Evropa polako ali sigurno klizi u (tehničku, zasad) recesiju, dok će Adria region uspeti da zadrži glavu iznad vode. Iako se na prvu čini da su zemlje EU27, odnosno evrozone izbegle pad ekonomske aktivnosti, kada pogledamo strukturu rasta BDP-a, eliminacijom rasta zaliha slika se kod nekih zemalja prilično menja.
Ako se fokusiramo na najrelevantnije zemlje za Adria region po pitanju robne razmene, konkretno izvoza, Nemačka i Italija nisu u zavidnoj poziciji. Ako izbacimo promenu zaliha, EU27 (pad od 0,2 odsto), dve spomenute države (Nemačka pad od 0,4 odsto, Italija od 0,6 odsto) u drugom ovogodišnjem tromesečju u minusu su u odnosu na prvi kvartal 2023. godine.
To je možda najvidljivije kod Italije, koja je u tom slučaju dva tromesečja zaredom u kontrakciji, čime je zadovoljila uslove tzv. tehničke recesije. Imajući u vidu takav učinak rasta zaliha, stičemo dojam da je njihova volatilnost trenutno ono što stope rasta BDP-a prebacuje iz pozitivnih u negativne (na nivou EU27 s rasta od 0,02 odsto na pad 0,2 odsto). To nam samo ukazuje na to da postoji određeno gomilanje zaliha – proizvodnja je često u plusu, ali rast zaliha ukazuje na probleme s prodajom, odnosno pritiske koji dolaze iz formiranja spoljne potražnje. Analitički gledano, rast zaliha imaće implikacije na buduću proizvodnju jer će potreba za proizvodnjom biti manja dok se zalihe ne smanje, što će se opet preslikati na smanjivanje rizika kod BDP-a.
Opširnije
Recesija se širi Evropom, ali u Adria regionu nema razloga za paniku
Zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini.
11.09.2023
Povećanja stopa usporavaće privrede bar deceniju, pokazuje studija
Ekonomisti upozoravaju da monetarno zatezanje može imati nenamerne dugotrajne efekte, upozoravaju ekonomisti iz Feda San Franciska.
06.09.2023
Sve navedeno vrlo se jasno vidi i u anketama u sektoru prerađivačke industrije. Ocene izvoznih narudžbina u Italiji i Nemačkoj su u trećem kvartalu na dvogodišnjem minimumu, što nam govori da se usporavanje spoljne potražnje vrlo jako oseća. S druge strane, kao posledica toga, prerađivački sektor ocenjuje zalihe kao natprosečne. Kada zbrojimo natprosečan nivo zaliha i slabljenje spoljne potražnje, rezultat nedvosmisleno ukazuje na manju buduću proizvodnju.
Tokovi robne razmene su s jedne strane omogućili da se iskoriste komparativne prednosti zemalja, a s druge strane povezali svet u jednu aktivnu mrežu u kojoj se šokovi i rizici vrlo lako prenose. Ako pogledamo implikacije na Adria region, veći rast zaliha kod značajnih trgovačkih partnera znači manje narudžbina od preduzeća u regionu u budućim razdobljima, pogotovo u domeni poluproizvoda, što je svakako jako zastupljeno u Adria regionu.
Perspektiva izvoza kapitalnih dobara takođe je pod znakom pitanja, što zbog očekivane slabije proizvodnje, što zbog slabije potrebe preduzeća za investicijama. Tu određen doprinos nose visoke kamatne stope koje svakako utiču na smanjenje investicija.
Preduzeća u Adria regionu takođe percipiraju slabiju spoljnu potražnju, ali ne i značajno povišene zalihe, kao u slučaju EU. Adria region je specifičan i po tome da su u prethodnim godinama zabeležene veće vrednosti investicija, što je protivteža smanjenju spoljne potražnje. Kako se određeni započeti projekti realizuju, tako će se i unaprediti izvozna aktivnost u regionu. Ipak, generalna je ocena da će izvoz Adria regiona biti pogođen s obzirom na situaciju na dva bitna tržišta – Nemačku i Italiju, te na činjenicu da te dve zemlje pokrivaju raspon od 21 odsto (u Srbiji) do čak 48 odsto (u Severnoj Makedoniji) udela u ukupnom robnom izvozu.
Ako pogledamo poslednje PMI indikatore, oni su i dalje u restriktivnoj zoni, ali su ipak nešto bolji u odnosu na početak 2023. za EU i Italiju, dok u Nemačkoj trenutno vlada prilično uporni pesimizam. A kako i ne bi kada se Nemačka suočava s trenutno tri (možemo dodati i četvrti, lošom demografijom, koja je zapravo duže vreme tekući proces) kolosalna problema:
– politička nestabilnost, koja proizlazi iz "divlje" koalicije tri naočigled nespojive ideologije: zelene agende, ekonomskog liberalizma i socijaldemokratije
– slabija izvozna perspektiva vrlo važnog tržišta Kine, koja se suočava s potencijalnom "izgubljenom decenijom" viđenom u Japanu, s obzirom na snažno usporavanje njene ekonomske aktivnosti
– energetska nesigurnost uzrokovana gašenjem nuklearnih reaktora i visoke, višedecenijske zavisnosti od uvoza jeftinih energenata iz Ruske Federacije, što se pokazalo politički lošom odlukom s obzirom na brzo i (finansijski) bolno otcepljenje od takve veze.
Ako u takav miks dodamo i automobilski sektor, takođe jednu od perjanica nemačkog privrednog "čuda", koji se u poslednje vreme suočava s teškim izazovima kao što su problemi s lancima snabdevanja, pristupačnost čipovima i ostaloj visokoj tehnologiji (koja je koncentrisana dobrim delom u Aziji), činjenicu da se oko polovine prodaje ostvari u Aziji, a taj region beleži trenutno najbrže usporavanje ekonomske aktivnosti (predvođeno Kinom) kakvo se nije moglo videti decenijama i ogroman konkurentski i politički pritisak prelaska na goriva s hibridnim ili isključivo električnim pogonom koji Evropa u globalu zapravo najviše oseća, jasno je da Nemačku očekuje vrlo turbulentno razdoblje koje će se u određenoj meri odraziti na sve zemlje Adria regiona.
- Dopunjeno videom