Cene stambenih nekretnina u drugom ovogodišnjem tromesečju u Hrvatskoj bile su za 13,7 odsto više nego u istom periodu lane, pokazuju najsvežiji podaci tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku (DZS). Reč je o šestom uzastopnom kvartalu u kojem su cene stanova na godišnjem nivou porasle po dvocifrenoj stopi, a pad cena je poslednji put zabeležen još u prvom tromesečju 2017. godine. U odnosu na prvo tromesečje, rast cena je tek blago usporen, jer su one tada skočile za 14 odsto.
Stambene nekretnine poskupele su i na kvartalnom nivou. Njihove cene su u drugom tromesečju bile za 3,5 odsto više nego u prvom, kad su rasle za dva odsto u odnosu na poslednji godišnji kvartal, pokazuju podaci DZS.
Nove podatke o kretanju cena stanova i stanarina u utorak je objavio i Eurostat, a poređenje nedavnih brojeva pokazuje da cene u Hrvatskoj rastu brže od proseka Evropske unije (EU). Na nivou cele EU, u drugom tromesečju su stambene nekretnine bile 0,3 odsto skuplje nego u prvom, dok su u poređenju s prošlogodišnjim drugim tromesečjem čak bile i niže, i to za 1,1 odsto.
Opširnije
Pada kupovina stanova u Srbiji, ali je rast cena dvocifren
I pored smirivanja aktivnosti, tržište nepokretnosti i dalje drži viši nivo u odnosu na pretpandemijske vrednosti,
22.09.2023
Cene stanova ne posustaju, ali padaju rate na kredite za 160 evra
Na stambene zajmove odnosilo se 16,3 odsto novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5 procenata novih kredita stanovništvu).
13.09.2023
Milenijalcima otežan put do sopstvenog stana
Dugo sam bio vatreni branilac iznajmljivanja i stojim iza mišljenja da to nije jednako bacanju novca.
03.09.2023
Potop na britanskom tržištu nekretnina tek uzima maha
U poslednjih godinu dana cene nekretnina su padale u 10 od 12 meseci.
01.09.2023
Uprkos tome što građani u Hrvatskoj nesumnjivo sve teže mogu priuštiti stan, pogled na nešto duže razdoblje pokazuje da situacija čak i nije baš toliko katastrofalna kako se ponekad može činiti. Evropski statističari su izračunali i kakve su bile cene stambenih nekretnina u drugom tromesečju u odnosu na 2010. godinu, te se Hrvatska po rastu nalazi na 15. mestu među 27 članica Unije.
Najviše su u poslednjih 13 godina skočile cene stanova i kuća u Estoniji i Mađarskoj, i to za 211, odnosno 180 odsto. Grupu pet zemalja s najvišim skokom od 2010. godine čine još Litvanija, Letonija i Češka - sve nove članice Unije - a skok cena veći od 100 odsto su uz navedene imali još jedino Luksemburg i Austrija.
Hrvatska se u sredini tablice nalazi u društvu Poljske i Holandije. U Poljskoj su od 2010. do drugog ovogodišnjeg tromesečja cene stanova porasle za 66 odsto, a u Holandiji za 62 odsto. Kod Hrvata je taj rast bio 63 odsto, pokazuju podaci Eurostata.
Za takav relativno umereni rast u tako dugom periodu, barem kad je u pitanju poređenje sa drugim članicama Unije, može se zahvaliti produženoj recesiji koja se u Hrvatskoj posle svetske ekonomske krize 2008. godine protegla na šest godina. Dobar deo drugih država se oporavio za godinu ili dve. Zbog recesije su kod nas padale i cene nekretnina koje su tako sredinom prošle decenije bile niže nego krajem decenije koje mu je prethodila.
Eurostatovi brojevi pokazuju da je u proteklih 13 godina bilo čak i država gde su cene stanova u proseku snižene. U Italiji i na Kipru stambene nekretnine su ovih dana za nekoliko odsto jeftinije nego 2010. godine, a rast nije bio preteran u Španiji i Finskoj - u Španiji su stanovi poskupeli za devet, a u Finskoj za 14 odsto.
.webp){kind=icon}
