Da li će pasti cene automobila u Evropi

Mnogo se pisalo o uticaju američkih carina na automobile. Glavni zaključak – proizvođači će verovatno više cene preneti na američke kupce. Ko će najviše osetiti posledice Trumpovih carina i šta to znači za evropsko tržište?

Carine će najviše pogoditi azijske proizvođače. Prema proceni analitičke kompanije Jato Dynamics, najteže će biti pogođeni proizvođači poput Mazde, Subarua i General Motorsa. Lanci snabdevanja su isprepleteni, a proizvodnja automobila rasprostranjena širom sveta. Među evropskim automobilskim grupacijama, carine će najviše osetiti Stellantis, BMW i Mercedes-Benz.

Brendovi iz luksuznog segmenta su posebno izloženi, s obzirom na to da ostvaruju znatan prihod na američkom tržištu uprkos ograničenim količinama prodaje.  Od američkog tržišta najviše zavisi Maserati, koji u SAD ostvaruje 42 odsto prodaje, zatim Lamborghini i McLaren sa po 32 odsto. Više od četvrtine prihoda u SAD ostvaruju i Bentley, Aston Martin i Rolls-Royce. Ferrari, s druge strane, preko okeana ostvaruje četvrtinu svojih prihoda. Udeo Mercedesa i BMW-a je manji zato što u odnosu na druge proizvođače veći deo proizvodnje realizuju upravo u SAD.

Da li će pasti cene automobila u Evropskoj uniji

Američke carine nemaju neposredan uticaj na evropske kupce. Međutim, moglo bi doći do plasiranja automobila proizvedenim u Evropi koji se, zbog viših cena, ne bi mogli prodati u SAD. "Moguće je da bi proizvođači pokušali da prodaju višak automobila na drugim tržištima, uključujući i Evropu, možda uz popuste" rekao je Bogoljub Marković, direktor kompanije Amadeus Consulting.

Ferdinand Dudenhöffer, koji vodi institut Center for Automotive Research (CAR), ne veruje u takav scenario. "Ako carine budu visoke, proizvođači će jednostavno smanjiti izvoz i usmeriti se više na SUV modele namenjene američkom tržištu". Dodaje da budućnost ne vidi u SAD, već u Aziji. "Investicije će se povećati u Kini, Indiji, Vijetnamu i drugim azijskim tržištima", predviđa.

"Treba uzeti u obzir i visoke logističke troškove interkontinentalnog transporta, pa procenjujem da će evropski proizvođači kratkoročno radije prodavati automobile koji su već na lageru u SAD, čak i uz nultu ili negativnu maržu, nego da ih transportuju na druge kontinente",objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Matej Lahovnik.

Na duži rok očekuje se da će, s obzirom na postojeće proizvodne kapacitete i smanjenu potražnju u SAD, proizvođači pokušati da ojačaju svoju poziciju na drugim tržištima: "Naravno, pre svega na tržištu Evropske unije (EU). To će verovatno učiniti kroz promotivne prodajne akcije, a delimično i zbog očekivanih kontramera, koristeći prednost skupljih automobila iz SAD" kaže Lahovnik.

Ne bi to bio prvi put da evropske kompanije domaćem tržištu ponude automobile koje nisu uspele da plasiraju u SAD. Pre nešto manje od deset godina, Volkswagen je uzdrmao automobilski svet dizel-skandalom. U SAD je 2016. godine zabranjena prodaja modela Cayenne sa dizel-motorom. Automobili su zatim ponuđeni uz popuste, ali čak ni to nije bilo dovoljno da budu u potpunosti rasprodati. Deo vozila je kasnije pronašao kupce u Evropi, uključujući i Sloveniju. Porsche je tada procenio da bi ih njihov ponovni transport u Evropu i prilagođavanje evropskom tržištu koštali manje nego prodaja u SAD uz znatne popuste.

Carine će najviše pogoditi japanske i južnokorejske proizvođače. Da li bi ti automobili mogli biti preusmereni ka evropskom tržištu? Dudenhöffer smatra da ti automobili neće završiti na evropskom tržištu. "Automobili koji se prodaju u SAD su veći u poređenju sa onima koji se nude u Evropi. U SAD su popularni pick-upovi i veliki SUV modeli. Takve automobile ne možete prodavati u Evropi", istakao je Dudenhöffer.

