Praznici kao stres test za EES - Hrvatska i Mađarska najuže grlo

Uvođenje novog digitalnog sistema kontrole ulaska i izlaska u Evropsku uniju (EU) već je produžilo čekanja na najopterećenijim graničnim prelazima, a predstojeći novogodišnji i božićni praznici mogli bi da pokažu sve slabosti sistema koji će potpuno biti primenjen tek od aprila 2026. godine.

EU je 12. oktobra započela primenu Entry/Exit Systema (EES), jedne od najvećih reformi granične kontrole u poslednjim decenijama, čiji je cilj potpuna digitalizacija evidencije ulazaka i izlazaka putnika van zone Šengena. Iako je sistem još u fazi postepenog uvođenja, prve posledice se već osećaju - posebno na drumskim prelazima koje građani Srbije najčešće koriste. Poseban izazov predstavlja prva evidencija putnika u sistemu. Na drumskim prelazima, registracija traje oko dva do tri minuta po osobi, dok je na aerodromima nešto brža i traje do minut. U špicevima, to vreme se multiplikuje.

"EES je već doneo veća zadržavanja i stvaranje gužvi na kopnenim graničnim prelazima. I ranijih godina smo imali višesatna čekanja, ali sa novim sistemom ta zadržavanja su dodatno produžena", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

MUP Republike Hrvatske je ranije saopštio da je početna faza EES-a ograničena na nekoliko sati dnevno, a onda se registracija postupno produžava tokom prelaznog perioda, što će dodatno usporavati protok vozila i putnika. "Svakog narednog meseca, počev od prvog dana u mesecu, registracija u EES sistemu produžavaće se za dva sata po smeni, odnosno za četiri sata dnevno."

Evropski mediji i udruženja aerodroma takođe potvrđuju duža čekanja i zastoje i na aerodromima širom EU, gde je vreme obrade putnika produženo do nekoliko sati, uz tehničke probleme i manjak osoblja na kritičnim punktovima. Putnici su uveliko počeli da razmenjuju iskustva i na društvenim mrežama, ukazujući na neujednačenu primenu sistema - neki prolaze bez uzimanja otisaka, dok drugi prolaze kroz punu EES kontrolu.

 

Pečati odlaze u istoriju

EES će najviše pogoditi putnike iz zemalja van EU, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Turska, ali i države koje jesu članice Unije, ali nisu deo Šengena, poput Bugarske, Rumunije i Kipra.

Umesto dosadašnjeg pečata u pasošu, sistem beleži datum i mesto ulaska i izlaska, podatke iz putne isprave, kao i biometrijske podatke (fotografiju i otiske prstiju), koji se prikupljaju prilikom prve registracije. Podaci se čuvaju tri godine, a osnovna funkcija sistema je automatska provera da li je putnik prekoračio dozvoljeni boravak od 90 dana u okviru perioda od 180 dana.

Za građane Srbije, koji spadaju među najfrekventnije putnike iz regiona, to znači da će svaki prelazak granice sa Hrvatskom ili Mađarskom biti precizno evidentiran u centralnoj bazi podataka EU. A prema rečima Seničića, najveći problemi trenutno se beleže upravo na granicama sa te dve države, inače najopterećenijim kopnenim ulazima u Šengen za putnike iz Srbije.

"Tokom radnih dana i kada nije praznik, automobili prolaze za 20 do 30 minuta, a autobusima treba od pola sata do sat vremena. Vikendima i praznicima situacija je znatno drugačija - autobusi čekaju i po nekoliko sati, dok putnička vozila čekaju od jednog do dva sata", kaže Seničić.

Prelaz Batrovci / Bloomberg

 

 

Praznici kao prvi pravi test

Iako je već i novembar doneo povećane gužve, predstojeći novogodišnji i božićni period biće prvi pravi stres test za sistem koji još uvek nije u punoj funkciji. Prema saopštenju AMSS-a, u četvrtak nije bilo dužih zadržavanja putničkih vozila ni na jednom graničnom prelazu, ali se očekuje pojačan intenzitet saobraćaja pred sam kraj 2025, odnosno do kraja decembra.

"Nova godina će svakako biti novi udar na sistem i tada se može očekivati da se pokažu sve njegove manjkavosti", ocenjuje Seničić. Problem predstavljaju i tehnički zastoji. "Bilo je i padova sistema, što je dodatno produžavalo čekanja na granicama", dodaje.

Turističke agencije pokušavaju da se prilagode novim okolnostima pomeranjem termina polazaka, ali prostora za precizno planiranje ima malo. "U ovakvim situacijama ne može se garantovati tačna satnica, jer se radi o klasičnoj višoj sili", navodi direktor YUTA.

 

Drumski saobraćaj posebno opterećen

Iako su za komercijalni saobraćaj formalno predviđene brže procedure, predstavnici drumskog transporta upozoravaju da EES otvara ozbiljna sistemska pitanja za privredu.

Vozači kamiona nisu izuzeti iz pravila o boravku, iako se velikim delom ne radi o klasičnom boravku, već o tranzitu. Ako sistem registruje prekoračenje dozvoljenog boravka, vozilo ostaje na granici dok se situacija ne razjasni - što može imati direktne posledice po lance snabdevanja, naročito u auto-industriji.

Evropska komisija

 

Šta sledi posle EES-a

EES je deo šireg paketa takozvanih "pametnih granica". Nakon njegove pune primene, planirano je i uvođenje sistema ETIAS - elektronske dozvole za putovanje u Šengen, slične američkom ESTA sistemu. Građani Srbije će i dalje putovati bez vize, ali će pre puta morati da se registruju i plate taksu od sedam evra. Dozvola važi tri godine ili do isteka pasoša i omogućava višekratne ulaske. Plan je da ETIAS počne sa primenom u 2026, nakon stabilizacije EES-a.