Muke po Boeingu – da li je duopol pred kolapsom?

Od početka godine, američka kompanija za proizvodnju aviona Boeing, pretrpela je čitav niz pehova sa svojom novom linijom aviona 737 Max 9. Sumnja se, naizgled osnovano, da je ovaj američki korporativni gigant rezao troškove proizvodnje tako što je nedovoljno sredstava izdvojio za proveru kvaliteta proizvedenih aviona, što je za jednog avio-proizvođača znatno ozbiljnija situacija nego kada se slični propusti dešavaju u auto-industriji i drugim granama proizvodnje. Nakon što su američki regulatorni organi pokrenuli istragu datih slučajeva, dva uzbunjivača iz redova Boeinga koji su informisali vlasti o planskim propustima date kompanije, pronađeni su mrtvi u različitim američkim državama.

Iako je kompanija Boeing uspela da u aprilu zaključi ugovor vredan više od pola milijarde dolara sa američkom vladom u sektoru odbrambene industrije i još jedan slične vrednosti sa istim naručiocem u maju, kompanija se svakako nalazi u problemima kada je reč o proizvodnji putničkih aviona.

Komercijalnom vazduhoplovnom industrijom dugo su dominirali Boeing i Airbus, koji su tako činili svojevrstan duopol. Ovaj moćni par titanskih korporacija monopolizovao je tržište avio-industrije, namećući trendove, inovacije i standarde decenijama, ali istovremeno postavljajući cene i zatvarajući vrata za ulazak drugih kompetetivnijih igrača. Međutim, počele su da se pojavljuju pukotine u ovom navodno neprobojnom kompetetivnom odnosu dveju kompanija, dok se i Boeing i Airbus suočavaju sa nizom izazova.

Boeing i Airbus dugo su držali duopol na tržištu komercijalnih aviona, zajedno držeći udeo od preko 99 odsto globalnih porudžbina velikih putničkih aviona. Ovaj duopol je nastao kao rezultat značajnih prepreka novim firmama za ulazak u datu industriju, uključujući masivne zahteve ulaganja kapitala, kompleksne regulatorne standarde i obimno tehnološko iskustvo. Jednostavnije rečeno, bilo je previše skupo uložiti privatni kapital u kompaniju koja bi pokušala da se uključi u trku sa Boeingom i Airbusom koji su već zauzeli dominantne pozicije na specifičnom tržištu. Time su privatne investicije bile preusmerene u druge sektore, koji su obećavali veći profit sa manje rizika.

Sredinom 20. veka, Boeing se etablirao kao dominantni igrač u komercijalnoj avio-industriju, proizvodeći kultne avione poput Boinga 707, dok se Airbus pojavio kao njegov najperspektivniji konkurent sedamdesetih godina kao konzorcijum evropskih vazduhoplovnih kompanija koje su želele da predstave izazov Boeingovoj dominaciji u pomenutom sektoru. Razume se da na tržištu vojnih letelica postoji čitav niz konkurentnih kompanija, svrstanih u različitim državama sa ozbiljnom vojnom industrijom, ali to je zapravo odvojena grana industrije sa svojim pravilima, mada je Boeing i tu prisutan kao bitan akter.

Depositphotos

Tokom vremena, Boeing i Airbus su učvrstili svoj duopol kroz agresivno delovanje na tržištu, strateška savezništva i državne subvencije. Obe kompanije su iskoristile svoje pozamašne mreže dobavljača, uspostavile preferencijalne dugoročne odnose sa avio-kompanijama i obimne kapacitete proizvodnje kako bi održale svoju dominaciju na tržištu. Dodatno, strogi zahtevi za sertifikaciju i visoke barijere za ulazak novih kompanija u pomenuti industrijski sektor sprečavali su potencijalne konkurente da predstave izazov hegemoniji Boeingovog i Airbusovog duopola, dodatno ojačavajući tržišnu dominaciju ovih dveju kompanija.

Da ni u samom duopolu odnosi nisu bili preterano srdačni svedoči i činjenica da su Sjedinjene Države 31. maja 2005. pred Svetskom trgovinskom organizacijom podnele tužbu protiv Evropske unije zbog navodnog nezakonitog izdvajanja subvencija za Airbus. Dvadeset četiri sata kasnije, Evropska unija je podnela žalbu protiv Sjedinjenih Država, protestujući zbog državnog subvencioniranja Boeinga. Parničenje je pokrenuto za vreme republikanske dominacije Belom kućom, što svedoči o dugoročnim tenzijama između Brisela i Vašingtona, onda kada su republikanci na vlasti, godinama pre Trumpove administracije.

U poslednjih nekoliko godina, nekada nepokolebljivi duopol pokazuje znakove napetosti. I Boeing i Airbus suočavaju se sa nizom izazova koji ugrožavaju njihovu hegemoniju. Problemi Boeinga su oličeni krizom sa 737 MAX, gde su dva fatalna sudara dovela do svetskog obustavljanja letova konkretnim tipom aviona i značajnih finansijskih posledica. Dalje, kašnjenja u proizvodnji, problemi sa kontrolom kvaliteta i prekidi u lancu snabdevanja dodatno su narušili reputaciju Boeinga i smanjili poverenje kupaca.

Slično tome, ali ipak manje dramatično, Airbus se suočava sa svojim delom poteškoća, što se vidi po prekidu proizvodnje superdžambo aviona A380 zbog nedovoljne potražnje na svetskom tržištu. Kašnjenja u isporukama, prekoračenja troškova i pravni sporovi dodatno su pogoršali probleme Erbasa, postavljajući pitanja o njegovoj sposobnosti za inovacije i prilagođavanje na brzo promenljivom tržištu.