On procenjuje da će se proizvodni kapaciteti u Aziji uskladiti s novonastalim tržišnim uslovima i da će proizvođači nastojati da povećaju proizvodnju u Evropi.  "Ali bez modela namenjenih američkom tržištu, jer oni ne odgovaraju evropskim kupcima. U Evropi automobili moraju biti manji i sa manjom potrošnjom goriva".

Šta će biti sa cenama električnih automobila

Dudenhöffer predviđa pad cena električnih automobila. Međutim, to neće biti posledica američkih carina ili labavljenja propisa, već opštih tržišnih trendova. "Cene električnih vozila će se u narednih pet godina snižavati zbog širenja ponude, napretka u razvoju baterija i konkurencije kineskih proizvođača. Cene automobila sa konvencionalnim pogonom neće se menjati, a eventualni popusti će biti uvedeni samo u slučaju krize – ali to će biti privremeno".

Nakon što je Evropska komisija najavila dvogodišnje odlaganje strožijih propisa o emisijama CO₂, reagovala je i Evropska organizacija za zaštitu potrošača (BEUC).  Upozorila je da će električni automobili zbog toga postati skuplji i manje dostupni. "Širenje ponude u segmentu manjih i povoljnijih električnih automobila biće usporeno, jer brojni proizvođači planiraju njihovu prodaju da odlože do 2030. godine".

Trump nije jedina prepreka za evropsku autoindustriju

Evropski proizvođači automobila, zbog politike zelene tranzicije EU, koja im poskupljuje energente i uvodi više ekoloških taksi, postaju sve manje konkurentni i na drugim svetskim tržištima, dodaje Lahovnik. On naglašava da se industrijska proizvodnja seli iz EU zbog pogrešne ekonomske politike, jer Unija postaje nekonkurentno okruženje za ovu industriju.

"Izazove za evropsku automobilsku industriju ne predstavljaju samo Trump i carinski rat, već i pogrešna ekonomska politika Evropske komisije, koja insistira na zelenoj transformaciji čak i po cenu visokih ekoloških taksi i sve skupljih energenata", kaže ekonomista i bivši ministar privrede Matej Lahovnik.

Energetski intenzivna proizvodnja se zbog toga seli iz EU, kao i proizvodnja aluminijuma, od koje automobilska industrija u velikoj meri zavisi. Trump je, prema mišljenju Lahovnika, samo jedan deo problema. Drugi deo problema za automobilsku industriju predstavlja Evropska komisija, sa previše radikalnom politikom zelene transformacije kao i zbog odluke da se od 2035. godine u EU zabrani proizvodnja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, iako je jasno da evropska energetska mreža i prateća infrastruktura na to još nisu spremne,“ ističe Lahovnik.

 

STA

Energetsko intenzivna proizvodnja se zato seli iz EU, prav tako tudi proizvodnja aluminija, od katere je avtomobilska industrija zelo odvisna. Trump je po mnenju Lahovnika del težav. Drugi del težav za avtomobilsko industrijo pa je Evropska komisija s preveč radikalno politiko zelenega prehoda in zavezami, da že od leta 2035 v EU ne bo več dovoljena proizvodnja vozil z notranjim zgorevanjem, čeprav je več kot očitno, da evropsko energetsko omrežje in podporna infrastruktura na to nista pripravljena, pravi Lahovnik.

Da li će EU sniziti carine

Ukoliko bi SAD i EU u pregovorima postigle dogovor o ukidanju carina na automobile proizvedene u SAD, brojni automobili bi mogli pojeftiniti. Ne samo Ford Mustang i pick-up modeli, već i automobili evropskih proizvođača koji se proizvode u SAD.

U slučaju ukidanja carina modeli Mercedes GLE i GLS, kao i BMW-ovi SUV modeli X3, X4, X5, X6, X7 i XM  mogli bi pojeftiniti.

Ukoliko carine od 10 odsto budu ukinute, pojeftinjenja bi zavisila od proizvođača i toga da li će smanjenje troškova preneli na kupce ili bi deo zadržali kao dodatnu zaradu kroz veću maržu.

 

BMW

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar