Nekretnine na Kipru: Srbi najveći kupci u Adria regionu

Povoljna klima na Kipru, sa oko 330 sunčanih dana godišnje, te proširenje aerodroma u Larnaki, trebalo bi da na to ostrvo dovedu od 15 do 18 miliona novih turista u naredne dve-tri godine. Sve je uticalo na to da se ubrzano grade apartmani u koje ulažu investitori iz Evrope, a sve više i iz Adria regiona.

Cene nekretnina više su na grčkom delu ostrva i kreću se od oko 9.300 do 17.500 evra, dok na turskom delu kvadrat košta okvirno od 2.300 do 4.600 evra.

Sinisa Dagary iz Investra Enterprisesa, agencije za nekretnine sa sedištem na severnom delu Kipra, za Bloomberg Adriju pojašnjava da se grčki deo ostrva razvijao prethodnih godina kao posledica podrške koju su dobijali iz Evropske unije (EU), te da je u severnom delu ostrva Turska finansirala projekat slatke vode, a Engleska proširenje aerodroma u Larnaki, što je dovelo do razvoja i tog dela.

"To je dosad bio najveći aerodrom na severnom delu Kipra, a sada je tri puta veći. Očekuje se od 15 do 18 miliona novih turista u naredne dve-tri godine, jer na Kipru imaju 330 sunčanih dana godišnje, a temperatura mora je i u decembru od 22 do 25 stepeni. Turizam je dosta rastao u poslednje dve-tri godine, pa su u 2022. imali dva miliona turista, a procena za 2023. godinu je četiri miliona", ističe Dagary.

U narednih pet-šest godina, naglašava on, može se očekivati da će cene nekretnina rasti do 80 odsto.

"Tu je mnogo prilika za investiranje, kao i za izdavanje nekretnina, za kapitalni prinos. Sezona je duga, 330 sunčanih dana. Na primer, hrvatska sezona traje četiri-pet meseci, a na Kipru je od devet do deset meseci, a i zimi, kada je najlošije vreme, prosečna temperatura je od 22 do 25 stepeni, tako da je i zimi odlična sezona", kaže Dagary.

Sinisa Dagary | Bloomberg Adria

 

Na severnom delu Kipra fali 100.000 apartmana

Na severnom Kipru je u poslednje dve-tri godine izgrađeno oko 50.000 apartmana, ali, prema Dagaryjevim rečima, fali još minimum 100.000 apartmana kako bi se podmirila tražnja novih kupaca.

"Ti brojevi nisu ukalkulisani pri otvaranju novog aerodroma, jer se na to čekalo, pa je procena da će sada tražnja biti četiri puta viša. Očekuje se vrlo veliki rast prometa, od 200 do 300 odsto u narednih tri do pet godina", prognozira Dagary.

Razlozi za pojačane investicije u nekretnine su ekonomska situacija u Evropi, moguća recesija i digitalni evro, usled čega "ljudi žele da zaštite svoj kapital".

U nekretnine na Kipru investiraju ljudi s Balkana

Dagary kaže da su do prošle godine u nekretnine na Kipru u velikoj meri investirali Turci, Ukrajinci, Rusi, Iranci, Izraelci...

"U poslednjih oko pola godine došlo je dosta ljudi s Balkana - iz Srbije, Slovenije. Počeli su da investiraju i ljudi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Austrije, Nemačke, Španije, Slovačke, Češke...", nabraja on.

Najviše ulagača iz regiona, a koji ulažu u nekretnine na Kipru, dodaje, ima iz Srbije - više od 2.000. Posle Srbije, ulažu i Slovenci - njih više od hiljadu.

"Sada se to pokrenulo, ljudi su imali puno pogrešnih informacija, da je to nepriznata država, da je okupirana. To je i bio konflikt do pre možda tri do pet godina, a te činjenice više nisu iste. Stanje je poboljšano i usledio je razvoj ostrva, a očekuje se još intenzivniji u narednih pet do sedam godina", kaže Dagary.

Investitore iz više od 20 država privukli su prvenstveno direktni letovi ka Kipru, a Turska je počela da ih promoviše kroz sve kanale Turkish Airlinesa. "To je povuklo investitore", ističe Dagary.

Kipar | Investra Enterprises

 

Dodaje da je prva stvar koju zainteresovani za ulaganje na Kipru treba da razumeju to da je severni deo Kipra, iako vezan za Tursku, u stvari svoja država.

"Tu su engleski zakoni. To daje veliku sigurnost investitorima, a i veliku priliku za dobre prihode. Zakon štiti investitore. Za 150.000 evra može da se kupi luksuzan stan od 100 kvadrata, a kada je završen vredi 250-300 hiljada evra, iznajmljuje se za otprilike 150 do 180 evra dnevno", ističe Dagary.

On prognozira da će tržište nekretnina u EU pasti minimalno za 20, 25 odsto u narednih dve do pet godina. "Zato je možda idealno vreme maknuti negde novac na sigurno, kako biste narednih tri do pet godina krize imali dobar kapitalni prinos", zaključuje Dagary.