Problemi sa kojima se suočava Boeing u prethodnom periodu strukturne su prirode, a ne prolazna slučajnost. U poslednjih nekoliko godina, Boeing se suočio sa nizom izazova koji su ozbiljno narušili njegovu tržišnu dominaciju i oštetili njegovu reputaciju. Jedna od najznačajnijih kriza koja je pogodila kompaniju bila je obustava letenja njegovih aviona 737 MAX nakon dva fatalna sudara 2018. i 2019. godine. Istrage su otkrile ozbiljne nedostatke u dizajnu aviona i procesu sertifikacije, što je dovelo do široke kontrole i regulatornih sankcija. Posledice krize sa 737 MAX dovele su do gubitka milijardi dolara, smanjenja poverenja kupaca i oštetile kredibilitet Boeinga kao vodećeg proizvođača aviona. 

Osim toga, Boeing se suočava sa nizom drugih strukturalnih problema, uključujući: kašnjenjima u proizvodnji – Boeing se suočio sa stalnim kašnjenjima u isporukama svojih glavnih aviona, uključujući dugo očekivani 787 Dreamliner i problematični program za KC-46 tanker za Vazduhoplovstvo SAD; problemima kontrole kvaliteta – kompanija je postala predmet istraga zbog problema sa kontrolom kvaliteta na svojim proizvodnim postrojenjima, uključujući lošu izradu delova, neispravne komponente i propuste u bezbednosti; prekidima u lancu snabdevanja – globalni lanac snabdevanja Boeinga remećen je godinama, počevši od nedostatka ključnih delova do radničkih sporova i geopolitičkih tenzija; pravnim i regulatornim izazovima – Boeing se suočava sa lavinom tužbi i regulatornim istragama, proizašlih iz krize sa 737 MAX i drugih skandala; finansijskim pritiscima – Boeing se suočava sa rastućim dugom, padom prihoda i pritiscima na njegovu likvidnost, koje je pogoršala pandemija kovida 19 i njen uticaj na globalnu potražnju za vazduhoplovstvom.

Iako je Airbus relativno bolje prošao od Boeinga u prethodnom periodu, i on se suočio sa svojim delom izazova. Superdžambo avion A380, nekada hvaljen kao prekretnica u avijaciji, nije uspeo da generiše dovoljnu potražnju, što je navelo Airbus da objavi prekid njegove proizvodnje 2019. godine. Dodatno, Airbus se suočio sa sopstvenim nizom kašnjenja u isporukama, prekoračenja troškova i pravnih sporova, iako u manjoj meri nego njegov američki pandan. Pored toga, Airbus se suočava sa sve većim pritiskom da uvede inovacije u proces proizvodnje i prilagodi se promenljivim tržišnim trendovima, što je posebno aktuelizovano sa pojavom novih konkurenata i remetilačkih tehnoloških novina. Pojava električnih i hibridno-električnih aviona predstavlja ozbiljan izazov tradicionalnim proizvođačima vazdušnih letelica, zahtevajući značajna ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi ostali korak ispred konkurencije.

Bloomberg

Hegemonija duopola teorijski se može razbiti kombinacijom faktora: povećanom konkurencijom alternativnih proizvođača, regulatornim reformama koje promovišu slobodniji pristup tržištu, i tehnološkim napretkom koji motiviše inovacije. Pritom, veća konkurencija i raznovrsnost na tržištu komercijalnih aviona mogla bi koristiti kako kompanijama tako i potrošačima, podstičući inovacije, smanjenje troškova i proširenje ponude. 

I dok Boeing i Airbus i dalje dominiraju tržištem komercijalnih aviona, neki novi konkurenti iz ekonomija u usponu mogu predstavljati izazov njihovoj nadmoći. Embraer, brazilski proizvođač aviona, izgradio je svoje mesto na tržištu regionalnih aviona sa svojom serijom E-Jet, nudeći rešenja koja su energetski efikasna i ekonomična za kratke letove. Osim toga, COMAC (Korporacija za komercijalne avione Kine) ušla je na globalno tržište sa svojim uskotrupnim avionom C919, ciljajući na konkurenciju sa Boeingovim 737 i Airbusovom A320 linijom proizvoda. 

Izuzev ovih državno subvencionisanih kompanija tradicionalnog tipa, remetilačke tehnologije poput električnog pogona, autonomnih sistema letenja i aditivne proizvodnje predstavljaju priliku za preoblikovanje pejzaža avio-industrije. Startapi poput Joby Aviation i Lilium razvijaju električne vertikalne letne avione (eVTOL) namenjene za urbanu vazdušnu mobilnost, obećavajući revoluciju u urbanom prevozu i logistici u narednim godinama. 

Duopol Boeinga i Airbusa, donedavno nepobediv, suočava se sa dosad neviđenim izazovima u savremenom sektoru proizvodnje komercijalnih aviona. Problemi Boeinga, koji su najbolje ilustrovani krizom sa 737 MAX, i izazovi za Airbus, koji su ilustrovani neuspehom superdžambo aviona A380, ukazuju na potrebu za dubinskim promenama, kako u odnosu unutar samog duopola tako i u datim kompanijama. Podsticanjem konkurencije, prihvatanjem inovacija i promovisanjem saradnje, vazduhoplovna industrija može se osloboditi okova duopola, otvarajući put ka raznovrsnijoj, otpornijoj i dinamičnijoj budućnosti.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar