Povećanje kamatnih stopa centralne banke smanjuje potencijalni ekonomski rast za najmanje 12 godina, suprotno tradicionalnim teorijama državnih ekonomija koje pretpostavljaju da je politika neutralna na duže staze, pokazalo je istraživanje Banke federalne rezerve San Franciska.
"Ustanovili smo da se ovi dugoročni efekti razvijaju pretežno kroz investicione odluke koje na kraju rezultiraju nižom produktivnošću i nižim kapitalnim zalihama nego što bi bilo dostupno bez intervencije politike", napisali su istraživači iz Feda San Franciska Òscar Jordà i Sanjay R. Singh, i profesor Alan M. Taylor sa Univerziteta Kalifornija Dejvis u belešci istraživanja objavljenoj u utorak na veb-stranici banke.
"Ovi efekti produktivnosti traju najmanje 12 godina nakon perioda zatezanja monetarne politike."
Opširnije
Očekivanja građana o inflaciji u evrozoni porasla u julu
Očekivanja potrošača od inflacije u evrozoni porasla su u julu i ostala iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.
05.09.2023
Goldman smanjio šanse za recesiju u SAD na 15 odsto zbog inflacije
Prethodno su analitičari Goldmana navodili da su šanse za recesiju 20 odsto.
05.09.2023
Turska inflacija blizu 60 odsto, raste pritisak na centralnu banku
Turska inflacija je zabeležila najveće ubrzanje ove godine, raste pritisak na centralnu banku da podigne kamatne stope.
04.09.2023
Evropske vlade se više okreću pozajmljivanju od građana
Belgija, Italija i Portugal sveži primeri zaduživanja kod građana.
03.09.2023
Wunsch iz ECB za nastavak povećanja kamatnih stopa
ECB će možda morati još da podigne kamatne stope pre nego što dođe do pauze, rekao je član Upravnog saveta Pierre Wunsch.
02.09.2023
Powell pomogao dolaru da ostvari nekoliko nedelja dobitaka
Dolar je porastao dok su američke državne obveznice pale.
25.08.2023
Powell signalizirao da će Fed nastaviti podizanje stopa ako bude potrebno
Jerome Powell je rekao da je Fed spreman da dodatno podigne kamatne stope ako bude potrebno.
25.08.2023
Ekonomisti su koristili istorijske podatke za manje ekonomije koje su vezale svoj devizni kurs za valutu veće ekonomije kako bi proučavali kako komponente proizvodnje - radna snaga, kapital i ukupna faktorska produktivnost - reaguju na spoljno izazvane promene kamatnih stopa.
Na primer, kao odgovor na povećanje kamatne stope od jedan odsto, realni bruto domaći proizvod bio bi otprilike pet odsto niži nakon 12 godina nego što bi inače bio, utvrdili su istraživači.
Autori su takođe razmotrili da li centralne banke mogu dugoročno povećati kapacitet ekonomije nižim kamatnim stopama i zaključili su da "nema besplatnog ručka".
"To jest, centralna banka možda neće moći da poništi dugoročne efekte na potencijal ekonomije tako što će je pokretati uz prebrzi rast", rekli su.
Centralne banke širom sveta krenule su u najagresivniji ciklus povećanja kamatnih stopa u nekoliko decenija kako bi pokušale da obuzdaju inflaciju koja je delimično bila posledica prevelike potražnje tokom izlaska ekonomija iz pandemije kovida.
Analiza predstavlja izazov za kreatore monetarnih politika koji rade na održavanju niske i stabilne inflacije dok istovremeno omogućavaju ekonomiji da dostigne svoj rastući potencijal.
Promene u kamatnim stopama "mogu imati nenamerne dugotrajne efekte na potencijalni rast, što na kraju može otežati kalibraciju politike", rekli su Jordà, Singh i Taylor.
.webp){kind=icon}
