Srpskim poljoprivrednicima dojadili pregovori s vladom, spremaju se za izlazak na izbore

Srpska politička scena uskoro bi mogla da dobije novog igrača - Pokret poljoprivrednika Srbije (PPS). Okupljanje poljoprivrednih proizvođača najavljeno je za subotu u podne u selu Viševac kod Rače Kragujevačke, kada se očekuje da će pokret biti i osnovan, sa ambicijom da učestvuje na predstojećim izbornim trkama.

Kako za Bloomberg Adriju navodi jedan od inicijatora pokreta Aleksandar Babić, oni veruju se da će se na skupu naći više od 200 poljoprivrednika iz gotovo svih krajeva zemlje. "Nas inicijatora je 20-ak, nešto više, te smo prvobitno planirali manji skup, za do 30 ljudi, međutim, stvar se, uslovno rečeno, otela kontroli. Probaćemo da okupimo poljoprivrednike iz svih delova Srbije, sem možda onih najjužnijih - zasad nismo uspeli da ostvarimo kontakt sa ljudima tamo. Mislim da bi bez problema u subotu moglo da dođe ukupno između 200 i 250 poljoprivrednika."

Prema njegovim rečima, ako sastanak uspe i postane "formalan", to bi značilo da bi se u narednom periodu rešavala pitanja u vezi sa zvaničnim statutom, odborima, izbornom skupštinom... Budući da je stvar u samom začetku, još je rano govoriti o političkom programu. "Zasad ništa nije definisano po tom pitanju, trenutno smo fokusirani na to da što više uključimo ljude, one koji imaju znanja i iskustva - ekonomiste, pravnike i druge stručnjake. Potreban nam je program koji sadrži sve sporne stvari i rešenja za iste."

Na pitanje šta bi izdvojio kao trenutno goruće probleme u ovom sektoru, Babić kaže da toga ima "gde god se okrenete", jer vlast decenijama zanemaruje poteškoće koje pogađaju poljoprivredne proizvođače.

"Tu su katastrofalna žetva, voćari i mlekari koji su u problemu, svinjska kuga, pitanja u vezi s PIO fondom - ljudi nemaju knjižice, žene imaju problema sa trudničkim bolovanjem... Da bi se sve to rešavalo, moramo prvo da vidimo koliko novca za to imamo i u šta možemo da ga uložimo", kaže naš sagovornik.

Osnivanje ovog pokreta je, dodaje, "možda i poslednji legitimni način" da se stvari u agraru promene. "Nije bilo uspeha sa prethodnom strankom koja se bavila poljoprivredom", kaže on.

Depositphotos

 

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać takođe poručuje da je stranka Bogata Srbija Zaharija Trnavčevića svojevremeno imala ograničen domet, i to uglavnom kao deo koalicije. Bursać podseća da se poljoprivredom u značajnijoj meri bavila i politička organizacija "Dosta je bilo" Saše Radulovića. "Kada su se u svojoj prvoj kampanji fokusirali na prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ostvarili su solidan izborni rezultat, naročito u Vojvodini."

Postavlja se pitanje kolika bi mogla biti realna politička snaga budućeg PPS-a. Kako navodi inicijator pokreta, u njihovu organizaciju potencijalno bi bilo uključeno između 300 i 400 hiljada poljoprivrednika, među kojima bi, razume se, bilo i onih koji nisu aktivni članovi, ali ih podržavaju glasovima na izborima. To je značajan udeo od ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača i onih koji su direktno naslonjeni na poljoprivredu - a kojih, prema Babićevoj oceni, u Srbiji ima oko milion.

Bursać, s druge strane, poručuje da pomenuti brojevi lepo zvuče u teoriji, ali da je upitno da li će se stvari tako odvijati u praksi, to jest koliku će podršku pokret dobiti. "Glavno pitanje tu jeste u kojoj meri su interesi poljoprivrednika već zadovoljeni kroz delovanje postojećih političkih opcija."

Mada je dosad neretko isticao značaj oslanjanja farmera na pragmatičnija rešenja poput zadruga, agroekonomista Milan Prostran smatra da poljoprivredni sektor, kao jedan od najrealnijih u našoj zemlji, svakako zaslužuje da bude prisutan u parlamentu u većoj meri. "Prema Eurostatovim podacima, učešće poljoprivrede u našem bruto domaćem proizvodu je oko 10 odsto, pa bi bilo opravdano da ima i toliki procenat poslanika u parlamentu. Takođe bi toliko trebalo i da se izdvaja za agrarni budžet, a ne oko pet odsto, koliko se trenutno odvaja iz nacionalnog budžeta, sa manjim odstupanjima kada je taj procenat nešto viši usled privremenog rešavanja tekućih poteškoća."

Depositphotos

 

Prostran zapaža da je Srbija, kako kaže, "prepuna poljoprivrednih udruženja" koja se formiraju po raznim kriterijumima, ali da ona - sem tokom pregovora s vladom radi rešavanja kratkoročnih problema - očigledno nemaju dovoljan politički uticaj. "Shvaćeno je da se ne može sa udruženjima, a da poljoprivredu najmanje poznaju političari koji donose odluke. Čim se za ministre postavljaju advokati, jasno je koliko se taj sektor ceni - on postaje važan jedino kad su krize, kao što je sad to slučaj zbog situacije u Ukrajini."

On ocenjuje da bi pokret mogao biti uspešan ako bude angažovao nezavisne stručnjake i radio na tome da se poljoprivrednici zadrže u poljoprivredi, uz očuvanje zemljišta kao neobnovljivog izvora. "Bojim se da bi mnogi mogli uskoro da izađu iz poljoprivrede zbog bankrota."

Pokret, dodaje Prostran, "ne bi smeo da kooptira sa drugim strankama".

Međutim, Babić navodi da ne isključuju opciju delovanja kroz koalicije, kao i da će verovatno gledati da učestvuju na svim izborima, to jest gde god mogu da naprave listu. Očekuje se da će biti potrebno tri do četiri meseca da se dogovore detalji o organizaciji pokreta, te bi, prema rečima inicijatora, sastanak osnivačke skupštine i zvanična registracija mogli da se dese u decembru.

"Ne želimo da ulazimo ni u šta što ne poznajemo, tako da ćemo doslovno imati samo mišljenja o drugim temema poput Evropske unije, Kosova i Metohije i slično, svedena na minimum", navodi Babić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar