Pada kupovina stanova u Srbiji, ali je rast cena dvocifren

Prva polovina godine donela je na srpskom tržištu nekretnina postepeneni pad transakcija, ali se i dalje beleži rast cena stanova od 11,19 odsto, u pojedinim beogradskim opštinama i više od petine.

Smirivanje aktivnosti na tržištu nekretnina se ogleda u padu transakcija i stambenih kredita, kao i u vrednosti tržišta nakon jake ekspanzije u 2021. i 2022. godini, zbog rasta kamatnih stopa i inflacije.

Ipak, i pored smirivanja aktivnosti, tržište nepokretnosti i dalje drži viši nivo u odnosu na pretpandemijske vrednosti, zaključuju analitičari Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 3,3 milijarde evra, što je za 81 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2019 (pre pandemije) i za 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je u petak RGZ.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvoj polovini 2023. godine iznosio je 60.014, što je za 26 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije virusa korona i za sedam odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine.

Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je za pet odsto manje nego lane, a iz kredita najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto).

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti zauzima prodaja stanova (1,8 milijardi evra), sa učešćem od 54 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 178 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

U Beogradu, u prvom polugodištu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 1,7 milijardi evra, od čega je najviše potrošeno na kupovinu stanova – 1,1 milijardi evra.

Ako se posmatra trend, u Beogradu su stanovi u novogradnji poskupeli za 25 odsto na Vračaru, za 23 odsto u starogradnji na Starom gradu i 22 odsto na Paliluli i Čukarici. Jedino su cene stanova u novogradnji na Paliluli zabeležile pad od 20 odsto.

Najviše cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 11.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, u istom kompleksu, i iznosi 2.601.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra dok je najskuplje parking mesto plaćeno 58.400 evra, na teritoriji iste opštine.

(Tekst je ažuriran podatkom o procentu smanjenja broja kupljenih nekretnina.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar