Gde preko leta nestaju konobari

Letnja sezona samo što nije počela, a već stižu informacije kako naši ljudi odlaze "preko", što i ne čudi s obzirom na to da se u regionu, kako kažu sagovornici Bloomberg Adrije, čista zarada u sezoni kreće i do nekoliko hiljada evra mesečno.

"U Srbiji se zarade za sezonske poslove najčešće kreću od 65.000 do 90.000 dinara, u zavisnosti od regije i pozicije. S druge strane, sezonski poslovi u zemljama regiona, posebno na Jadranu, postaju sve privlačniji za naše kandidate, jer nude znatno veće zarade, često uz obezbeđen smeštaj i hranu", navode iz Infostuda.

Za mnoge, dodaju, to znači da mogu da "čisto" zarade i do 2.000 evra mesečno, i to dok su na moru. Inače, upravo su primorske države u fokusu naših radnika: Hrvatska i Crna Gora posebno.

"Zarade su tamo najviše, a blizina i jezik dodatno olakšavaju odlazak. Na primer, u Hrvatskoj je potrebno između 55.000 do 65.000 sezonaca, dok je Crnoj Gori potrebno oko 20.000, od čega najmanje 8.000 samo u Budvi."

U Hrvatskoj i Crnoj Gori sezonska zarada i do 3.000 evra

Usput, interesantno je kako su zarade na sezonskim poslovima u regionu, posebno na Jadranu, značajno više nego u Srbiji. "U Hrvatskoj i Crnoj Gori konobari zarađuju od 1.000 do 1.500 evra, kuvari do 2.500 evra, šefovi kuhinje i do 3.000 evra, dok pomoćni radnici u kuhinji imaju od 900 do 1.400 evra", kažu iz Infostuda.

 

 

Uz to, kažu, većina poslodavaca obezbeđuje smeštaj i ishranu, što dodatno povećava neto zaradu radnika.

Naravno, u pitanju nije nova ideja ili dosetka radnika, već je reč o trendu koji traje već godinama. "Svake godine sve više je izražen odlazak ljudi preko, a čak decenijama traje trend popularnosti sezonskih poslova vezanih za poljoprivredu, dok u poslednje vreme i za ugostiteljstvo i turizam", smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Kako kaže za Bloomberg Adriju, čak se dešava da su pojedini poslodavci, suočeni sa konkurencijom svojih kolega u inostranstvu, prinuđeni da prestanu sa radom jer ne mogu da pronađu radnike.

Depositphotos

"Naše tržište rada je opterećeno tim nedostatkom, pogotovo zbog negativnog priliva novih kadrova, jer imamo lošu demografsku situaciju već godinama. To se kompenzuje prilivom stranih radnika", ističe Atanacković.

Gde najviše raste zarada u Srbiji

U Srbiji je najveći rast zarada, sudeći prema Infostudu, zabeležene u turizmu, ugostiteljstvu i građevini, gde je konkurencija za radnom snagom sve jača, a ponuda radnika ograničena.

"U građevini, gde je sezona najintenzivnija tokom leta, dnevnice trenutno iznose oko 50 evra. Međutim, broj domaćih radnika je sve manji, pa ne iznenađuje što najveći broj stranih radnika koji dolazi u Srbiju dolazi upravo u ovaj sektor."

Ujedno, struktura oglasa se menja. "Poslodavci više ne traže samo mlade i studente, već i radnike sa iskustvom, kao i kvalifikovane zanatlije, zbog hroničnog nedostatka radne snage", navode iz Infostuda za Bloomberg Adriju.

Dodaju da popunjavanje sezonskih pozicija ide sporo, naročito za niže plaćene i fizički zahtevnije poslove, kao i za stručna zanimanja u ugostiteljstvu. "Zabeležen je i trend da se na pozicije poput konobara i pomoćnih kuvara prijavljuje veći broj kandidata, dok za specijalizovane uloge poput kuvara, roštilj majstora ili poslastičara nedostaje adekvatnog kadra", kažu oni.

Međutim, kako Nebojša Atanacković kaže, mladi su često prvi koji biraju sezonske poslove, ali nije nužno slučaj. Naime, često u sezonu odlaze i oni sa iskustvom i znanjem koji mogu da se lako uključe u bilo koji posao sezonskog tipa. "Nema tu nekih pravila, osim toga što su mladi često okretljiviji, ali često sa nedovoljno kvalifikacija da bi mogli lako da se uklope u neku stranu firmu", kaže on.