Pranje novca preko nekretnina veliki problem i Evrope

Kriminalne grupe koje predstavljaju najozbiljniju pretnju u Evropi masovno peru nezakonito stečen novac ulaganjem u nekretnine, pokazalo je istraživanje Europola.

Ova kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije (EU) otkrila je da je među kriminalnim grupama čak 41 odsto koristilo nekretnine za pranje svojih nezakonitih sredstava, uz luksuzne predmete, zatim poslove koji zahtevaju ogroman novac kao što je ugostiteljstvo i kriptovalute, piše Bloomberg.

Najopasnije kriminalne grupe peru novac u preko 80 zemalja, najviše u EU (Bloomberg)

 

Izveštaj Europola identifikuje 821 kriminalnu grupu

"Gotovo da nema aktera u okruženju teškog i organizovanog kriminala koji nije vezan, na ovaj ili onaj način, za sektor legalne ekonomije, bilo da izvrši kriminalnu aktivnost, da prikrije kriminalnu aktivnost, ili da opere svoj ilegalno stečen profit", navodi se u izveštaju Europola.

Mapiranje kriminalnih grupa dolazi u trenutku kada EU pokušava da suzbije organizovani kriminal, a nakon povećanog nasilja u vezi sa drogom u brojnim državama članicama, među kojima su Belgija i Švedska, i rekordne zaplene kokaina u drugoj po veličini luci u Evropi, Antverpenu.

Prošle godine zaplenjena je rekordna količina kokaina u luci Antverpen (Bloomberg)

Izveštaj identifikuje 821 kriminalnu grupu - sa ukupnim članstvom od preko 25.000 - koje predstavljaju najveći rizik za EU, i upozorava da su u stanju da "nanesu značajnu štetu unutrašnjoj bezbednosti, vladavini prava i ekonomiji EU".

Bande su bezgranične, međunarodne i njihova najčešća aktivnost je trgovina drogom, a polovina je uključena u ilegalnu trgovinu narkoticima, navodi se u izveštaju. Ostale aktivnosti u koje su uključene kriminalne grupe su prevare, imovinski kriminal, krijumčarenje migranata i trgovina ljudima.

Pranje nelegalno stečenog novca preko nekretnina tipična je pojava i na Balkanu. Ekspert za finansijski kriminal i nelegalne tokove novca Ivica Simonovski rekao je ranije za Bloomberg Adriju da je ulaganje u izgradnju nekretnina već dugo jedan od načina apsorbovanja prljavog novca i dodao da kada kriminalci koriste građevinski sektor za pranje novca, oni prvo veštački podižu cenu nekretnine. "I ako možete da primetite, cene nekretnina nikad ne padaju, one se samo povećavaju iz dana u dan."

Loše regulative, korupcija koja vlada građevinskim sektorom i izdavanjem dozvola za gradnju omogućavaju pranje novca kroz nekretnine.

U balkanskim zemljama prevladava keš-ekonomija, odnosno dominantno plaćanje u gotovini. Izuzetak je Severna Makedonija, koja je u Zakon za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma uvela da svako plaćanje koje prelazi 3.000 evra mora biti realizovano preko banke.

Kako ilegalan novac ulazi u legalne tokove

Za početak, osobe s prljavim novcem traže način kako da ga ubace u zvanične finansijske sisteme. "Kriminalci, da bi izbegli otkrivanje svog identiteta, koriste profesionalce koji mogu biti fizičke i pravne osobe koje u njihovo ime unose novac u bankarski sistem i preko serija transakcija prebacuju novac iz prvobitnog izvora gde su generisani", objasnio je Simonovski.

Potom, osobe mogu integrisati novac preko kupovina imovine i ostalih nekretnina ili investirati u izgradnju nekretnine. Simonovski je istakao da je jedan od 'tradicionalnih' načina pranja novca kad kriminalci ili fizička ili pravna lica koja su na bilo koji način povezane s njima, formiraju kompaniju za izgradnju nekretnina ili kompaniju koja hoće da investira u izgradnju nekretnina.

Depositphotos

Na Balkanu se kupuju takozvane virtualne nekretnine, nekretnine koje postoje na projektu, ali još nisu u fazi izgradnje, po povoljnijim cenama. "Tako da kompanija koja prodaje ove stanove u principu naplati po 20-30 odsto od ukupne cene stana. Ovaj iznos novca nije dovoljan da se naplate obaveze prema nekim građevinskim kompanijama koje grade tu zgradu, pa ostatak ide plaćanjem u gotovini", rekao je Simonovski. 

Pri tome se ne vodi računa o porezu, jer u principu i ne postoje fakture za to, ili ukoliko postoje, tu imamo duplo računovodstvo koje je skriveno od očiju poreske uprave, dodao je.

Drugi način je da preko uveličane fakture kompanija koja investira plati kompaniji koja gradi nekretnine. Potom građevinska kompanija vrati razliku novca u kešu vlasniku kompanije koja je investitor, istakao je. Koriste se i fiktivne fakture za izvlačenje novca po osnovu "materijalnih troškova koji nikad nisu bili napravljeni".

Kada govorimo o pranju novca, moramo istaknuti investicije prljavog kapitala iz inostranstva, rekao je Simonovski. "U ovakvom slučaju, kriminalci otvaraju fiktivne kompanije (u sopstvenoj državi i u državi koja nudi finansijske povoljnosti, tzv. finansijski centri i ofšor-države) i preko bankovnih računa kompanija koriste metodu zajmova ili kratkoročnih kredita da bi taj novac stečen kroz kriminal ubacili za kupovinu ili izgradnju nekretnine."

- U pisanju teksta pomogao Teo Zorić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar