U Srbiji se nekretnine sve manje kupuju, a stručnjaci ni sledeće godine ne očekuju značajniju promenu. Oporavak se očekuje polovinom sledeće godine, a rast tržišta tek 2025. Međutim, ne i drastičan pad cena nekretnina.
Nebojša Nešovanović, stariji direktor i rukovodilac procene u CBRE, kaže za Bloomberg Adriju da je Evropa na dnu tržišnog ciklusa i da svi očekuju oporavak već od sredine godine ili na jesen 2024. godine.
"Inflacija u Evropi je pod kontrolom i možemo očekivati da počne da raste pritisak na centralne banke da menjaju monetarne politike, tako da je opšte uverenje da će do promena monetarnih politika doći već sredinom sledeće godine. Ukoliko se to desi, bez nekog novog 'crnog labuda', možemo da očekujemo da naše tržište nekretnina krene da ubrzava od jeseni sledeće godine", smatra naš sagovornik.
Opširnije
Vrednost tržišta stanova beleži treći kvartalni pad, i to dvocifren
Udeo stanova kupljenih za kredit pao je za devet procentnih poena u odnosu na treći kvartal 2022. godine.
13.11.2023
Velika kriza u sektoru nekretnina u Evropi tek počinje
Jaz između ponude i potražnje nekretnina mogao bi da podstakne političke napetosti, jer taj problem pritiska sve više birača.
05.11.2023
Pada kupovina stanova u Srbiji, ali je rast cena dvocifren
I pored smirivanja aktivnosti, tržište nepokretnosti i dalje drži viši nivo u odnosu na pretpandemijske vrednosti,
22.09.2023
Cene stanova ne posustaju, ali padaju rate na kredite za 160 evra
Na stambene zajmove odnosilo se 16,3 odsto novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5 procenata novih kredita stanovništvu).
13.09.2023
Milenijalcima otežan put do sopstvenog stana
Dugo sam bio vatreni branilac iznajmljivanja i stojim iza mišljenja da to nije jednako bacanju novca.
03.09.2023
To bi značilo da će period pred nama predstavljati dno tržišnog ciklusa kada je najbolje kupiti nekretninu jer ćete, kako kaže, imati najviše prostora za pregovore sa prodavcima. U tom periodu se ne očekuje značajan pad cena, već pre smanjeni obim trgovanja, to jest manje transakcija.
Pri tome će, navodi, veći broj transakcija biti neka vrsta "soft distresseda", prometa gde su prodavci primorani da prodaju u kraćem vremenskom periodu i samim tim prinuđeni da spuste cenu. Zbog većeg broj takvih transakcija možda statistika pokaže niže prosečne cene, odnosno pad cena, s tim što u CBRE očekuju da će najveći broj projekata imati stabilne cene u narednih 12 meseci i takva statistika neće realno predstavljati tržište.
Tek u u 2025. godini, kako kaže, očekuju dalji rast tražnje i povećanje broja transakcija. Da li će to rezultirati daljim rastom cena, zavisiće od ponude.
"U prethodnih nekoliko meseci dosta projekata koje pratimo dobilo je građevinske dozvole i možemo očekivati povećanu ponudu stanova tokom 2024. Nadamo se da će tako uvećana ponuda biti dovoljna da nam cene ostanu stabilne u naredne dve godine", smatra Nešovanović.
Na duži rok, ističe, neophodno je rešavanje nekoliko sistemskih problema da bi se cene nekretnina držale pod kontrolom. U suprotnom, imaćemo disbalans i negativnu spiralu između kretanja na tržištu stanova, to jest cena stanova i demografskih kretanja, odnosno pada populacije, koja se na dugi rok mora završiti loše.
Prema proceni Katarine Lazarević, agenta za nekretnine, promet je opao između 30 i 50 odsto.
"Sledeće godine ništa ne može da se promeni drastično. Tek kada budu smanjene kamatne stope na stambene kredite i kad budemo bolje živeli, možda će se situacija promeniti. Ovako kako trenutno stoje stvari, situacija može da ide samo nizbrdo", kaže Lazarević.
Međutim, cene novosagrađenih stanova ne padaju, dok se stanovi u starogradnji prodaju jeftinije nego ranije. Lazarević nije mogla da precizira za koliko procenata su pale cene, ali primećuje da se prodavci i kupci mnogo lakše i brže dogovaraju.
"Verujem da će biti još korekcija cena u starogradnji, dok u novogradnji sve zavisi od investitora i njihove spremnosti da žrtvuju deo svoje zarade zarad bolje prodaje stanova. Stanove u novogradnji kupuju ljudi koji imaju novac i koji nekretnine posmatraju kao investiciju. Dok kreditnih kupaca gotovo da nema", kaže Lazarević.
Zanimljivo je da je, na osnovu kupoprodajnih ugovora, Republički geodetski zavod u trećem kvartalu registrovao pad cena upravo u novogradnji, i to u beogradskim opštinama Paliulula za osam odsto i šest odsto u Novom Beogradu, dok na Čukarici nije bilo promene u odnosu na prošlu godinu.
U starogradnji su cene pale na Savskom vencu, i to za svega dva odsto. Cene kvadratnog metra na osnovu kupoprodajnih ugovora rasle su između četiri i 22 odsto. Najjeftiniji kvadrat se prodavao u Rakovici po ceni od 1.690 evra, a najskuplji 4.200 evra na Savskom vencu. Inače, i najskuplji stan je prodat na Savskom vencu, u Beogradu na vodi, po ceni od 9.475 evra po kvadratnom metru.
Da promet konstantno pada od početka godine, potvrđuje i RGZ. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina u trećem tromesečju iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2023. godine iznosio je 29.248, što je za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022.
Prodaja stanova učestvuje sa 52 odsto, što je za četiri procenta manje nego u trećem tromesečju 2022. Samo 6,6 odsto nekretnina kupljeno je iz kredita.
.webp){kind=icon}
