TikTok ratovi u senci američko-kineskog sukoba

U sredu, 17. maja, guverner američke države Montana Greg Gianforte potpisao je ukaz kojim se zabranjuje korišćenje kineske društvene mreže TikTok u tom delu Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Reč je o bitnom momentu u dugogodišnjoj političkoj debati o budućnosti te socijalne platforme u SAD. Iako je Montana jedna od slabo naseljenih američkih država na ruralnom Srednjem zapadu, sa društvenom strukturom i stilom života koji odudara od dominantne urbane Amerike, presedan koji je uspostavljen zabranom TikToka može se, možda u nešto izmenjenom obliku, početi širiti i na druge delove SAD. Važna je i činjenica da je guverner Montane iz redova republikanaca, te da je kao razlog za zabranu TikToka direktno, bez bilo kakvog diplomatskog rečnika, naveo "pretnju Komunističke partije Kine privatnim podacima građana Montane".

Dakle, ovaj zakon, koji će predstavnici kineske korporacije u SAD sigurno osporavati na američkim sudovima, odudara od moralizatorskih regulativa koje se tiču ograničenja mogućnosti korišćenja društvenih mreža i predstavljen je kao politički. Primera radi, guverner ultrakonzervativne mormonske države Jute Spencer Cox progurao je kroz regionalni parlament u martu ove godine zakon o zabrani pristupa TikToku, Instagramu i Facebooku maloletnim licima bez pristanka roditelja u toj američkoj državi. Njegovi razlozi nisu bili politički - Cox je argumentovao ograničenja društvenih  mreža pojavom "zavisnosti među decom". U tom pogledu, treba raščlaniti geopolitički faktor suparništva SAD i Kine od dubokog vrednosnog sukoba američkih tradicionalista i modernista. TikTok može potpasti pod obe kategorije, ali je za analize koje se ne tiču unutrašnje američke politike prvenstveno važna geopolitička kategorija.

Iako je u Montani zabeležena prva zabrana korišćenja TikToka za civilno stanovništvo, u SAD je TikTok zabranjen za službenike regionalne administracije u 34 od ukupno 50 federalnih država. Pomenuti guverner Montane je istovremeno potpisao i ukaz kojim se državnim službenicima zabranjuje instaliranje bilo kojih aplikacija "povezanih sa protivnicima Sjedinjenih Američkih Država". Taj zakon obuhvata programe koje razrađuje kineska državna korporacija ByteDance, vlasnik TikToka, ali i ruski Telegram, čiji je vlasnik Pavel Durov jedno vreme bio u sukobu sa ruskom državom, ali zatim sa njom napravio dogovor. Nemoguće je porediti TikTok i Telegram po popularnosti i uticaju na svetskom nivou, ali, opet, nemoguće je porediti ni potencijale Kine i njenog mlađeg partnera Rusije. Treba napomenuti da je TikTok kakav je dostupan svuda u svetu zapravo zabranjen u samoj Kini, koja je njegov vlasnik. U tom dalekoistočnom gigantu, dozvoljena je ozbiljno cenzurisana verzija TikToka pod nazivom Douyin. Budući da je Kina totalitarna država, njen TikTok predstavlja centralizovanu i cenzurisanu naučno-edukativnu platformu za decu mlađih uzrasta, ne način slobodnog izražavanja dece kao u ostatku sveta.

Među državama koje u potpunosti zabranjuju korišćenje TikToka po značaju prednjači Indija, sused Kine i njen višedecenijski ljuti rival. Ova država, koja je nedavno prestigla Kinu po broju stanovnika i ima zdraviju polnu i starosnu strukturu populacije, ograničila je TikTok odlukom suda zbog podsticanja pornografije i pedofilije, a zatim ga je indijsko ministarstvo informacionih tehnologija u potpunosti zabranilo iz razloga nacionalne bezbednosti i očuvanja teritorijalnog integriteta, zajedno sa drugih 58 kineskih aplikacija i programa. Osim Indije, Tajvan zabranjuje korišćenje TikToka iz logičnih razloga jer se nalazi pod velikim propagandnim udarom Kine, koja na različite načine nastoji da inkorporira tu državu, koja se nikada od Kine nije ni separirala, već je pozicionirala sebe kao pravu, nekomunističku Kinu. I u našoj zemlji je društvo pokrenulo raspravu o zabrani ove kineske društvene mreže, ali bez ikakvog osećaja za geopolitički trenutak, to jest bez razumevanja neophodnosti da se preorijentiše na jedini preostali kolosek u našem regionu - Zapadni. Razlozi su bili pre svega moralizatorske prirode, pa su tako i potonuli u medijskoj vrevi, koja slične palanačke teme generiše gotovo svakodnevno.

Bloomberg

 

U SAD, čitav proces je pokrenuo niko drugi do Donald Trump, dok je još bio predsednik 2020. godine. Njegova zamisao je bila privatizacija kineske državne korporacije ByteDance, pod pretpostavkom da u tom slučaju TikTok više ne bi bio pretnja po nacionalnu bezbednost, jer bi bio u vlasništvu privatnih investitora. Njegov plan nije zaživeo, a sam Trump je u međuvremenu postao negativna figura američke istorije na ravnoj nozi sa Richardom Nixonom i Georgeom W. Bushom. U međuvremenu je administracija Josepha Bidena zabranila svim federalnim službenim licima da koriste TikTok, pridruživši se tako većini američkih država koje su uvele istu zabranu za svoje službenike, o čemu je ranije bilo reči. Koji je razlog za zabranu ove aplikacije? Na prvom mestu je netransparentno prikupljanje ličnih podataka korisnika, koji zatim završavaju u posedu kineske države. Jasno je da i privatne korporacije sakupljaju podatke svojih korisnika, katkad i van okvira zakona, ali one to rade iz profita, ne zarad ostvarivanja političkih ciljeva, kao što to čine totalitarne države. Stoga je veoma opasno da postoji popularna društvena mreža u vlasništvu bilo koje države.

Drugi razlog je početak novog Hladnog rata između Kine i Zapadnog bloka. Ove nedelje je u toku redovni samit lidera država članica G7. Pored invazije na Ukrajinu i direktnog učešća na samitu predsednika Zelenskog, tema je bila Kina, tačnije kako treba uokviriti (frejmovati) odnos Zapadnog bloka prema njoj. U zaključnim saopštenjima G7, Kina je ove godine pomenuta čak 20 puta, dok je tokom protekle godine u istom dokumentu pomenuta 14, a predratne 2021. godine svega četiri puta. Fokus ovogodišnjeg samita G7 pao je na ograničavanje transfera naprednih tehnologija i poruka da G7 neće agresivno obuzdavati (engl. strategy of containment) Kinu, kao što je primenjivano na SSSR. Uklanjanje rizika (engl. de-risking) je postao zvanični termin G7 u odnosu prema Kini. Odmah se može primetiti da "ograničenje transfera naprednih tehnologija" i odustajanje od strategije obuzdavanja Kine ne idu ruku pod ruku, tako da "uklanjanje rizika" liči više na davno prošlo "resetovanje odnosa" sa Putinovom Rusijom.

Očigledno je da SAD ubrzano teže da konsoliduju Zapadni blok pred očekivani sudar sa Kinom, što ide teže nego konsolidacija koja je vrlo brzo uspostavljena nakon što je Kremlj demonstrirao svoju vojnu nemoć u Ukrajini. Pritom, SAD ne žele da povuku prvi potez, čekajući da Kina to sama učini na primeru Tajvana. Iza scene, Vašington žustro lobira među svojim saveznicima sa ciljem da ih pripremi za neumitni sukob sa Pekingom. Kao što je u nedavnom intervjuu Financial Timesu izjavio britanski ministar odbrane Ben Wallace, jedan od retkih koji uživa poštovanje i popularnost u aktuelnoj vladi konzervativaca: "Smatram da se konflikt približava, ostaje da se vidi da li će biti hladan ili vreo". TikTok je jedan mali deo slagalice.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar