Cene stanova u Hrvatskoj dvocifreno rasle šesti kvartal zaredom

Cene stambenih nekretnina u drugom ovogodišnjem tromesečju u Hrvatskoj bile su za 13,7 odsto više nego u istom periodu lane, pokazuju najsvežiji podaci tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku (DZS). Reč je o šestom uzastopnom kvartalu u kojem su cene stanova na godišnjem nivou porasle po dvocifrenoj stopi, a pad cena je poslednji put zabeležen još u prvom tromesečju 2017. godine. U odnosu na prvo tromesečje, rast cena je tek blago usporen, jer su one tada skočile za 14 odsto.

Stambene nekretnine poskupele su i na kvartalnom nivou. Njihove cene su u drugom tromesečju bile za 3,5 odsto više nego u prvom, kad su rasle za dva odsto u odnosu na poslednji godišnji kvartal, pokazuju podaci DZS.

Nove podatke o kretanju cena stanova i stanarina u utorak je objavio i Eurostat, a poređenje nedavnih brojeva pokazuje da cene u Hrvatskoj rastu brže od proseka Evropske unije (EU). Na nivou cele EU, u drugom tromesečju su stambene nekretnine bile 0,3 odsto skuplje nego u prvom, dok su u poređenju s prošlogodišnjim drugim tromesečjem čak bile i niže, i to za 1,1 odsto.

Uprkos tome što građani u Hrvatskoj nesumnjivo sve teže mogu priuštiti stan, pogled na nešto duže razdoblje pokazuje da situacija čak i nije baš toliko katastrofalna kako se ponekad može činiti. Evropski statističari su izračunali i kakve su bile cene stambenih nekretnina u drugom tromesečju u odnosu na 2010. godinu, te se Hrvatska po rastu nalazi na 15. mestu među 27 članica Unije.

Najviše su u poslednjih 13 godina skočile cene stanova i kuća u Estoniji i Mađarskoj, i to za 211, odnosno 180 odsto. Grupu pet zemalja s najvišim skokom od 2010. godine čine još Litvanija, Letonija i Češka - sve nove članice Unije - a skok cena veći od 100 odsto su uz navedene imali još jedino Luksemburg i Austrija.

Hrvatska se u sredini tablice nalazi u društvu Poljske i Holandije. U Poljskoj su od 2010. do drugog ovogodišnjeg tromesečja cene stanova porasle za 66 odsto, a u Holandiji za 62 odsto. Kod Hrvata je taj rast bio 63 odsto, pokazuju podaci Eurostata.

Za takav relativno umereni rast u tako dugom periodu, barem kad je u pitanju poređenje sa drugim članicama Unije, može se zahvaliti produženoj recesiji koja se u Hrvatskoj posle svetske ekonomske krize 2008. godine protegla na šest godina. Dobar deo drugih država se oporavio za godinu ili dve. Zbog recesije su kod nas padale i cene nekretnina koje su tako sredinom prošle decenije bile niže nego krajem decenije koje mu je prethodila.

Eurostatovi brojevi pokazuju da je u proteklih 13 godina bilo čak i država gde su cene stanova u proseku snižene. U Italiji i na Kipru stambene nekretnine su ovih dana za nekoliko odsto jeftinije nego 2010. godine, a rast nije bio preteran u Španiji i Finskoj - u Španiji su stanovi poskupeli za devet, a u Finskoj za 14 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar