Vrednost tržišta stanova beleži treći kvartalni pad, i to dvocifren

Zajedno sa usporavanjem inflacije u Srbiji i Evropskoj uniji, nastavljen je i trend usporavanja rasta cena nekretnina na srpskom tržištu, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal.

"Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za treći kvartal 2023. pokazuju da je u Republici Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa. Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji“, piše u izveštaju.

Stanovi su u trećem kvartalu godine poskupeli za 1,1 odsto (8,2 odsto međugodišnje), ali je taj tempo sporiji od rasta u prethodna tri kvartala. Usporavanje rasta je zabeleženo i u segmentu starogradnje (međugodišnji rast pao je sa 12,16 na 9,26 odsto), i u kupovini stanova od investitora (sa 8,26 na 6,26 odsto).

Vrednost tržišta stanova je zabeležila treći kvartalni pad, pa je u trećem tromesečju umanjena za 16,3 odsto – međugodišnje.

Rast kamatnih stopa i njegove posledice vide se i u osetnom međugodišnjem padu broja stanova kupljenih preko kredita (47,3 odsto manje nego u trećem kvartalu 2022. godine), pokazuju podaci RGZ.

Usporavanje rasta cena zabeleženo je i u Hrvatskoj i Sloveniji, dok je indeks cena u Evropskoj uniji u drugom kvartalu zabeležio i blagi pad. Najveći pad cena stambenih nepokretnosti zabeležen je u Holandiji i Danskoj (7,63 i 4,3 odsto međugodišnje u drugom kvartalu), pokazuju podaci RGZ.

Ukupno tržište nekretnina

Za kupovinu nekretnina u trećem kvartalu izdvojeno je 1,5 milijardi evra, što je 10 odsto manje od sume potrošene u istom kvartalu 2022. godine.

Više od polovine tih sredstava otpada na promet stanova, a oko trećine na kupovinu stanova u Beogradu.

Udeo kupovina preko kredita u prometu svih nepokretnosti pao je za 3,7 procentnih poena na 6,6 odsto, dok je za kupovinu stanova (gde je ovaj udeo tradicionalno veći nego kod drugih nekretnina) kredit podizan tek za svaki šesti ugovor o kupoprodaji.

Depositphotos

 

Procenat stanova kupljenih preko kredita je iznosio 16,6 odsto, što je za devet procentnih poena niže u odnosu na treći kvartal 2022. godine, pokazuju podaci RGZ.

Rekorderi u Beogradu

Ako se uzmu u obzir prethodni izveštaji, ne dolazi kao iznenađenje da je najskuplji stan prodat u Beogradu. Za rekordera u ceni u trećem kvartalu, koji se prostire na 346 kvadratnih metara, izdvojeno je 2,22 miliona evra, a nalazi se na lokaciji Beograd na vodi.

Na istom mestu prodat je i najskuplji kvadrat, koji je koštao 9.475 evra. Konkretna stambena jedinica ima 151 kvadrat. Nešto jeftinija bila je najskuplja kuća, koja se nalazi na opštini Savski venac, a za nju je izdvojeno tačno dva miliona evra.

Na Savskom vencu prodat je i najskuplji kvadratni prostor (2,02 miliona evra), a ovaj prostor je oborio rekord i po najskupljem kvadratu poslovnog prostora (14.310 evra). U istoj opštini prodato je i najskuplje garažno mesto u Srbiji u trećem kvartalu (48.000 evra).