Najskuplji stan u Srbiji prošle godine je prodat u Beogradu na vodi za 2.601.888 evra, odnosno 11.475 evra po kvadratnom metru, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ). Podaci RGZ-a pokazuju da se manje kupovalo, ali su cene stanova u Beogradu, kao i u pojedinim gradovima u Srbiji rasle i više od 20 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene novosagrađenih stanova prošle godine su porasle za samo 0,7 odsto.
Opširnije
Pada kamata na stambene kredite neće biti pre 2025?
U 10 od 27 zemalja EU krajem prošle godine došlo je do međugodišnjeg pada cena nekretnina.
31.01.2024
Stanovi u novogradnji gube tempo, padaju cene u Beogradu
Rast cena stanova moguć i u 2024. godini
13.02.2024
Stan u Beogradu lakše kupiti sada nego 2008. iako je kvadrat i 10.000 evra
Kada bi država počela da ispituje poreklo novca za kupovinu stanova u Beogradu, tržište bi stalo
02.02.2024
Rast građevinarstva od 5,5 odsto zamagljuje pad stanogradnje
Aktuelne probleme stanogradnje, ipak, treba tražiti na strani tražnje, kaže Ivan Nikolić, urednik MAT-a.
19.01.2024
Pad cena nekretnina u Adria regionu neće se desiti u 2024.
Visoke cene nekretnina u celom regionu, prema svemu sudeći, zadržaće se još neko vreme, iako je u nekim zemljama zabeležen pad prometa.
05.01.2024
Nekretnine u Srbiji i Adria regionu pojeftiniće pet odsto u 2024.
Tržišta nepokretnosti Adria regiona su dosta specifična po osnovu toga što je visok procenat vlasništva nekretnina.
12.01.2024
Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u 2023. godini iznosila je 211.103 dinara (1.793 evra), što predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, saopštio je u petak RZS. Cene stanova u posmatranom periodu kretale su se od 50.495 dinara (426 evra) po kvadratnom metru u Bujanovcu do 491.596 dinara (4.155 evra) u beogradskoj opštini Savski venac.
Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima povećana za 2,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 312.011 dinara (2.634 evra). Osim beogradskih opština, po visokim cenama izdvojili su se i Novi Sad, Čajetina, niška opština Medijana, Vrnjačka Banja.
S druge strane, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena novogradnje u 2023. godini bila je nešto niža i iznosila je 1.697 evra, što je za jedan odsto više nego 2022. Stari stanovi su poskupeli 11 odsto, a prosečna cena je iznosila 1.468 evra po kvadratnom metru.
Beograd: Pad u samo jednoj opštini
Ako se posmatra Beograd, najviša prosečna cena starih stanova bila je u opštini Stari grad u iznosu od 3.130 evra, što je za 19 odsto više nego u 2022. Prosečna cena novogradnje iznosila je 3.625 evra, što je za 11 odsto više nego godinu dana ranije. Najviša prosečna cena kvadratnog metra bila je u opštini Savski venac, gde se nalazi Beograd na vodi, i iznosila je 4.213 evra, što je za deset odsto više nego lane. Jedina opština u kojoj je zabeležen pad cena bila je Palilula, u kojoj su cene novosagrađenih stanova pale za 12 odsto. Na nivou cele Srbije cene stanova su rasle od dva do 29 odsto.
Potrošeno 6,5 milijardi evra za kupovinu nekretnina
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina u 2023. iznosila je 6,5 milijardi evra, što je za 13 odsto manje u odnosu na rekordnu 2022. godinu.
Ukupno je bilo 121.627 kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, što je za 13 odsto manje nego u 2022. godini.
Teritorijalno, najviše nepokretnosti prodato je u Vojvodini (33 odsto svih kupoprodaja), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (27 odsto svih kupoprodaja), Beogradu (23 odsto kupoprodaja), dok je region Južne i Istočne Srbije zabeležio udeo od 17 odsto u broju kupoprodaja nepokretnosti.
Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (26 odsto). Osim stanova najviše je prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), građevinsko zemljište (16 odsto) i kuće (13 odsto).
Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u 2023. godini sedam odsto svih nepokretnosti je plaćeno iz kredita, što je za četiri procentna poena manje u poređenju sa 2022. godinom. Pošto se putem kredita najčešće plaćaju stanovi, 17 odsto svih stanova u Srbiji je plaćeno iz kredita, što je devet procentnih poena manje u poređenju sa 2022. godinom.