na granicama.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar