Glavni analitičar BBA: Evro zasad odoleva, jaka tražnja za dolarom

Kurs evro/dolar danas testira nivo pariteta, spustivši se na najniži nivo u skoro 20 godina. Nivo od 1,00 se zasad pokazuje psihološki snažnim, jer su višekratni pritisci na evro rezultirali kratkotrajnim odbojima.

Ključni okidači slabljenja evra proteklih dana su:

• Anticipacija tržišta da je izgledno potpuno isključenje dovoda ruskog gasa u veći deo Evrope na duži rok, a to bi imalo značajno nepovoljne efekte na privrednu aktivnost; neizvesnosti u vezi sa dotokom ruskog gasa mogle bi potrajati barem do početka avgusta;

• Divergencija u prinosima između imovine u dolarima i evrima, s obzirom na to da se Fed trenutno vodi nešto restriktivnijom retorikom u odnosu na Evropsku centralnu banku (ECB). 

Šanse za intervenciju ECB?

Takva mogućnost se ne treba u isključiti ukoliko ECB smatra da slabljenje evra stvara dodatni izazov za ostvarenje srednjoročnog inflatornog cilja. Ako ništa drugo, slabiji evro dodatno poskupljuje uvoz, a na ekonomske pozitivne efekte na izvoz se ne može računati, imajući u vidu temeljno slabljenje potražnje od ključnih uvoznika proizvoda iz evrozone. Poslednji put je ECB intervenisala 2011. godine, no značajnijim iznosom u drugoj polovini 2000. godine, kupivši 10 milijardi evra. Ipak, takva aktivnost bi verovatno pružila tek kratkotrajnu podršku evru i tek bi koordinisana akcija sa barem još jednom ključnom centralnom bankom poput američkog Feda učvrstila percepciju tržišta.

Bloomberg Adria

 

Do kog nivoa može evro/dolar pasti

Fundamentalni faktori ostaju nepovoljni za evro, imajući na umu kontinuirano slabljenje makroekonomskih izgleda i geopolitičke rizike. Ti elementi se ugrađuju u loše izglede za zarade preduzeća, što je takođe nepovoljno za evro kroz kanal apetita za rizikom, čije slabljenje dovodi do jače potražnje za dolarom kao sigurnim utočištem. S druge strane, magnituda pada evro/dolar od početka godine nije beznačajna i najverovatnije je većina dosad prepoznatih nepovoljnih očekivanja već ugrađena u trenutne nivoe evro/dolar.

Barem blagi oporavak evra bi zahtevao podizanje kamatnih stopa od strane ECB u kombinaciji sa otkrivanjem detalja instrumentarijuma da se izbegne fragmentacija u kretanju i refinansiranju obveznica evrozone. Na kraju, ne treba zanemariti da Fedu kratkoročno jačanje dolara pomaže u borbi protiv inflacije, ali vrlo brzo će u fokus doći i dinamika privredne aktivnosti koja ipak zahteva nešto slabiji dolar. Ukoliko podvučemo crtu, ne očekuje se pad evro/dolar značajno ispod pariteta, sa najnižim nivoima do 0,95.