Posle dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta na srpskom tržištu nepokretnosti, u drugom kvartalu 2023. došlo je do stabilizacije, navodi se u najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) od petka. Rast je, podsećaju oni, usledio posle izbijanja pandemije virusa korona. Sem smirivanja aktivnosti (pad broja izdatih građevinskih dozvola), zabeležen je i umereniji rast cena stanova (za 11,19 odsto u odnosu na isti period prošle godine), dok se na sektor odražava slabljenje inflatornih pritisaka. Zanimljivo je i da Beograd na vodi već neko vreme nije vodeći na listi stambenih kompleksa, gledano po prosečnoj ceni kvadrata.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine, ali i za 70 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019 (pre pandemije).
Najveći udeo prometa otpada na stanove
Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto celokupnog prometa. Drugim rečima, od tih 1,7 milijardi, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Opširnije
Dvocifren rast cena stanova, ali se u Beogradu kupuje sve manje
Manji broj kupoprodaja stanova, što je verovatno posledica rasta kamatnih stopa na kredite
26.07.2023
Tržište nekretnina u Srbiji se hladi, cene će pasti pet odsto
Na tržištu nepokretnosti u Srbiji ne postoji balon i zbog toga nećemo videti ni oštru korekciju cena nepokretnosti.
27.07.2023
Rio Tinto kaže da se Kina suočava sa velikim problemom nekretnina
Rio Tinto vidi mnoštvo kratkoročnih ekonomskih izazova u Kini, uključujući i industriju nekretnina.
10.07.2023
Nemačko tržište komercijalnih nekretnina palo za 50 odsto
Zastoj u Nemačkoj odražava razvoj u evropskim zemljama.
05.07.2023
Ipak, najveći udeo u prometu zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto, što je za dva procentna poena više nego u istom kvartalu prošle godine.
Depositphotos
Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 94,1 milion evra (šest odsto), a za poljoprivredno zemljište 54,4 miliona evra (tri odsto).
"Najveći obim novčanih sredstava, i na ukupnom i na delimično regulisanom tržištu, zabeležen je u kancelariji Javni beležnik Srbislav Cvejić i iznosi 89,2 miliona evra, od čega je 71,4 miliona na delimično regulisanom tržištu", navodi RGZ. Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, zaključeno je u kancelariji Javni beležnik Jasna Bojadžievska i iznosi 479 ugovora, dok na delimično regulisanom tržištu, ove dve kancelarije dele prvo mesto sa po 258 ugovora.
Manje ugovora
Ukupan broj kupoprodaja u drugom tromesečju bio je 30.548, što je za 13 odsto manje nego u istom kvartalu 2022. i za 18 odsto više u odnosu na drugi kvartal pretpandemijske 2019. godine.
U Beogradu je u drugom kvartalu 2023. za nepokretnosti izdvojeno ukupno 871 milion evra, od čega je za stanove dato 596 miliona evra. Glavni grad je zabeležio i najveći broj od 7.548 kupoprodajnih ugovora.
Beograd na vodi drugi na listi stambenih kompleksa po prosečnoj ceni kvadrata
Kada su u pitanju stanovi, tradicionalno najskuplji kvadrat prodat je u Beogradu na vodi - za 9.495 evra.
Depositphotos
Treba imati u vidu da je na toj lokaciji moguće kupiti i kvadrat po ceni od oko 3.000 evra, te da je prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu na vodi približno 4.300 evra. Po tom parametru, kompleks je na listi tik ispod lokacije Novi Dorćol, gde je prosečna cena kvadrata za nepunih 30 evra viša.
Ovo je drugi kvartal zaredom da Novi Dorćol izbija na prvo mesto RGZ-ove lestvice stambenih kompleksa. U prvom kvartalu 2023. prosečna cena kvadrata iznosila mu je 4.430 evra, dok je Beograd na vodi tada zabeležio prosek od 4.215 evra po kvadratnom metru.
|
Cene u kompleksima za drugi kvartal 2023. godine (u evrima po kvadratnom metru) |
||||
|---|---|---|---|---|
|
Stambeni kompleks |
Prosečna cena |
Minimalna cena |
Maksimalna cena |
Broj podataka |
|
Novi Dorćol |
4.335 |
3.203 |
4.785 |
26 |
|
Beograd na vodi |
4.308 |
3.050 |
9.495 |
248 |
|
Lux 51 (Novi Beograd) |
2.888 |
2.210 |
3.645 |
40 |
|
Zemuske kapije |
2.855 |
2.523 |
3.000 |
17 |
|
Park Vila Residence (Voždovac) |
2.523 |
2.132 |
3.095 |
18 |
|
Elixir garden (Novi Beograd) |
2.325 |
1.765 |
3.372 |
128 |
|
East Side (Zvezdara) |
2.280 |
1.953 |
3.028 |
16 |
|
Big Fashion Park (Palilula) |
1.965 |
1.658 |
2.498 |
125 |
|
Sunnyville (Palilula) |
1.740 |
1.045 |
2.430 |
124 |
|
Savske terase (Čukarica) |
1.508 |
1.168 |
1.885 |
18 |
|
Garden Hill (Novi Sad) |
1.465 |
1.287 |
1.647 |
30 |
|
Novi Bubanj (Kragujevac) |
1.263 |
1.008 |
1.417 |
28 |
|
Izvor: Republički geodetski zavod |
||||
Ako se posmatra ukupna najveća suma izdvojena za jedan stan, onda prvo mesto na toj lestvici zauzima stan na Novom Beogradu (Maxima Center), površine 344 kvadratnih metara, prodat za 2.011.273 evra.
Najskuplja kuća i garaža u Beogradu, a poslovni prostor u Novom Pazaru
Najskuplja kuća prodata je takođe u Beogradu - na Savskom vencu, i to za 4.802.000 evra. Najskuplje plaćeno garažno mesto stajalo je 58.400 evra i prometovano je u Beogradu na vodi.
Dalje, najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je u Novom Pazaru za 23.375 evra, a reč je o površini od 88 kvadrata. Za taj poslovni prostor ujedno je izdvojeno i ukupno najviše novca - 2.057.065 evra.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Futogu, po ceni od 21 evra, a za parcelu površine 70,8 ari. S druge strane, najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu prodato je u Vršcu, po ceni od 1.850.496 evra za 185,05 hektara.
Plaćanje iz kredita
Kada je reč o načinu plaćanja, skoro sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je za oko pet odsto manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).
Kako je nedavno istakla viša analitičarka za tržišta Bloomberg Adrije Marina Petrov, možda upravo i najveća prepreka daljem rastu cena nekretnina jesu skupi krediti.
"U drugom tromesečju ove godine je samo 16 odsto kupovine stanova finansirano putem kredita - to je najmanje u poslednjih pet godina. Nakon niza godina povoljnih stambenih kredita, kamatne stope na stambene kredite su se u velikoj meri prilagodile rastu euribora, što konkretno na primeru stambenih kredita u Srbiji znači da se kamatna stopa više nego duplirala", navela je ona.
Kao primer navela je kredit za stambenu nepokretnost u iznosu od 100.000 evra, koji danas ide uz kamatnu stopu od 6,5 odsto i uz rok otplate od 30 godina formira mesečni anuitet od 631 evro. Takav isti kredit podignut pre godinu dana išao bi uz kamatnu stopu od 2,8 odsto, što bi formiralo anuitet od 411 evra.
Bloomberg
"Nije za očekivati da će se kamatne stope u narednim godinama vratiti na rekordno niske nivoe iz prethodnih nekoliko godina. Štaviše, kamatne stope će se pre stabilizovati oko i malo iznad trenutnih nivoa zbog normalizacije u finansijskim sistemima kroz smanjenje novca u opticaju", zaključila je.
Prema njenoj proceni, u Srbiji će promet nepokretnostima u idućih godinu dana još opadati, a njihove cene će se smanjiti za oko pet odsto. "Pad cena će biti izraženiji kod stambenih jedinica u urbanim područjima, dok je kod kuća i vikendica bolja perspektiva. Sve je veći fokus na kvalitetu, odnosno izgradnji luksuznijih kuća za odmor, što će im održati cenu."
.webp){kind=icon}
