Dvocifren rast cena stanova, ali se u Beogradu kupuje sve manje

Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine nastavile su da rastu, istina nešto sporijim tempom nego u prvom tromesečju, ali je opao broj kupljenih stanova, što je očekivano s obzirom na rast kamata, inflaciju i pad kupovne moći stanovništva.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene stanova su porasle za 11,19 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iako je nastavljen trend rasta, cene stanova su se ipak stabilizovale u drugom tromesečju ove godine u odnosu na prvo tromesečje, kada su porasle za dva odsto ili poslednji kvartal prethodne, kada su rasle 14,94 odsto.

 

 

Zanimljivo je da su u Beogradu cene stanova usporile i porasle za 11,39 odsto, a 11,25 odsto u Vojvodini, dok je najveći rast od 13,95 odsto bio u regionima Južne i Istočne Srbije.

Cene stanova u novogradnji, odnosno kupovina od investitora, na nivou Srbije porasle su za 8,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je starogradnja imala rast od 12,8 odsto. Neverovatno deluje da je prosečna cena stana u starogradnji u Beogradu premašila 2.000 evra, a stanovi u novogradnji su 2.170 evra po kvadratnom metru. Dok je u Nišu, na primer, prosečna cena kvadratnog metra u starim zgradama 1.260 evra, a u Kragujevcu 1.040 evra.

Takođe je zabeležen manji broj kupoprodaja stanova, što je, kako je ocenjeno, verovatno posledica rasta kamatnih stopa na kredite za kupovinu stanova. Ovoj promeni, po svoj prilici, doprinosi smanjenje udela kupoprodaja stanova finansiranih kreditima (sa 18 odsto u prvom tromesečju 2023. na 16 odsto stanova kupljenih na kredit u drugom tromesečju 2023), što je posledica rasta kamatnih stopa.

Depositphotos

 

Tendencija pada prodaje stanova se u drugom tromesečju 2023. dodatno produbio (-21,3 odsto međugodišnje, nakon -15 odsto međugodišnje u prvom kvartalu). Zbog ovakvih trendova - pada broja kupoprodaja stanova i nešto slabijeg rasta cena, ukupna vrednost tržišta stanova je u drugom tromesečju 2023. zabeležila pad od -11,1 odsto međugodišnje (nakon nešto blažeg pada u prvom tromesečju 2023 od -3,5 odsto međugodišnje).

Prodati stanovi u vrednosti od 961 miliona evra

Ukupna vrednost prometovanih stanova u drugom tromesečju iznosila je 961 milion evra naspram 1.081 miliona evra u istom periodu 2022. Pad broja kupoprodaja stanova je najizraženiji u Beogradu, od 24,6 odsto međugodišnje (16,6 odsto u prvom tromesečju 2023).

Najmanji pad u broju prometovanih stanova zabeležen je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (-9,6 odsto međugodišnje u drugom kvartalu, nakon pada od 12,7 odsto u prvom kvartalu. Trendovi u vezi s padom aktivnosti na tržištu stanova uz nastavak rasta cena, po svemu sudeći, posledica su pada kreditiranja usled rasta kamatnih stopa, a koji je izvesno doveo do pada ponude.

S druge strane, tražnja za stanovima, iako je po svoj prilici takođe smanjena, nije opala u meri u kojoj bi za posledicu imala eventualan pad cena. U prilog prethodnom govori zabeležen pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje koji traje tokom prethodnih šest tromesečja, a koji je u drugom tromesečju iznosio čak 53,7 odsto međugodišnje

"Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, naša zemlja je jedna od malobrojnih koja je pokazala veću otpornost prema naglim promenama trenda na tržištu nepokretnosti usled globalnih ekonomskih turbulencija. Prema dostupnim podacima, veliki broj država od kraja prošle godine beleži drastičnije usporavanje ili pad tržišta nepokretnosti", navedeno je u saopštenju RGZ.

Tržište nepokretnosti u Srbiji se hladi, to je sve više evidentno čitajući između redova. Rezultat je spleta više okolnosti, najviše otrežnjenja nakon intenzivnog prometa i gradnje iz godina pre pandemije, ali i rasta potražnje i gradnje kuća za vreme i nakon pandemije. Ulje na vatru doliva i skuplje finansiranje okretnosti, ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije.

Možda i najveća prepreka daljem rastu cena jesu skupi krediti. U prvom tromesečju ove godine je samo 18 odsto kupovine stanova finansirano putem kredita - to je najmanje u poslednjih pet godina. Kako ocenjuju analitičari BBA, posle niza godina povoljnih stambenih kredita, kamatne stope na stambene kredite su se u velikoj meri prilagodile rastu euribora, što konkretno na primeru stambenih kredita u Srbiji znači da se kamatna stopa više nego duplirala.

 

 

Na primer, kredit za stambenu nepokretnost u iznosu od 100.000 evra danas ide uz kamatnu stopu od 6,5 odsto i uz rok otplate od 30 godina formira mesečni anuitet od 631 evro. Takav isti kredit podignut pre godinu dana išao bi uz kamatnu stopu od 2,8 odsto, što bi formiralo anuitet od 411 evra. Nije za očekivati da će se kamatne stope u narednim godinama vratiti na rekordno niske nivoe iz prethodnih nekoliko godina. Štaviše, kamatne stope će se pre stabilizovati oko i malo iznad trenutnih nivoa zbog normalizacije u finansijskim sistemima kroz smanjenje novca u opticaju.

"Sve u svemu, u Srbiji će promet nepokretnostima u idućih godinu dana još opadati, a njihove cene će se smanjiti za oko pet odsto", navedeno je analizi objavljenoj na našem sajtu.

(Ažurirano podacima iz analize o tržištu nekretnina u Srbiji koju su uradili analitičari BBA.)