Kraj slobodnog interneta?

Iako se većina sveta, barem onaj deo koji nije živeo pod jarmom autoritarnih i totalitarnih režima, navikla na mogućnost slobodne razmene podataka i uživanje u zabavnom sadržaju kreiranom širom planete, povratak geopolitičkog nadmetanja, tog svojevrsnog dokaza da se istorija ipak nije završila padom Berlinskog zida, označava i početak ponovnog omeđivanja informativnog prostora nacionalnih država zabrinutih za svoju bezbednost. Dvadeset i četvrti april, dan kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Joseph Biden potpisao zakon o potencijalnoj zabrani TikToka, prethodno usvojen u oba doma američkog Kongresa uz dvopartijsku podršku, ilustrativan je primer uvodne rečenice u ovaj tekst.

Bloomberg

 

Savremena svetska internet kultura komuniciranja proizvela je fenomen poznat kao "mim" (engl. meme) - sliku, koja uz veoma malo reči prenosi određen osećaj, koji se već nalazi u kolektivnoj podsvesti čitave generacije. Da biste umeli da čitate mimove, nije potrebno da razumete kontekst slike koju posmatrate, štaviše - isuviše bukvalnog konteksta može oštetiti prijem poruke. Jedan od poznatih mim obrazaca jeste prizor dvoja kola koja se mimoilaze i iznenađenih lica vozača, koji nisu očekivali da u tom trenutku nalete jedno na drugo. Upravo se u taj mim odlično uklapa tekst "građanin Kine koji koristi VPN kako bi ušao na Instagram naspram građanina SAD koji koristi VPN kako bi pristupio TikToku". Pojašnjenja radi, VPN je program koji omogućuje fiktivnu promenu IP adrese i time zaobilazi blokadu određenih sajtova.

Razume se, ne može biti povučena paralela između suštinski demokratskog političkog sistema SAD i fundamentalno totalitarnog kineskog sistema, ali eri slobodnog interneta preti postepeni i tihi nestanak. Dati proces korespondira sa sve više ograničenja u svetskoj privredi. Iako su Janet Yellen, sekretarka američkog trezora, i Antony Blinken, državni sekretar, nedavno, uz široke usiljene osmehe na licu, posetili Kinu, status Sjedinjenih Država i Kine kao takmaca na putanji sudara strukturalno je određen. Od mikročipova do kineskog TikToka, dve svetske ekonomske supersile, potpuno različitog sistema vrednosti i političke paradigme, ne mogu tek tako da se drže pravila svetske ekonomije, uspostavljenih u doba neprikosnovene dominacije SAD.

Depositphotos

 

Kina je izazivač, Sjedinjene Države brane svoje pozicije, ali polako su prinuđene i da ustupaju, tu i tamo. Kako bi SAD što duže zadržale svoje pozicije one moraju da se late protekcionističkih mera. Kao što je američki politički i biznis establišment svojevremeno ograničio kinesku državnu korporaciju iz sektora mobilne telefonije – Huawei, tako danas pokušava da ograniči TikTok. Tačno je da sve informacije koje američki tinejdžeri ostavljaju na toj društvenoj platformi odlaze na čuvanje na kineskim serverima, kao što je tačno da je TikTok veoma moćan izvor dezinformacija koje potiču od nedemokratskih režima, ali to nisu glavni, ili barem nisu jedini, razlozi za potencijalnu zabranu TikToka.

Konceptualno objašnjenje moguće zabrane TikToka jeste pažljivo povlačenje crvenih linija između SAD i Kine, ocrtavanje kontura novog hladnog rata između ovih dveju država. Trenutno se nalazimo u veoma nesigurnom istorijskom trenutku. Jedan svet - liberalni međunarodni poredak osnovan na, ne uvek primenjivanim, pravilima igre; ustupa mesto konkurentnom, samim tim i volatilnom, svetu u kome se i supersile i regionalni igrači nadmeću na različite načine (od rata do protekcionističkih ili sankcionih mera).

 

Zakon o TikToku koji je u SAD stupio na snagu ne predviđa momentalnu zabranu pomenute društvene mreže. Data zakonska regulativa pruža period od devet meseci, koji može biti produžen do jedne godine, da ByteDance, kineska korporacija koja poseduje TikTok, privatizuje svoje operacije na teritoriji SAD. Američki ogranak kompanije TikTok već godinama lobira kako bi ovakvo rešenje bilo izbegnuto. Međutim, lobirao je i kineski Huawei, i to bez uspeha, a tek je prekinuo da finansira kampanju lobiranja u januaru ove godine, iako su proizvodi Huaweija u potpunosti iščezli sa američkog tržišta već dve godine ranije. Po broju korisnika TikToka, (mlađani) građani Amerike su na prvom mestu - njih je oko 150 miliona, dok ih prate Indonezija sa oko 127 miliona i Brazil sa oko 98 miliona.

Depositphotos

 

Po starosnoj strukturi korisnika TikToka u SAD, grupa od 18 i 19 godina života je najbrojnija, za njom sledi grupa 20-29 godina i otuda se udeo korisnika po starosnoj dobi dosledno smanjuje. TikTokov algoritam takođe propagira kineske i ruske narative, u skladu sa kineskom geopolitičkom orijentacijom. Nezavisna istraživanja su egzaktno dokazala da na 100 Instagram hešteg objava koje se tiču Tajvana, na TikToku bivaju prenesene samo sedam. Zanemarljivo je bolji odnos proukrajinskih objava - od 100 takvih na Instagramu, 12 je na TikToku. Sa druge strane, heštegovi koji se tiču nezavisnosti Kašmira, oblasti oko koje se Kina spori sa Indijom od kraja Drugog svetskog rata, neproporcionalno su više zastupljeni na TikToku nego na bilo kojoj drugoj društvenoj mreži. Ne čudi da je Indija zabranila TikTok još 2020. godine.

Uzimajući u obzir da TikTok koriste uglavnom mladi ljudi, a često i maloletnici, koji su posebno prijemčivi za uprošćenu političku propagandu u vidu kratkih klipova, bezbednosni rizici od TikToka u demokratskim sistema su sasvim realni. Treba napomenuti da u samoj Kini TikTok kakav je na Zapadu - ne postoji. U Kini je dozvoljena cenzurisana verzija date aplikacije po nazivu Douyin.

Očekivano je da će predstavnici kineske korporacije koja poseduje TikTok pokrenuti pravnu borbu u okviru američkog sudskog sistema, kako bi pokušali da obore zakon o prinudnoj privatizaciji ili zabrani TikToka. Poslednji put kada su SAD pokušale da zabrane TikTok, 2020. godine, nakon izvršne naredbe koju je izdao Donald Trump, kompanija ByteDance je obezbedila preliminarnu sudsku zabranu tog poteza nakon što je sudija u Vašingtonu presudio da zabrana "verovatno izlazi" van granica američkog ustavnog poretka. Predstavnici američkih vlasti će na sudu morati da pokažu da je zabrinutost za nacionalnu bezbednost koju predstavlja TikTok stvarna, a ne hipotetička ili pretpostavljena, te da je potpuna zabrana TikToka, kakva je trenutno na snazi, odgovarajuće skrojeno sredstvo za rešavanje datog problema nacionalne bezbednosti.

Bloomberg

 

Ukoliko ByteDance odluči da proda TikTok sa sve algoritmom na američkom tržištu, ta platforma bi vredela oko 100 milijardi dolara. Bez algoritma, vrednost TikToka bi se kotirala u razmeri od 30 do 40 milijardi dolara, slično kao Twitter pre ere Elona Muska.

Najverovatniji ponuđači bi u tom slučaju bili titani u sferi kompjuterskog softvera Microsoft i Oracle. Korporacija Microsoft je u avgustu 2020. istražila mogućnost preuzimanja kontrole nad operacijama TikToka u SAD, Kanadi, Novom Zelandu i Australiji, što bi pomoglo Microsoftu da proširi svoje prisustvo na društvenim medijima. Ali u septembru 2020, predstavnici Microsofta su izašli u javnost sa izjavom da je kineska kompanija ByteDance odbila njegovu ponudu.

Korporacije Google i Meta nisu zainteresovane za TikTok, jer već poseduju uticajne društvene platforme, njima je pre u interesu da TikTok bude ugašen na američkom tržištu. Budući da TikTok u poslovne svrhe koriste raznovrsni zabavljači, njihov kontent bi se u slučaju zabrane TikToka prebacio na platforme poput Youtubea i Instagrama. Malo je verovatno da će ByteDance prodati svoj algoritam, budući da je to deo jezgra poslovanja date kompanije, nepovezane samo sa TikTokom. Prodaja same aplikacije je moguća, ali tek pošto ByteDance bezuspešno iscrpi sve apelacione opcije pred američkim sudovima.

Bloomberg

 

Bez obzira na, još neizvesnu, sudbinu samog TikToka, Pandorina kutija ograničenja slobodnog interneta je otvorena. Kako vreme bude odmicalo i geopolitika sve više uzimala maha nad ekonomijom, tako će se i sužavati ovo polje slobode, koje smo donedavno smatrali gotovo beskrajnim.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar