.webp){kind=icon}
Skoro trećina onlajn populacije u Srbiji ima Twitter nalog, pokazuje istraživanje koje su sproveli Pioniri & Smart Plus Research, ali se taj udeo smanjio od 2020. godine. Ipak, pitanje je da li svi ostati na platformi nakon turbulencija koje je novi vlasnik uneo.
Opširnije
Da li će Muskov Twitter Blue zaživeti u Srbiji i ko to plaća?
Novi vlasnik Twittera Elon Musk uneo je pometnju i u kompaniju Twitter i na samu platformu.
26.04.2023
Plave kvačice na Twitteru misteriozno se vraćaju
Zbrka oko Twittera produbljena je tokom vikenda nakon što su na brojnim nalozima javnih ličnosti vraćene plave kvačice.
24.04.2023
Počela čistka na Twitteru, mnogi slavni ostali bez verifikacije naloga
Musk je u novembru rekao da će Twitter početi da naplaćuje osam dolara mesečno za verifikaciju naloga.
21.04.2023
Twitter je pretrpeo velike promene otkad je milijarder Elon Musk kupio društvenu mrežu u oktobru 2022. godine, a pitanje je da li će to naterati korisnike da odu sa mreže. Čak je i suosnivač Twittera Jack Dorsey nedavno kritikovao Muska u objavi na aplikaciji Bluesky, alternativi Twitteru kojoj se može pristupiti samo po pozivu, koju je inače podržao.
Jedna od velikih promena koja je izazvala vatrene rasprave na platformi bilo je uvođenje plaćene pretplate nazvane Twitter Blue, koja za osam dolara mesečno daje korisnicima plavi bedž pored imena, koji pokazuje da je taj profil verifikovan, uz druge pogodnosti.
Ivan Živković, direktor agencije Pioniri, smatra da osam dolara mesečno ne predstavlja veliko ulaganje za poznate ličnosti i influensere, a donosi im određene benefite. "Već primećujem poneki verifikovani 'plavi profil', ali i vidim kod nas veliku odbojnost javnosti na Twitteru prema osobama sa takvim profilom", kaže Živković. "Ipak mislim da mu treba dati vremena, ali i šansu, i da će plavi bedž na Twitteru zaživeti za korisnike kojima je i namenjen".
Iako opisuje Muskovo preuzimanje platforme i uvođenje pretplate kao agresivni pokušaj komercijalizacije, Živković ne očekuje da će Twitter izgubiti na popularnosti ili da će neki korisnici otići sa platforme.
Pored fizičkih lica, i kompanije i vladina tela imaće opciju da se pretplate - mada će za njih to biti "malo skuplje" od osam dolara. Za tu vrstu pretplate, bar u Srbiji, moraće da izdvoje 950 evra mesečno. Kompanije će tako "zaraditi" zlatni, a zvanična tela i njihovi predstavnici sivi bedž pored imena.
Kvačica kao dokaz luksuza
U Americi su mnogi brendovi i kompanije već prihvatili zlatnu kvačicu, koja, sem identiteta, garantuje i prestiž. Međutim, može se reći da u Srbiji nije zaživela ni siva, a kamoli zlatna kvačica.
"Mislim da je cena ključni faktor zbog čega će se brendovi kod nas i u regionu odlučiti da ne idu u tom pravcu. Ne verujem da će zlatni bedž zaživeti na našim prostorima, ali sigurno će biti kompanija koje će hteti to da plate", rekao je Živković. "S druge strane, benefiti koje brend dobija sa ovom verfikacijom su dosta skromni u odnosu na mesečnu pretplatu koja se kreće od 950 evra u Srbiji do 1.200 plus evra mesečno u regionu. Zlatni bedž uz profilnu brenda deluje kao stvar prestiža, i očekujem da će samo premijum i luxury brendovi ići u ovom pravcu na početku, a zatim možda i oni globalni koji donesu odluku o mesečnoj pretplati na višem nivou".
Ipak, neki brendovi ipak imaju zlatnu kvačicu na Twitteru, poput kompanije A1 Srbija ili Samsung Srbija. Međutim, kako kaže Živković, ta pretplata je za većinu brendova u Srbiji nedostižna.
"Kako sarađujemo sa dosta brendova i znamo digitalne budžete, ova Twitter pretplata je za većinu njih dosta nedostižna, da ne kažem velika investicija i nisam siguran da će domaći brendovi investirati u nešto što teško može da im donese neku veću prednost na ovoj mreži", dodao je on.
Objasnio je da se Twitter u Srbiji među kompanijama i njihovim brendovima ne kotira naročito visoko jer se kompanije "ne osećaju previše komotno na platformi koja ima najotvoreniju komunikaciju i shvataju je kao potencijalno žarište PR kriza".
Ipak, kako ocenjuje, samo previđaju činjenicu da se o njima i njihovom brendu govori na nekoj mreži i ako su tamo i ako nisu, odnosno nemaju nalog. "Očekujem da će sve više kompanija prevazići taj strah od Twittera i započeti otvorenu i živu komunikaciju sa javnošću na ovoj mreži", procenjuje Živković.
Posebno je istakao da vladine ili neprofitne organizacije teško mogu da opravdaju utrošak od 12.000 evra godišnje na sivi bedž, osim ako to nije recimo vrhovni nalog države ili njenih najviših predstavnika. Za sada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Srbije Ana Brnabić verifikovali naloge sivom kvačicom, dok je predsednik verifikovao i drugi nalog, nalog predsednika Republike i predsednika Srpske napredne stranke. Nalog Vlade Srbije je takođe verifikovan, dok većina ministarstava nije.
Pitanja Bloomberg Adrije iz čijeg budžeta su plaćene privilegovane oznake najviših državnih zvaničnika i institucija na Twitteru, ostala su bez odgovora.
